мини|250px|Оригинални текст посмртне беседе на 136. страници Прајевог кодексаHalotti beszéd és könyörgés – a Pray-kódex f. 136r oldala. Текст странице која садржи гостујући текст на мађарском језику, преписан у црквени обредник, састоји се из два дела: посмртне беседе од 26 редова и молитве од 6 редова која почиње са „Scerelmeſ bratým” (oratio). Посмртна беседа и молитва (мађ. ) најстарији је језички споменик на мађарском језику писан латиничним писмом.
Пример говора на народном језику који се може изговорити на гробу верника из овог периода сачуван је само на немачком говорном подручју. У Мађарској се пракса посмртних беседа, сермона (лат. — беседа над гробом)Gulya János: Halotti beszéd: Háttér és eredet, epa.oszk.hu вероватно одомаћила под немачким утицајем.Irodalomtörténeti Közlemények 2004. CVIII. évfolyam 4. szám
Њен настанак се може сместити између 1192. и 1195. године, пред крај владавине мађарског краља Беле III, а налази се у црквеној књизи на латинском језику, у Прајевом кодексу, који је вероватно написан у бенедиктинском манастиру из доба Арпадовића у месту Болдва у жупанији Боршод. Текст кодекса писан на латинском језику, сакраментаријум (обредна књига која садржи молитве свештеника који служи мису), завршава се на 135. страници, док је мађарски текст писан старим мађарским правописом сачуван на 136. страници.
Њено прво откриће приписује се августинском монаху Ксистусу Ширу (Schier Xystus), али је то спорно. Јавно је о њој први известио исусовачки монах Ђерђ Прај 1770. године, објавивши одломак од седам редова. Прај је текст предао свом сабрату, Јаношу Шајновићу, који је управо тражио доказе за сродност лапонског и мађарског језика. Цео текст је он објавио 1771. године. Оригинал текста се тренутно налази у Збирци рукописа Националне библиотеке Сечењи.
Структура
Састоји се из два дела: посмртне беседе од 26 редова и превода званичног црквеног текста од 6 редова, што представља молитву.
Посмртна беседа је слободан превод латинског текста који се налази на следећој страници кодекса, док је молитва тачан превод латинског текста који се налази неколико страница раније. Укупно је сачувано 190 мађарских речи.http://mek.oszk.hu/02000/02087/02087.doc
Текст је преписиван, па се може претпоставити да је постојао и раније. Место преписивања био је бенедиктински манастир посвећен Светом Јовану, али је његова тачна локација непозната. Може се претпоставити и да је дошло до његовог устаљивања; Јанош Хорват је у хроникалном опису сахране Карла Роберта пронашао паралелу. Могао се усталити јер је његов текст био често потребан, на шта указује чињеница да је сачуван у свештеничком обреднику, а не међу проповедима.
Посмртна беседа и молитва значајна је и у европским оквирима, јер је жанр посмртних беседа постао општеприхваћен тек у време реформације.
Текст Писар кодекса је за рашчлањивање оригиналног текста користио две ознаке: тачке и почетак реченице великим словом.
Посмртна беседа (лат. , односно Беседа над гробом) Оригинални текст. Цитирано у: Некадашње читањеBenkő, Loránd: Az Árpád-kor magyar nyelvű szövegemlékei. Budapest, 1980. стр. 47–49, 55–57. Цитирано у: Szöveggyűjtemény a régi magyar irodalom történetéhez – Középkor (1000–1530), ELTE, Régi Magyar Irodalomtudományi Intézet Превод на српскиLatiatuc feleym ʒumtuchel mic vogmuc. ýſa pur eſ chomuv uogmuc. Menýi miloſtben terumteve eleve mív iſemucut adamut. eſ odutta vola neki paradiſumut haʒóá. Eſ mend paradiſumben uolov gimilcíctul munda nekí elnie. Heon tilutoa wt ig fa gimilcetvl. Ge mundoa nekí meret nū eneẏc. ẏſa kí nopun emdul oʒ gimilſ twl. halalnec halaláál holʒ. Hadlaua choltat terumteve iſten tvl. ge feledeve. Engede urdung intetvinec. eſ evec oʒ tiluvt gimilſtwl. eſ oʒ gimilſben halalut evec. Eſ oʒ gimilſnec wl keſeruv uola viʒe. hug turchucat mige ʒocoʒtia vola. Num heon muga nec. ge mend w foianec halalut evec. Horoguvec iſten. eſ veteve wt eʒ muncaſ vilagbele. eſ levn halalnec eſ puculnec feʒe. eſ mend w nemenec. Kic oʒvc. miv vogmuc. Hug eſ tiv latiatuc ſʒumtuchel. iſa eſ num igg ember mulchotia eʒ vermut. yſa mend oʒchuʒ iarov vogmuc. Wimagguc uromc iſten kegilmet eʒ lelic ert. hug iorgoſſun w neki. eſ kegiggen. eſ bulſcaſſa mend w bunet.
Eſ vimagguc ſʒen achſcin mariat. eſ bovdug michael archangelt. eſ mend angelcut. hug uimaggonoc erette. Eſ uimagguc ſʒent peter urot. kinec odut hotolm ovdonia. eſ ketnie. hug ovga mend w bunet. Eſ vimagguc mend ſʒentucut. hug legenec nekí ſeged uromc ſcine eleut. hug iſten ív ui- madſagucmia bulſaſſa w bunet. Eſ ʒoboducha wt urdung ildetuitvl. eſ pucul kinzotviatwl. eſ veʒeſſe wt paradiſū nugulmabeli. eſ oggun neki munhi uruʒagbele utot. eſ mend iovben reʒet. Eſ keaſſatuc uromchuʒ charmul. Kirł.Látjátuk feleim szümtükhel, mik vogymuk: isȧ, por ës homou vogymuk. Mënyi milosztben terömtevé elevé miü isëmüköt Ádámot, ës aduttȧ valá neki pȧrȧdicsumot hȧzoá. Ës mënd pȧrȧdicsumben valou gyimilcsëktűl mondá neki élnië. Hëon tilutoá űt igy fá gyimilcsétűl. Gye mondoá neki, mérët nüm ënëik : isȧ, ki napon ëmdöl az gyimilcstűl, hȧlálnek hȧláláȧl holsz. Hȧdlȧvá holtát terömtevé Istentűl, gye feledevé. Engedé ürdüng intetüinek, ës ëvék az tilvot gyimilcstűl. Ës az gyimilcsben hȧlálut evék. Ës az gyimilcsnek úl keseröü valá vizë, hugy turkokȧt migé szakasztja valá. Nüm hëon mogánek, gye mënd ű fajánek hȧlálut ëvék. Haraguvék Isten, ës vetevé űt ez munkás világ belé: és lëün hȧlálnek ës pukulnek fëszë, ës mënd ű nemének. Kik azok? Miü vogymuk. Hugy ës tiü látjátuk szümtükhel: isȧ, ës nüm igy embër múlhatjȧ ez vermöt, isȧ mënd azhuz járou vogymuk. Vimádjuk Uromk Isten këgyilmét ez lélekért, hugy jorgasson ű neki, ës kegyigy-gyën, ës bulcsássȧ mënd ű bűnét!
Ës vimádjok szen[t] ȧhszin Máriát és boudog Miháël ȧrhȧngyëlt ës mënd ȧngyëlkot, hugy vimádjanak érëttë! Ës vimádjok szent Pétër urat, kinek adot hatalm oudaniȧ ës këtnië, hugy oudjȧ mënd ű bűnét! Ës vimádjok mënd szentököt, hugy lëgyenek neki segéd Uromk színë eleüt, hugy Isten iü vimádságok miá bulcsássȧ ű bűnét! Ës szobadohhȧ űt ürdüng ildetüitűl ës pukul kínzatujátúl, ës vezessë űt pȧrȧdicsum nyugalmȧ belí, ës adjon neki münyi uruszág belé utat ës mënd jouben részët! Ës kíássátuk Uromkhuz hármúl: kyrie eleison!Видите, браћо моја, својим очима, шта смо: гле, прах и пепео смо. У коликој је благодати (милости) у почетку [Господ] створио нашег претка, Адама, и дао му рај за дом. И од свих плодова у рају рече му да живи. Само му забрани плод једног дрвета. Али му рече зашто да не једе: „Заиста, оног дана када будеш јео од тог плода, смрћу ћеш умрети”. Чуо је за своју смрт од Бога стваратеља, али је заборавио. Попустио је ђавољем наговору, и јео је од тог забрањеног плода, и у том плоду јео је смрт. А сок тог плода беше тако горак да му је грло раздирао. Не само себи, већ и целом свом роду јео је смрт. Разгневи се Бог и баци га у овај мукотрпни свет: и постаде плен смрти и пакла, и цео његов род. Ко су они? Ми смо. Као што и ви видите својим очима: Заиста, ниједан човек не може избећи ову јаму, заиста, сви ка њој идемо. Молимо се за милост Господа Бога нашег за ову душу, да му се смилује, и подари милост, и опрости све његове грехе!
И молимо се Светој Деви Марији и Блаженом арханђелу Михаилу и свим анђелима, да се моле за њега! И молимо се господину Светом Петру, коме је дата власт да дреши и веже, да разреши све његове грехе. И молимо се свим светима, да му буду на помоћи пред лицем нашег Господа, да Бог због њихових молитви опрости његове грехе! И нека га ослободи од прогона ђавола и од мучења у паклу, и нека га уведе у мир раја, и нека му подари пут у царство небеско и удео у сваком добру! И узвикните нашем Господу три пута: Господе, помилуј! (kyrie eleison!)
Молитва посмртне беседе (oratio) Оригинални текст Некадашње читање Превод на српскиScerelmeſ bratým uimagguc [исправка изнад: omuc] eʒ ſcegin ember lilki ert. kit vr eʒ nopun eʒ homuſ vilag timnucebelevl mente. kinec eʒ nopun teſtet tumetívc. hug ur uvt kegilmehel abraam. ẏſaac. iacob. kebeleben helheʒie. hug birſagnop iv́tua mend w ſʒentíí eſ unuttei cuzicun iov felevl iochtotnia ileʒie wt. Eſ tiv bennetuc. Clamate III. K̄.Szerelmes brátim! vimádjomuk ez szëgín embër lilkíért, kit Úr ez napon ez hamus világ timnücë belől menté, kinek ez napon testét tömetjök; hugy Úr űt këgyilméhel Ábrȧám, Izsák, Jȧkob kebelében helhezjë; hugy bírságnap jutvá mënd ű szentëi ës ünüttei küzëkön jou felől johtatniȧ íleszjë űt! Ës tiü bennetük. Clamate ter: kyrie eleison! Љубљена браћо моја! Молимо се за душу овог сиротог човека, коју је Господ на данашњи дан избавио из тамнице овог лажног света, чије тело данас сахрањујемо, да га Господ својом милошћу смести у крило Аврама, Исака и Јакова, да би га на судњи дан, међу свим својим светима и изабранима, васкрсао и поставио са десне стране! И у вама. Clamate ter: kyrie eleison! (Узвикните трипут: Господе, помилуј!)
Детаљи о тексту Текст писан каролиншком минускулом (слова се нижу без спајања) савршено је читљив, а његово стање омогућава недвосмислену идентификацију готово свих слова. Писар кодекса је применио најједноставнији начин украшавања, рубрикацију (лат. , од — „црвено”), односно поједине делове текста је или подвукао црвеном бојом, или их је од почетка писао њом. Читање је ипак отежано, јер не знамо тачно који је глас или гласове означавало одређено латинично слово. Разлог за то је што 24 слова латиничног алфабета, настала за снажно редуковани латински гласовни систем, представљају тек половину броја гласова који су тада постојали у мађарском језику. Другачије речено: у латиничном писму није било одговарајућих слова за половину тадашњег мађарског гласовног система.
Гласови који нису постојали у латинском језику били су: á, é, c, j, ly, ny, ty, ö, ü, s, zs, dzs (у преткласичном латинском није било ни гласа f), а можда и још неки гласови који су изворно били део језика, али су због тога што нису били записивани потпуно нестали током протеклих хиљаду година.
Писар који је забележио посмртну беседу видно се и осећајно борио са тиме која слова да употреби. То показује чињеница да код речи које се појављују више пута једва да постоји исти облик записвања. Истакнути пример је реч идентификована као gyümölcs (воће, плод), што није случајно, јер је од слова која су му била на располагању могао без проблема да забележи само гласове m и l. Са обрнутим приступом, неки тврде да текст, уз извесно архаизирање, треба читати на данашњем језику и да не пружа никакав доказ о томе колико се мађарски језик формирао, мењао и развијао у протеклих хиљаду година. Према овим тумачењима, реч zumtuchel се, на пример, уопште не чита у облику szümtükhel, већ као: szemetekkel (вашим очима). (Разлози би били: недостатак слова за глас sz, неустаљено и можда погрешно чуто затворено e, као и записивање гласа kk као ch због неразвијеног правописа.)
Из овога произилази да и у читању и у тумачењу постоје несигурности, које се могу прецизирати стручним испитивањем других језичких споменика из тог времена. Могу се, на пример, користити Ђулафехерварски редови (мађ. ) настали 1310. године, у којима фрањевачки монах, припремајући се за беседу, бележи своје главне теме у тачкама: „Háborúságban valóknak kegyessége, élőknek öröksége, kórságban valóknak egéssége, szükségben valóknak bősége, éhezőnek elégsége. […]” (Милост онима који су у рату, наслеђе живима, здравље болеснима, обиље онима у невољи, довољно гладнима. [...])
Не сме се занемарити ни Кенигсбершки фрагмент (мађ. ), настао 10 година раније, 1300. године: „Tugyuk, látjuk őt szűz leánynak, ki ölében tart csodáltos fiat, füröszti, mosja, eteti, emleti, úgy hogy anya szülöttét; de ki légyen néki atyja, azot nem tudhatjuk. Ez az Isten, mint őt ismerjük, kit szeplő nem illethet; mert ha Isten ő nem volna, ő benne bűnöt lelhetnénk.” (Знамо и видимо је као девицу, која у крилу држи чудесног сина, купа га, пере, храни, доји, као мајка своје чедо; али ко му је отац, то не можемо знати. Ово је Бог, како га познајемо, кога мана не може дотаћи; јер да он није Бог, у њему бисмо могли наћи грех.)