Полицијска злоупотреба је неприкладно понашање и незаконите радње које полицијски службеници предузимају у вези са својим службеним дужностима. Врсте злоупотреба укључују, између осталог: сексуалне деликте, принудно изнуђено лажно признање, застрашивање, незаконито хапшење, противправно лишење слободе, фалсификовање доказа, оштећење или уништавање доказа, полицијско кривоклетство, ометање сведока, полицијска бруталност, полицијска корупција, расно профилисање, неосновани надзор, неосноване претресе и неосновано одузимање имовине.

Врсте полицијске злоупотребе Врсте полицијске злоупотребе укључују:

Подмићивање или лобирање код законодаваца да усвоје или задрже законе који полицији дају прекомерна овлашћења или статус Слично томе, подмићивање или лобирање код чланова градских већа да усвоје или задрже општинске прописе који безжртвене радње чине кажњивим (нпр. вожња бицикла тротоаром), како би се прибавило више новца Селективна примена закона (строго кажњавање особа које неко не воли; често повезано са расном дискриминацијом) Сексуално недолично понашање Недолично понашање ван дужностиMartinelli TJ. (2007). Minimizing Risk by Defining Off-Duty Police Misconduct . The Police Chief. Неоправдано убијање паса Корупција племените сврхе, када службеник верује да добри исходи оправдавају лоше понашањеMartinelli TJ. (2006). Unconstitutional Policing: The Ethical Challenges in Dealing with Noble Cause Corruption. Police Chief. Коришћење значке или друге идентификације ради уласка на концерте, добијања попуста итд. Утицај дроге или алкохола током дужности Кршење полицијских процедура од стране службеника Злоупотреба полицијских процедура

Полицијски службеници често деле оно што је у Сједињеним Државама познато као „плави кодекс ћутања”, што значи да не пријављују једни друге због злоупотребе. Иако су неки службеници овај кодекс назвали митом,Ferrell CE. (2003). Code of Silence: Fact or Fiction?. Police Chief. истраживање из 2005. пронашло је доказе да он постоји.Westmarland L. (2005). Police Ethics and Integrity: Breaking the Blue Code of Silence. Policing and Society. Студија из 2019. у часопису Nature открила је да злоупотреба једног полицијског службеника значајно повећава вероватноћу да ће се и други службеници такође упустити у злоупотребе. Поред плавог кодекса ћутања, полицијска злоупотреба такође може довести до судске грешке, а понекад и до ометања правде. Најмање 85.000 службеника у САД истражено је због злоупотребе, а неки су под сталном истрагом; скоро 2.500 је истражено по 10 или више оптужби.

У настојању да контролишу полицијску злоупотребу, све је израженији тренд да цивилне агенције директно учествују у истрагама и да имају већи утицај на дисциплинске одлуке. Поред тога, појединци и групе сада снимају полицијске активности у покушају да их учине одговорнима за своје поступке. Са ширењем паметних уређаја способних за видео-снимање високог квалитета, случајеви полицијске злоупотребе и насиља привлаче пажњу на платформама друштвених медија и сајтовима за видео-хостинг као што је Јутјуб. Да би заштитили своје интересе, неки службеници су прибегли вербалном застрашивању, као и физичком насиљу над цивилима који покушавају да забележе њихове прекршаје. У другим околностима, полиција незаконито одузима, уништава или брише доказе које су забележили цивили, упркос законима који уништавање доказа о почињеном кривичном делу чине кривичним делом.

Доприноси и предвиђање мини|Начелник полиције Мексико Ситија, Артуро Дуразо Морено, ухапшен 1984.Полицијска злоупотреба је понекад повезана са свесном или несвесном дискриминацијом. Показано је да је злоупотреба повезана са личношћу и у корелацији са образовањем, али такође може бити значајно под утицајем културе полицијске агенције. Образовање је у негативној корелацији са злоупотребом, при чему боље образовани службеници у просеку добијају мање притужби.No author. (2007).Selected Annotated Bibliography on Performance of Officers with Bachelor's Degrees. The Police Chief. See also from same issue: Carter L, Wilson M. Measuring Professionalism of Police Officers.

Неке анализе су откриле да су промене у структуралним недостацима, мобилности становништва и имигрантској популацији повезане са променама у полицијској злоупотреби. Социјална дезорганизација може створити контекст за полицијску злоупотребу јер становници можда немају успостављене социјалне мреже неопходне за организовање против полицијских малверзација. Чињеница да већина полицијских службеника ужива широка дискрециона овлашћења и минималан надзор наведена је као фактор који повећава могућности за полицијску злоупотребу.

Видео и аудио снимање Многа полицијска возила су сада опремљена системима за снимање, који могу одвратити, документовати или оповргнути полицијску злоупотребу током заустављања саобраћаја. Обично су снимци оповргавали тврдње о полицијској злоупотреби према студији из 2004. коју су спровели Међународно удружење шефова полиције и Служба за полицију оријентисану ка заједници;Schafer JA. (2007). The Future of Police Image and Ethics. The Police Chief. будуће иновације у опреми за снимање могле би омогућити да се сними цео радни дан службеника. Неки заговорници транспарентности верују да такве камере треба уградити у сва полицијска возила како би се обезбедила одговорност. Нека полицијска одељења експериментисала су са камерама на тазерима које аутоматски почињу да снимају када се тазер активира. Като институт препоручује да полиција снима све рације без најаве. У новије време, полицијска одељења покушавају да примене камере на телу као корак ка исправљању злоупотреба. Полицијска одељења у Питсбургу су испробавала камере на телу на својим службеницима да би сагледала и позитивне и негативне аспекте коришћења таквих камера.

Снимање од стране сведока имало је значајан утицај на запаженост и поступање у полицијским инцидентима, као што је пребијање Роднија Кинга.

Усвајање камера на телу

Иако камере на телу могу снимити неколико ситуација које укључују недолично понашање полиције, кључно питање је да ли су у стању да га такође и спрече. У настојању да унапреде интеракцију између полиције и заједнице, неколико полицијских одељења почиње да користи камере на телу. Не користе сва полицијска одељења технологију видео-снимања. Агенције за спровођење закона које не верују да је нова технологија неопходна, које указују на недостатак подршке за усвајање камера на телу од стране руководства агенције и патролног особља, и које имају забринутост у вези са приватношћу и трошковима, пријављују отпор према употреби камера на телу. Полицијска одељења која су забележила већи проценат притужби за прекомерну употребу физичке силе значајно су склонија да се противе усвајању камера на телу. Полицијске агенције које су већ купиле друге врсте технологије за снимање имају знатно виши ниво подршке за употребу камера на телу. Агенције за спровођење закона смештене у америчким државама са јаким полицијским синдикатима вероватније ће показивати отпор према усвајању камера на телу.

Студије о камерама на телу и полицијској злоупотреби

Неке студије сугеришу да камере на телу могу понудити предности, док друге показују или никакав утицај или могуће негативне ефекте када је реч о полицијском недоличном понашању, а многе полицијске агенције одлучују да ли да користе камере на телу у нади да ће смањити злоупотребе или ојачати полицијско-цивилне везе. На пример, неке студије су испитивале тврђене предности камера на телу, укључујући способност смањења притужби грађана и употребе силе од стране полиције. Рана истраживања тврдила су да употреба камера на телу значајно смањује оба исхода, али неколико каснијих истраживања није успело да пронађе сличне резултате.

Друга студија испитује како се камере на телу промовишу као технолошко побољшање које ће резултирати пријатнијим интеракцијама између полиције и грађана. Било је покушаја да се објасни како камере на телу утичу на различите исходе у полицијском послу, али је мало истраживања спроведено о томе како оне утичу на нападе на полицију. Ова студија је била ограничена на неколико јурисдикција и има минималну релевантност за шири спектар полицијских организација; она ипак истражује однос између камера на телу и виктимизације полиције фокусирајући се на укупан број напада и напада оружјем на полицијске службенике, користећи податке из узорка од 516 полицијских организација. Подаци су показали да је употреба камера на телу у негативној корелацији са виктимизацијом полиције. Студија закључује да камере на телу могу помоћи у спречавању настанка и умереног и тешког насиља над полицијом у различитим околностима и у широком спектру организација за спровођење закона.

Иако постоје бројне студије које се фокусирају на примену камера на телу у нади да ће се смањити полицијска злоупотреба и употреба силе од стране полиције према грађанима, постоје и друге које наглашавају изазове који долазе са применом камера на телу. Техно-поправке саме по себи можда неће нужно решити основне проблеме нарушених односа заједнице и полиције, укључујући текуће проблеме расног и етничког антагонизма, и могу чак погоршати ове тензије.

Мобилни уређаји Како се употреба технологије дигиталног снимања повећала, посебно коришћењем мобилних телефона, забележено је више случајева да су цивили снимили наводну полицијску злоупотребу. Као одговор, припадници органа за спровођење закона почели су да користе законе о прислушкивању како би оптужили цивиле који снимају полицију без њиховог знања. Неке полицијске организације, попут Братског реда полиције, подржавају таква кривична гоњења. У Илиноису, од 1994. до 2014, снимање полиције без пристанка било је кривично дело класе 1 које је могло донети затворску казну од 15 година. У пресуди из маја 2012, Седми окружни апелациони суд пресудио је са 2-1 да статут „вероватно крши гаранције Првог амандмана о слободи говора и слободи штампе”. Дана 30. децембра 2014, тадашњи гувернер Пет Квин потписао је амандман на Статут, PA 98–1142, којим је декриминализовано снимање службеника за спровођење закона у обављању дужности на јавним местима или у околностима у којима службеници немају оправдано очекивање приватности.

Већина оптужби које укључују снимање полиције се одбацује или одбија, јер су судови пресудили да полицијски службеници на дужности на јавном месту немају оправдано очекивање приватности. Међутим, полиција „може користити нејасније оптужбе, као што су ометање полицијског службеника, одбијање извршења законитог наређења, ометање хапшења или полицијске акције, или нарушавање јавног реда и мира”. Кривоклетство се уз то односи и на лагање под заклетвом и давање лажних оптужби. Хапшења по овим оптужбама су чешћа, као и инциденти у којима полиција незаконито одузима камере, брише доказе или дезинформише грађане да не смеју да снимају. Ови видео докази одиграли су кључну улогу у подизању свести јавности о полицијској злоупотреби током и након инцидената као што су пуцњава полиције БАРТ-а на Оскара Гранта, смрт Ијана Томлинсона, смрт Роберта Дјекањског.

Трошкови полицијске злоупотребе

Сједињене Државе мини|Исплате за прекршаје у 10 америчких градова са највећим полицијским управама Сједињене Државе су изгубиле милионе због полицијске злоупотребе: ГрадГодине трошкаУкупан трошакБалтимор2010–201412 милиона долараБостон2005–201536 милиона долараЧикаго2004–2014521 милион долара Кливленд2004–20148,2 милиона долараДалас2011–20146,5 милиона долараМинеаполис2011–20149,3 милиона долараЊујорк2006–2011348 милиона долараФиникс2010–20145,6 милиона долараФиладелфија2010–201454,3 милиона долараЛос Анђелес2002–2011101 милион долараОукланд1990–201474 милиона долараВашингтон2010–201430,5 милиона долара