Многи научници и филозофи науке описали су еволуцију као чињеницу и теорију, што је фраза коју је употребио палеонтолог Стивен Џеј Гулд као наслов свог чланка 1981. године. Он описује чињеницу у науци као податак, нешто што није познато са апсолутном сигурношћу већ „потврђено до те мере да би било перверзно ускратити привремену сагласност”. Научна теорија је добро поткрепљено објашњење таквих чињеница. Чињенице еволуције потичу из опсервационих доказа о тренутним процесима, из несавршености организама које бележе историјско заједничко порекло и из прелаза у фосилним записима. Теорије еволуције пружају привремено објашњење за ове чињенице.Gould, Stephen Jay (1981) (May): 34-37; Reprinted in Hen's Teeth and Horse's Toes New York: W. W. Norton, 1994, pp. 253–262.

Свака од речи еволуција, чињеница и теорија има неколико значења у различитим контекстима. У биологији, еволуција се односи на уочене промене у организмима током узастопних генерација, на њихово порекло од заједничког претка, а на техничком нивоу на промену учесталости гена током времена; такође може да се односи на објашњавајуће теорије (као што је теорија природне селекције Чарлса Дарвина) које објашњавају механизме еволуције. За научника, чињеница може да опише поновљиво запажање које је предмет великог консензуса; може да се односи на нешто што је толико добро утврђено да се нико у заједници не слаже с тим; и може се односити на истинитост или лажност неког исказа. За јавност, теорија може значити мишљење или претпоставку (нпр., „то је само теорија”), али међу научницима има много јачу конотацију „добро поткрепљеног објашњења”. Са толиким бројем избора, људи често могу да говоре једни поред других, а значења постају предмет лингвистичке анализе.

Докази за еволуцију се непрестано прикупљају и тестирају. Научна литература укључује изјаве еволуционих биолога и филозофа науке које показују неке од различитих перспектива о еволуцији као чињеници и теорији.

Еволуција, чињеница и теорија Еволуција је описивана као „чињеница и теорија”; „чињеница, не теорија”; „само теорија, а не чињеница”; „вишеструке теорије, не чињеница”; и „нити чињеница, нити теорија.”Погледајте одељак 2 Неслагања међу овим изјавама, међутим, више се тичу значења речи него суштинских питања и ова контроверза је размотрена у наставку.

Еволуција

Професор биологије Џери Којн сажето описује биолошку еволуцију:

Ово показује ширину и обим теме, укључујући научне области зоологије, ботанике, генетике, геологије и палеонтологије, између многих других.

Али, централно језгро еволуције се генерално дефинише као промене у особинама или учесталости гена у популацији организама из једне генерације у следећу. Ово је названо стандардном генетичком дефиницијом еволуције. Природна селекција је само један од неколико механизама у теорији еволуционе промене који објашњава како се организми историјски прилагођавају променљивим срединама. Принципи наслеђивања поново су откривени 1900. године, након Дарвинове смрти, у истраживањима Грегора Мендела о наслеђивању једноставних варијација особина код грашка. Накнадни рад у генетици, мутацијама, палеонтологији и развојној биологији проширио је применљивост и обим Дарвинове оригиналне теорије.

Према Дагласу Џ. Футујми:

Реч еволуција у ширем смислу односи се на процесе промене, од еволуције звезда до промена у језику. У биологији, значење је специфичније: наследне промене које се акумулирају током генерација унутар популације. Појединачни организми не еволуирају током свог живота, али варијације у генима које наслеђују могу постати мање или више уобичајене у популацији организама. Било које промене током живота организама које њихово потомство не наследи нису део биолошке еволуције.

За Кита Стјуарта Томсона, реч еволуција има најмање три различита значења: Општи смисао промене током времена. Сви облици живота су настали са модификацијама од предака у процесу заједничког порекла. Узрок или механизми ових процеса промене, који се испитују и објашњавају еволуционим теоријама.

Томсон примећује: „Промена током времена је чињеница, а порекло од заједничких предака засновано је на таквој необоривој логици да се понашамо као да је чињеница. Природна селекција пружа оквир објашњавајуће теорије.”

Биолози сматрају да је научна чињеница да се еволуција догодила, јер се савремени организми разликују од прошлих облика, и да се еволуција још увек дешава са уочљивим разликама између организама и њихових потомака. Постоји тако снажна квантитативна подршка за друго значење да научници сматрају заједничко порекло једнако чињеничним као и схватање да у Сунчевом систему Земља кружи око Сунца, иако је испитивање основа ових процеса још увек у току. Постоји неколико теорија о механизмима еволуције, и још увек постоје активне дебате о специфичним механизмима.

Постоји и четврто значење речи еволуција које биолози данас не користе. Године 1857, филозоф Херберт Спенсер дефинисао је еволуцију као „промену из хомогеног у хетерогено”. Тврдио је (пре Дарвина) да је то „ван сваке сумње утврђено” за органску еволуцију и применио ју је на еволуцију звезданих система, геологије и људског друштва. Чак је и Спенсер до 1865. признавао да је његова дефиниција несавршена, али је остала популарна током деветнаестог века пре него што је опала под критикама Вилијама Џејмса и других. Рад представљен на 38. годишњем састанку.

Чињеница

Научници често користе реч чињеница да би означили експерименталне или емпиријске податке или објективна проверљива запажања. Чињеница се такође користи у ширем смислу да означи сваку теорију за коју постоје неодољиви докази.<ref>Webster's Encyclopedic Unabridged Dictionary of the English Language (1996) даје треће значење речи "fact" као "(3) Истина позната стварним искуством или посматрањем; нешто за шта се зна да је истинито: ‘Scientifics gather facts about plant growth.'''"</ref> Према Дагласу Џ. Футујми,

У смислу да је еволуција у великој мери потврђена доказима, она је чињеница. Често се каже да је чињеница на исти начин на који је Земљина револуција око Сунца чињеница. Следећи цитат из чланка Хермана Џозефа Милера, „Сто година без дарвинизма је довољно”, објашњава поенту. Поново штампано у:

Национална академија наука (САД) износи сличну поенту:NAS 1999, p. 28

Стивен Џеј Гулд такође истиче да је „Дарвин непрестано наглашавао разлику између своја два велика и одвојена достигнућа: утврђивања чињенице еволуције и предлагања теорије – природне селекције – да објасни механизам еволуције.”, цитирајући Књига је доступна на The Complete Work of Charles Darwin Online. Приступљено 17. 1. 2015. Ова два аспекта се често мешају. Научници настављају да расправљају о одређеним објашњењима или механизмима на делу у специфичним примерима еволуције – али чињеница да се еволуција догодила, и да се још увек дешава, је неоспорна.

Уобичајена заблуда је да се еволуција не може поуздано посматрати јер се све догодило пре више милиона година и наука стога не зависи од чињеница (у почетном смислу изнад). Међутим, и Дарвин и Алфред Расел Волас, суоснивачи теорије, и сви каснији биолози првенствено се ослањају на посматрања живих организама; Дарвин се углавном концентрисао на узгој припитомљених животиња, док је Волас кренуо од биогеографске дистрибуције врста у Амазону и Малајском архипелагу. Почетком двадесетог века, популациона генетика је била у центру пажње, а однедавно је ДНК постала главни фокус посматрања и експериментисања.

Филозофи науке тврде да ми не знамо емпиријске истине независне од ума са апсолутном сигурношћу: чак и директна запажања могу бити „оптерећена теоријом” и зависе од претпоставки о нашим чулима и коришћеним мерним инструментима. У том смислу, све чињенице су привремене.

Теорија

Научна дефиниција речи теорија разликује се од дефиниције речи у колоквијалној употреби. У свакодневном говору, теорија може да се односи на нагађање, просту претпоставку, мишљење или спекулацију која не мора да буде заснована на чињеницама и не мора бити уоквирена за прављење проверљивих предвиђања.

У науци, међутим, значење теорије је ригорозније. Научна теорија је „добро поткрепљено објашњење неког аспекта природног света које може да обухвати чињенице, законе, закључке и тестиране хипотезе.”NAS 1999, p. 2 Теорије се формирају од хипотеза које су више пута подвргаване тестовима доказа који покушавају да их оповргну или фалсификују. У случају еволуције путем природне селекције, Дарвин је зачео хипотезу око 1839. године и направио први нацрт концепта три године касније, 1842. О томе је нашироко расправљао са многим својим интелектуалним сапутницима и спроводио даља истраживања у позадини својих других списа и рада. Након година развоја, коначно је објавио своје доказе и теорију у делу О пореклу врста 1859. године.

Слично термину „теорија еволуције”, реч „теорија” је такође очигледна у именима датим за друге научне теорије, као што су „атомска теорија”, „герма теорија болести” или „ћелијска теорија”. „Теорија еволуције” је заправо мрежа теорија које су створиле истраживачки програм биологије.

Конкретно, Дарвин је, на пример, предложио пет одвојених теорија у својој оригиналној формулацији, које су укључивале механичка објашњења за: популације које се мењају током генерација постепене промене специјацију природну селекцију заједничко порекло Од Дарвина, еволуција је постала добро поткрепљен скуп међусобно повезаних тврдњи који објашњава бројна емпиријска запажања у природном свету. Еволуционе теорије настављају да генеришу проверљива предвиђања и објашњења о живим и фосилизованим организмима.

Филогенетска теорија је пример еволуционе теорије. Заснива се на еволуционој премиси секвенце предак-потомак гена, популација или врста. Јединке које еволуирају повезане су кроз историјске и генеалошке везе. Еволуциона стабла су хипотезе које се изводе кроз праксу филогенетске теорије. Она приказују односе међу јединкама које могу специрати и дивергирати једна од друге. Еволуциони процес специјације ствара групе које су повезане заједничким претком и свим његовим потомцима. Врсте наслеђују особине, које се затим преносе на потомке. Еволуциони биолози користе систематске методе и тестирају филогенетску теорију да би посматрали и објаснили промене унутар и међу врстама током времена. Ове методе укључују прикупљање, мерење, посматрање и мапирање особина на еволуционим стаблима. Филогенетска теорија се користи за тестирање независних дистрибуција особина и њихових различитих облика како би се пружила објашњења уочених образаца у односу на њихову еволуциону историју и биологију. Неутрална теорија молекуларне еволуције се користи за проучавање еволуције као нултог модела на основу којег се могу применити тестови за природну селекцију.

Еволуција као теорија и чињеница у литератури Следећи одељци пружају специфичне референце еволуционих биолога и филозофа науке које демонстрирају неке од различитих перспектива о еволуцији као чињеници и теорији.

Еволуција као чињеница Амерички зоолог и палеонтолог Џорџ Гејлорд Симпсон изјавио је да је „Дарвин... коначно и дефинитивно установио еволуцију као чињеницу.” Херман Џозеф Милер је написао: „Толико су огромни, разгранати и доследни докази за еволуцију постали да, ако би их сада неко могао оповргнути, моја концепција уређености универзума била би толико пољуљана да бих посумњао чак и у сопствено постојање. Ако желите, онда ћу вам признати да у апсолутном смислу еволуција није чињеница, или боље речено, да није ништа више чињеница него што је то да чујете или читате ове речи.” Кенет Р. Милер пише: „еволуција је исто толико чињеница колико и било шта што знамо у науци.” Ернст Мајр је приметио: „Основна теорија еволуције је тако потпуно потврђена да већина савремених биолога сматра еволуцију једноставно чињеницом. Како другачије до речи еволуција можемо означити след фауна и флора у прецизно датираним геолошким слојевима? А еволуциона промена је такође једноставно чињеница због промена у садржају генских фондова из генерације у генерацију.”