Авион Арадо Ar 233 је био пројект немачког цивилног двомоторног амфибијског летећег чамца из 1940-их, који је развила компанија Девоатин у окупираној Француској под контролом компаније -{Arado Flugzeugwerke GmbH}-.
Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Bramo 323 авиона Арадо Ar 233 мини|десно|300п|Цртеж авиона Арадо Ar 233 у 3 пројекције У Араду се 1940. године почело са радом на пројекту амфибијског путничког авиона означеног као Ar 233 намењен чартер летовима, превозу поште и курирским пословима на подручјима која немају добро развијену аеродромску инфраструктуру а имају доста водених површина као што су мора, језера и речни токови.
Министарство ваздухопловства Рајха (Reichsluftfahrtministerium - RLM) је прихватило ову идеју Арадоа и након потписивања уговора за израду једног прототипа доделило му је ознаку Ar 430. С обзиром да је авион био намењен тржишту Југоисточне Европе, Медитерана, Северне Африке и Црног мора предвиђено је да путничка и кабини посаде буду климатизоване. Хидродинамичка испитивања су обављена 1941. године на моделу у Хамбуршком каналу. Завршен пројект овог авиона је предат 1942. године фирми SIPA-Dewoitine у окупираној Француској која је била под Арадовом контролом.
Аеродинамичка испитивања модела су обављена у аеродинамичком тунелу у Паризу и почела је изградња првог прототипа са моторима Gnome-Rhône 14M, која је обустављена 1944. године ослобађањем Францускеhttps://airwar.ru/enc/sww2/ar233.html.
Технички опис Авион Арадо Ar 233 (RLM ознака: Арадо Ar 430) је двомоторни амфибијски моноплан са конзолним галебовим крилом и трупом монокок конструкције, са увлачећим стајним трапом типа трицикл.
Труп авиона Ar 233 био је обликован као брод, тако да је омогућавао плутање по воденим површинама. Доњи део трупа је имао једну каскаду која му је омогућавала лакше глисирање при полетању. Труп је био подељен на неколико делова, који су, редом од предњег до краја, били: одељак за носни точак, предњи одељак за пртљаг, пилотска кабина, отвор за стајни трап, путнички одељак, задњи одељак за пртљаг и купатило опремљено тоалетом. Лева страна трупа имала је врата која су омогућавала улазак путницима. Улазна врата су се отварала и нагоре и надоле, при чему су ова друга могла да послуже као платформа. Излаз у случају опасности био је предвиђен са обе стране, јер се средњи прозор у трупу могао отворити. Предвиђено је да путничка верзија овог авиона буде климатизована. Струјом за осветљење и остале потреба снабдевало се из генератора.
Погонска група: Планирано је да овај авион покрећу два радијална 9-то цилнидрична мотора BMW Bramo 323 максималне снаге 735 -{kW}- алтернативно два радијална 14-то цилиндрична мотора BMW 801 максималне снаге 1.147 -{kW}-. У оба случаја користиле би се аутоматкски регулисане трокраке металне елисе пречника 3,5 метара. Интересантно је напоменути да је макета израђена у Француској била са мотором Gnome-Rhône 14M снаге 551 -{kW}-.
Крило: Избор облика крила типа "галебово крило" омогућило је повећану стабилност авиона у лету и да мотори и елисе буду саставни део крила високо изнад водене површине и тиме се избегну сви лоши утицаји воде при слетању и полетању авиона. На месту где се савија „галебово крило“ из косог дела у хоризонтални, смештене су гондоле мотора у којима се одмах иза мотора налазе комплети хидраулично извлачечих пловака за помоћ при слетању на воду. Крило је троделно састављено од централног дела (центроплана) и два бочна панела крила. Центроплан је правоугаоног облика и његове се димензије поклапају са крајевима моторних гондола крила, на које се везују бочни панели крила. Центроплан је опремљен закрилцима који су лоцирани између трупа и гондола, у њему су се налазили и резервоари за гориво. Панели су трапезастог облика класичне конструкције и опремљени су елеронима и закрилцима којима се управља хидрауличним уређајима.
Репне површине су биле класичне крстастог типа, сачињене од вертикалног стабилизатора који је интегрални део трупа на коме су конзолно уграђени хоризонтални стабилизатори. Сви стабилизатори као и све покретне репне површине су планиране да буду направљене од лаких легура. Репни део трупа са репним површинама је био пројектован тако да се закривљује нагоре како би се заштитиле управљачке површине спречавањем непотребног контакта са водом.
Стајни трап: Овај авион је пројектован као амфибија, значи могао је поред водених површина да слеће и полеће са травнатих и бетонских писта. С тога, имао је увлачећи стајни трап типа трицикл (предњи точак и два главна точка). Предњи точак се хидрауличним системом увлачили у труп авиона а главни точкови са стране трупа у крила авиона. Точкови су били опремљени нископритисним гумама и хидрауличним кочницамаhttps://plane-encyclopedia.com/ww2/arado-ar-233/https://histaviation.com/ar-233.html.
Оперативно коришћење Крај рата је затекао овај пројект у фази израде модела. После рата ни једна од страна које су инволвиране у овај пројект (Француска и Немачка) нису биле у стању да га наставеhttps://www.secretprojects.co.uk/threads/arado-ar-430.17910/. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
. . . .
Види још Дорније Do 26 Беријев Бе-6 Беријев Бе-12 Caproni Ca.310 idro Фокер T.VIII Шорт С.А.6 Силенд Компанија Арадо
Спољашње везе
https://airwar.ru/enc/sww2/ar233.html https://histaviation.com/ar-233.html https://plane-encyclopedia.com/ww2/arado-ar-233/ https://elpoderdelasgalaxias.wordpress.com/2021/11/27/arado-ar-233-die-milchmadchenrechnung/ https://www.secretprojects.co.uk/threads/arado-ar-430.17910/
Категорија:Арадо авиони Категорија:Транспортни авиони Категорија:Хидроавиони