Масакри на Алипашином Пољу били су два тешка артиљеријска и минобацачка напада на цивиле у сарајевском насељу Алипашино Поље током опсаде Сарајева. Први напад изведен је 30. августа 1992. године на цивиле који су на Тргу солидарности чекали у реду за хлеб, када је убијено 11, а рањена 53 лица. Други напад изведен је 22. јануара 1994. године на децу која су се санкала у стамбеном делу насеља. Том приликом убијено је шесторо деце узраста од четири до дванаест година, а рањено је још најмање шест малишана и неколико одраслих цивила.
Оба напада се у бројним међународним извештајима и судским пресудама везују за деловање снага Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске (ВРС), чији су припадници током опсаде свакодневно изводили гранатирања густо насељених делова града, не бирајући циљеве.
Позадина
Насеље Алипашино Поље налази се у западном делу Сарајева. Дизајнирано као густо насељена стамбена зона са високим зградама, током рата у Босни и Херцеговини постало је једно од насеља које је било највише и најнепосредније изложено константној снајперској, артиљеријској и минобацачкој ватри. Положаји Војске Републике Српске у Неџарићима налазили су се у непосредној близини, што је омогућавало директно гађање стамбених блокова. У судски утврђеним чињеницама Хашког трибунала наведено је да су цивили у сарајевским насељима, укључујући и Алипашино Поље, систематски били мета напада са територије под контролом ВРС, са циљем ширења терора међу градским становништвом.
У условима тешке опсаде, грађани Сарајева су се суочавали са екстремним несташицама хране, воде, струје и огрева. Како би преживели, били су приморани да излазе из својих домова и окупљају се у редовима за хуманитарну помоћ, хлеб или воду на отвореним просторима, чиме су били додатно изложени дејству артиљерије. Такође, због вишегодишњег трајања опсаде, деца су често користила ретке тренутке затишја да изађу испред својих стамбених зграда ради игре, што је неретко доводило до масовних и трагичних цивилних жртава.
Масакр 30. августа 1992.
Први велики масакр у овом насељу изведен је 30. августа 1992. године на Тргу солидарности код броја 14, локацији која је служила као локална пијаца. Тог дана, грађани су се окупили у великом броју формирајући ред у нади да ће купити или добити хлеб. Према званичним подацима Владе Кантона Сарајево, минобацачка граната испаљена са положаја Војске Републике Српске пала је директно међу окупљене људе. Експлозија је на лицу места усмртила 11 цивила, док је 53 цивила задобило тешке или лакше телесне повреде.
Овај напад био је један у низу напада на редове за храну у Сарајеву (попут познатих масакара у Улици Васе Мискина и на Маркалама), чиме је послата застрашујућа порука становништву да ниједно место окупљања ради преживљавања није безбедно. У службеним комеморативним објавама и на спомен-плочи наведена су имена девет идентификованих жртава овог злочина: Рифет Бахтић, Јасмин Ђозо, Муниба Ганија, Нермин Гушић, Зоран Кафеџић, Садрија Краснићи, Надежда Пуљић, Данијел Туркаљ и Един Узуновић, док су две жртве остале неидентификоване.
Масакр деце 22. јануара 1994.
Други напад, који је због своје природе остао урезан као један од најстравичнијих догађаја током опсаде, одиграо се 22. јануара 1994. године око 13 часова и 40 минута. Напад се догодио у стамбеном делу Алипашиног Поља (познатом као Ц фаза), у тадашњим улицама Цетињска и Кларе Цеткин (касније преименоване у Гетеову и Босанску улицу).
Био је то хладан, зимски дан са доста снега. Како у том тренутку није било борбених дејстава нити војних активности у близини, велики број деце из суседних зграда изашао је напоље да се санка и игра на снегу. У јеку дечје игре, са положаја ВРС из правца оближњих Неџарића испаљене су три гранате које су пале директно на плато где су се деца налазила.
Експлозије и гелери усмртили су на лицу места или недуго затим шесторо деце, док је још најмање шесторо деце и неколико одраслих особа које су притрчале у помоћ било рањено. Убијени су: четворогодишња Јасмина Брковић (1989), њена једанаестогодишња сестра Индира Брковић (1982), седмогодишњи Адмир Субашић (1986), осмогодишњи Мирза Дедовић (1986), дванаестогодишњи Данијел Јуренић (1981) и дванаестогодишњи Нермин Ризвановић (1981).
Фотографије и снимци са места напада недуго затим објављени су у бројним светским медијима. Преживели сведоци који су сведочили пред Хашким трибуналом описивали су сцене ужаса; један од сведока, који је тада и сам био дете, испричао је како је видео тренутак када је велики гелер дословно одрубио главу његовом дванаестогодишњем пријатељу Данијелу Јуренићу. Деца која су преживела била су потпуно прекривена крвљу. Фикрет Грабовица, председник Удружења родитеља убијене деце опкољеног Сарајева, касније је приликом комеморације изјавио:
У једном савременом извештају агенције АП наведено је да су локалне болнице биле преплављене рањенима, те да су многа деца имала тешке повреде од шрапнела по лицу и телу. Овај догађај остаје упамћен као један од најсуровијих примера страдања најмлађих у модерној европској историји ратовања.
Судски и историјски оквир
Напади на Алипашином Пољу детаљно су истраживани и процесуирани у више предмета пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, као саставни део шире кампање систематског гранатирања и терорисања цивилног становништва Сарајева.
У правосудној документацији, посебно током суђења командантима Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу и Драгомиру Милошевићу, као и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, нарочито је анализиран напад од 22. јануара 1994. године. Судска већа су недвосмислено утврдила да су три минобацачке гранате испаљене на децу са територије под контролом Војске Републике Српске из правца Неџарића, те да у близини места пада пројектила није било апсолутно никаквих легитимних војних циљева. Напади су класификовани као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Види још
Опсада Сарајева Масакри у Сарајеву Масакри на Маркалама
Референце
Литература
Категорија:Масакри у Сарајеву Категорија:Опсада Сарајева Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Сарајева Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Босна и Херцеговина у 1994.