мини|десно|Надгробна стела Мнесарете; млада робиња (лево) и њена покојна господарица;Ово је једна од композиција својствених погребним стелама; в. нпр. . из Атике, око 380. п. н. е., (Глиптотека, Минхен, Немачка) Ропство у старој Грчкој било је уобичајена институција као и у другим античким друштвима. Процењује се да је већина атинских грађана поседовала барем једног роба, а грчки писци углавном су ропство сматрали и природним и нужним. На одређено преиспитивање тог гледишта наилази се у сократовским дијалозима, а код стоичких филозофа налази се најстарија забележена осуда ропства.
Данас историографија разликује робове који су представљали личну покретну имовину власника и робове који су били везани за земљу, какви су, на пример, били пенести у Тесалији или хелоти у Спарти, који су више личили на средњовековне кметове и на неки начин били сматрани делом некретнине на којој су се налазили. Лични роб је особа лишена слободе и присиљена на покоравање власнику, који га може купити, продати или га позајмити другој особи, као и било коју другу својину.
Проучавање ропства у старој Грчкој сусреће се са значајним методолошким тешкоћама. Документарни извори су раштркани и сачувани у врло фрагментарном стању, и притом се углавном односе на Атину. Ниједан антички спис не бави се у целости овом темом, а и грчки закони занимали су се за ропство само као за извор прихода. У грчким комедијама и трагедијама робови су приказани на стереотипан начин, док се у иконографији не уочава разлика у приказивању робова и занатлија.
Терминологија мини|Господар (десно) и његов роб (лево), сцена из флијачке фарсе, детаљ са кратера црвенофигуралног стила, Сицилија (око 350. п. н. е. – 340. п. н. е. (Лувр, Париз). Стари Грци су имали неколико речи којима су означавали роба, што може довести до двосмислености кад се употреба тих речи у одређеном тексту посматра ван њиховог исправног контекста. Код Хомера, Хесиода и Теогнида роб се зове : δμώς / dmōs. Та реч има опште значење, али се посебно односи на ратне заробљенике који су чинили део ратног плена,Нпр. Хомер, Одисеја, I, 398, у којој Телемах помиње „робове које је дивни Одисеј за [њега] запленио”. односно представљали део освојене имовине. У класично доба Грци су за роба често користили реч : ἀνδράποδον / andrapodon,Ову реч Хомер користи једном у Илијади, VII, 475, где се односи на ратне заробљенике; тај је стих као сумњив означио Аристарх из Самотраке, следећи Зенодота и Аристофана Византинца; в. . (дословно: „онај с људским ногама”), која стоји насупрот речи : τετράποδον / tetrapodon = „четвороножац”, тј. стока. Најфреквентнија реч је : δοῦλος / doulos, која стоји насупрот речи за „слободног човека” (: ἐλεύθερος / eleútheros); старији облик ове речи налази се на микенским натписима као do-e-ro (= „роб” или „слуга”, „кмет”) и као do-e-ra (= „робиња” или „слушкиња”, „кметкиња”). Глагол : δουλεὐω, који постоји и у новогрчком и значи „радити”, може се метафорички користити и за друге облике власти, као што је превласт једног полиса над другим или моћ родитеља над децом. Напослетку, користио се и назив : οἰκέτης / oiketēs, који значи „станар” и односи се на кућну послугу.
Други називи нису прецизни и могу се разумети само у одговарајућем контексту. Реч : θεράπων / therapōn код Хомера значи „помоћник”, нпр. за Патрокла се каже да је Ахилејев therapōn,Хомер, Илијада, XVI, 244; XVIII, 152. а за Мериона да је Идоменејев therapōn;Хомер, Илијада, XXIII, 113. у класично доба та реч означавала је „слугу”. Понекад се користи и реч : ἀκόλουθος / akolouthos (дословно: „пратилац”), односно њен деминутив : ἀκολουθίσκος, којим се посебно означавао паж. Реч : παῖς / pais (дословно: „дете”) користи се у значењу „дечко”, „потрчко”, а има и пејоративно значење кад се користи за дозивање одраслог роба. Напослетку, реч : σῶμα / sōma (= „тело”) користила се у контексту ослобађања робова.
Почеци ропства мини|лево|Жене као ратне заробљенице: Мали Ајант одводи Касандру, тондо са црвенофигуралног киликса, око 440‒430. п. н. е., Лувр Робови су постојали већ у микенском периоду, како се види из бројних глинених плочица откопаних у Пилосу. Разликују се две правне категорије робова: „робови (: εοιο)” и „робови бога (: θεοιο)”, при чему се у том случају вероватно радило о Посејдону. Робови у служби бога увек се помињу по имену и поседују сопствену земљу; њихов је правни положај близак положају слободних људи. Природа и порекло њихове везаности за божанство остају нејасни. По именима обичних робова закључује се да су неки од њих потицали са Китере, Хиоса, Лемноса и из Халикарнаса и вероватно су их отели и поробили пирати. Плочице указују на то да је брачна заједница робова и слободних људи била уобичајена појава и да су робови могли да поседују и обрађују сопствену земљу. Чини се да главну поделу у микенском свету није представљала подела на слободне људе и робове, већ на људе који су се налазили у палати и оне који су били изван ње.
Не постоји континуитет између микенског периода и Хомеровог доба, у којем су друштвене структуре одражавале хијерархију која је установљена током мрачног доба Грчке. Мења се и терминологија: роб више није do-e-ro (doulos), него dmōs. Робови који се помињу у Илијади углавном су жене, ратне заробљенице,Нпр. Хрисеида (I, 12–13; I, 29–30; I, 111–115), Брисеида (II, 688–689), Диомеда (IX, 665–666), Ифида (IX, 666–668) и Хекамеда (XI, 624–627). док се за заробљене мушкарце плаћао откупВ. нпр. у Илијади молбе Тројанца Адраста (I, 46–50), синова Антимахових (XI, 131–135) и Ликаона (XXI, 74–96), који сви преклињу за милост у замену за новчану награду. или су убијани у боју. И у Одисеји већину робова чине жене.Педесет робиња налази се на Одисејевом имању (XXII, 421) и на Алкинојевом двору (VII, 103). Те су робиње радиле као слушкиње,У Илијади, пре него што ће се борити с Ахилејем у двобоју, Хектор својој супрузи, Андромахи, прориче како ће провести живот у заробљеништву и помиње ткање и ношење воде (VI, 454–458). У Одисеји слушкиње се брину око ватре на огњишту (XX, 123), припремају гозбу за Пенелопине просце (I, 147), мељу жито (VII, 104; XX, 109–109), припремају постељу (VII, 340–342) и брину се о гостима. а понекад и као конкубине.У Илијади Хрисеида спава с Агамемноном, Брисеида и Диомеда с Ахилејем, Ифида с Патроклом. У Одисеји дванаест робиња спава с просцима (XX, 6–8) противно Еуриклејиној наредби (XXII , 423–425). Појављују се и неки робови мушкарци, особито у Одисеји, од којих је најпознатији свињар Еумеј. Роб је део уже „породице” или „домаћинства” (oikos): Лаерт обедује са својом послугом,Хомер, Одисеја, XVI, 140–141. а зими и спава у њиховом друштву.<ref>Хомер, Одисеја, XI, 188–191.</ref> Реч dmōs није сматрана погрдном, и Еумеј, „божански” свињар,Хомер, Одисеја, XIV, 3 (: δῖον ὑφορβόν).</ref> носи исти епитет као и хомерски јунаци. Но, ропство је ипак било срамотно, и сам Еумеј каже да „Зевс, чији глас надалеко се чује, одузима пола човекове врлине кад му дође дан ропства”.<ref>Хомер, Одисеја, XVII, 322–323; cf. .
Тешко је утврдити у којем је тренутку током архајског периода почела трговина робљем. Хесиод у Послови и данима (7. век п. н. е.) има бројне слуге,Нпр. Хесиод, Послови и дани, 405. но њихов статус није јасан. Douloi се помињу код лирских песника као што су Архилох и Теогнид. Према епиграфским записима, Драконови закони о убиству (око 620. п. н. е.) помињали су и робове.„: κατὰ ταὐτὰ φόνοθ δίκας εἷναι δοῦλον κτείναντι ἢ ἐλεὐτερον”, . Према Плутарху, Солон је око 594./3. п. н. е. забранио робовима да иду у вежбалишта и упуштају се у хомосексуалнеполне односе с дечацима.Плутарх, Солонов живот, I, 3. Пред крај архајског периода робови се помињу све чешће. Ропство постаје све присутније управо у тренутку кад је Солон поставио темеље атинске демократије. Класични филолог Мозиз Финли примећује како је на Хиосу, за који Теопомп каже да је био први полис који је организовао трговину робљем,Атенеј, Гозба софиста, VI, 265b– 265c = FGrH 115, fr. 122. у 6. веку п. н. е. установљено демократско државно уређење, те закључује да „један аспект грчке историје, укратко, представља истовремени успон слободе и ропства”.
Робови и привреда мини|десно|250px|Пољопривреда, у којој је радило много робова; црнофигурална амфора сликара Антимена, око 520. п. н. е., Британски музеј. Робовима су се могле поверити све дужности осим оних политичких. За све Грке једино је политика била достојна грађанина, док су остале дужности, кад год је то било могуће, препуштане онима који нису били грађани неког полиса. Ту се важност придавала статусу, а не самој делатности.
Робови су највише радили у пољопривреди, која је представљала основу грчке економије. Неки ситни земљопоседници могли су имати једног или чак два роба. Опсежан корпус литературе за земљопоседнике (као што је Ксенофонтов спис О економији) потврђује присуство десетина робова на већим имањима, при чему се радило како о обичним радницима тако и о надзорницима. Обим у којем се у земљорадњи користила робовска радна снага још увек је предмет расправе. сматра да су се робови искоришћавани у веома великој мери, док и то оспорава. Сигурно је то да је у Атини употреба робовске радне снаге на селу била врло честа, али и то да Грчка није познавала она голема мноштва робова која су радила на римским латифундијама.
Робовска радна снага служила је у рудницима и каменоломима, у којима су радили велики бројеви робова, које су често држави изнајмљивали богати појединци. Према Ксенофонту, стратег Никија изнајмио је држави хиљаду робова за рад у рудницима сребра у Лаурију у Атици, Хипоник их је дао шест стотина, а Филомид њих три стотине, при чему су добивали један обол дневно по робу, што је укупно износило 60 драхми годишње.Ксенофонт, Средства или о приходима, IV, 14– 15. То је за богате Атињане било једна од најисплативијих улагања. Процењује се да је око 30.000 робова радило у лауријским рудницима и на преради руде. Ксенофонт предлаже да полис треба да купи велики број робова, до три државна роба по једном грађанину, тако да од њиховог изнајмљивања могу да живе сви грађани.Ксенофонт, Средства или о приходима, IV, 17.
Робови су радили и у занатству и трговини. Као и у пољопривреди, и ту су коришћени за послове које слободни чланови породице нису могли да обављају. Највише су радили у радионицама: у Лисијиној фабрици штитова радило је 120 робова,Лисија, Против Ератостена, 19. док је Демостенов отац поседовао 32 ножара и 20 израђивача постеља.Демостен, Први говор против Афоба, 9.
И у самом домаћинству коришћена је робовска радна снага. Ту је главна улога роба била да помаже господару у његовим пословима и прати га на путу. У време рата служио је као ордонанс грађанину-хоплиту. Робиње су се бавиле кућним пословима, као што је печење хлеба и израда текстила. Кућног роба нису имали само најсиромашнији грађани.
Демографија Бројност мини|лево|Роб из Етиопије покушава да укроти коња; надгробна стела из Атике непознатог датума (можда између 4. и 1. века п. н. е.), Национални археолошки музеј у Атини.