Мали старински свет () је италијански историјско-драмски филм из 1941. године у режији Марија Солдатија, заснован на истоименом роману Антонија Фогацара. Радња је смештена 1850-их у Ломбардији, која је тада још увек била под аустријском влашћу. Протагониста, кога глуми Масимо Серато, локални је племић који се, успркос противљењу породице, жени девојком скромног порекла, коју глуми Алида Вали; њихов брак ће обележити ратни догађаји и породична трагедија.
Филм је постигао велики успех, а због комбинације мелодраме и историјске позадине често се наводило као својеврсни италијански одговор на Прохујало са вихором. Филм је лансирао каријеру Алиде Вали, која је за своју улогу била награђена специјалном наградом за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Венецији.
Радња Филм почиње на Луганском језеру, крај градића Валзолда, 1850. године. Франко Мајрони, младић из племићке породице, тајно се и против воље своје бабе — богате и проаустријски настројене маркизе Орсоле — жени младом Луизом, девојком скромног порекла. Када младенци изађу пред маркизу, она их избацује из куће и лишава Франка наследства. У том тренутку, породични пријатељ професор Ђилардони показује Франку доказе о постојању тестамента који је маркиза фалсификовала. Био је то тестамент покојног маркиза који је Франка именовао за јединог наследника, док је супрузи остављао „само једну лиру дневно” до краја живота, уз заједљиву алузију на њене бројне „пријатеље и удвараче” који би могли да је издржавају уместо њега. Франко, међутим, одбија да се послужи тим доказом како не би укаљао име породице Мајрони откривањем маркизиног неверства, и наређује Ђилардонију да ништа не говори Луизи. Без пребијене паре, младенци проналазе уточиште у кући Луизиног ујака Пјера, хабзбуршког чиновника.
Пролази неколико година. Франко и Луиза су добили ћерку Марију, коју сви одмиља зову Омбрета. Породица живи од ујакове плате, али Франкове очигледне проиталијанске симпатије изазивају реакцију аустријске полиције, која претреса кућу и проналази забрањене летке. Франко успева да избегне хапшење, али цео догађај — подстакнут и ургенцијом маркизе Мајрони — доводи до тога да Пјеро добије отказ. Луиза сазнаје за причу о тестаменту, али Франко још једном изричито забрањује било какву акцију и одлучује да се пресели у Торино, како би радио у самом средишту превирања у време Кримског рата. Међутим, аустријска полиција пресреће и заплењује његова писма којима шаље новац породици, због чега је и Луиза принуђена да нађе посао као преписивач нотарских аката.
Када сазна да се маркиза налази у пролазу кроз тај крај, огорчена Луиза, не марећи за Франкову вољу, одлучује да се лично суочи са њом. Међутим, баш у том тренутку, Омбрета, која је услед неспоразума остала сама, утапа се на обали језера. Луиза, осећајући кривицу за смрт ћерке, упада у очај. Чак ни долазак Франка, који се након вести о трагедији вратио кући преко Швајцарске, не доноси јој утеху: Луиза се повлачи у себе и потпуно губи веру у Бога.
Убрзо након тога маркизу, током ноћне море у којој јој се приказује девојчица и криви је за несрећу, сналази смртоносни напад. Покајавши се због патње коју је нанела, она признаје свештенику да жели да врати унуку право на наследство и моли за опроштај. Међутим, ни ово не успева да зближи отуђени пар. Франко поново одлази у Торино са двојицом пријатеља, бежећи пред хапшењем.
Три године Луиза живи затворена у свом болу. А онда, 1859. године, стиже писмо у коме је Франко обавештава да се пријавио у пијемонтску војску како би учествовао у рату за уједињење. Страхујући да ће погинути у бици, Франко моли Луизу да дође на Мађоре, како би се видели можда и последњи пут. Она испрва одбија, али на ујаково инсистирање ипак одлучује да оде. Између супружника се поново рађа осећање за које се чинило да је заувек угашено, и следећег јутра Луиза, ганута и поносна, испраћа мужа у рат.
Улоге thumb|Масимо Серато и Алида Вали у филму
| Алида Вали || Луиза Риђеј Мајрони |- | Масимо Серато || Франко Мајрони |- | Ада Дондини || маркиза Орсола Мајрони |- | Анибале Бетроне || ујак Пјеро |- | Марију Пасколи || Марија Мајрони „Омбрета” |- | Ђачинто Молтени || професор Бенјамино Ђилардони |- | Елвира Бонеки || Барборин Пазоти |- | Енцо Билиоти || господин Пазоти |- | Ренато Чаленте || Фон Грајсберг |- | Аделе Гараваља || Тереза Риђеј |- | Карло Тамберлани || Дон Коста
Референце
Спољашње везе
Категорија:Филмови 1941. Категорија:Филмови на италијанском језику Категорија:Италијанске филмске драме Категорија:Италијански црно-бели филмови Категорија:Историјски филмови