Нумизматичка збирка Вајферт представља колекцију породице Вајферт: Хуга, Игњата и Ђорђа Вајферта.
Историјат Нумизатичку колекцију је систематски почео да прикупља Хуго Вајферт око 1878. године. Након његове смрти у тридесет и трећој години живота, 1885. године збирку преузима његов отац Игњат Вајферт, који је наставио да прикупља новчиће. Након Игњатове смрти, 1911. године, нумизматичку збирку је наставио да води Ђорђе Вајферт. Кратак историјат формирања и опис нумизматичке збирке пружио је нумизматичар Георг Елмер (1908―1944), кустос Нумизматичког кабинета Уметничко–историјског Музеја у Бечу. Георг Елмер је био унук Хуга Вајферта, преко породичне линије Хугове кћерке Габријеле, удате за Ладислава Елмера.
Догађаји током Првог светског рата знатно су се одразили на Нумизматичку збирку Вајферт. Ретки примерци златног новца који су се налазили у Београду, сачувани су захваљујући Ђорђу Вајферту, који их је пренео у Француску, у склопу преноса трезора Народне банке Србије. Међутим, није успео да спасе део колекције који су чиниле збирке српског средњовековног новца и медаља везаних за Београд, обе су нестале током рата. Највећи део нумизматичке збирке, који се налазио у Панчеву, пребачен је у Беч посредством Адолфа Грамберга, сестрића Ђорђа Вајферта. Овај део збирке је враћен из Беча 1925. године, потпуно растурен и у нереду, а сређивање и пописивање су извршили Балдуин Сарија, кустос Народног музеја у Београду, и Георг Елмер.
Ђорђе Вајферт је 9. септембра 1923. поклонио своју комплетну нумизматичку збирку од око 14.000 новчића Универзитету у Београду, која је у потпуности преузета 1929. године, након што су је уредили професори Милоје М. Васић и Никола Вулић, представници Универзитета. Након Другог светског рата нумизматичка збирка је предата Народном музеју у Београду. Такође, Игњат Вајферт је током времена поклонио бројне старе новчиће, археолошке предмете и мапе Вишој гимназији у Панчеву и музејима у Вршцу и Београду. Вредност нумизматичке колекције Вајферт огледа се у великој количини античког, а посебно римског новца. Поред тога, колекцију чине збирке грчког новца, келтског новца, римског републиканског, римског царског, новац колоније Виминацијум, византијски новац и средњовековни новац.
О сакупљачкој страсти Хуга Вајферта сведочи прича о налазу римских златника из Борче. На пролеће 1879. године, након велике поплаве, на једној њиви власник је пронашао два златника: један солид Константина I Великог (306—337) и мултиплу од 1 1/2 солида, исто Константина I. Дознавши за ове налазе, Хуго Вајферт је откупио њиву у Борчи и након пажљивог ископавања целе њиве, пронашао је тринаест мултипли и два солида. Такође, о интензитету његове пасије и озбиљној посвећености колекционарству сведочи и Нумизматички орман, покретно културно добрo из Збирке примењене уметности Одељења за историју уметности Народног музеја Панчево. У њему су пронађене мале кутије за новац са цедуљама које садрже пописни број и назив династије за чијих владавина је новац искован, земљу порекла и годину ковања.
Види још
Игњат Вајферт Ђорђе Вајферт Нумизматички орман
Референце
Литература
Miloje R. Vasić, Numizmatička zbirka Vajfert, u: Tri numizmatička legata Univerziteta u Beogradu. Trois legs numismatiques a l′Universite de Belgrade (red. Vladislav Popović), Univerzitet u Beogradu, Filozofski Fakultet, Centar za Arheološka Istraživanja, Beograd, 1991, 6–10.
Категорија:Народни музеј Панчево Категорија:Колекција Народног музеја Србије