мини|500п|Временска линија постмортем промена. мини|Слика 1. Постмортем појаве за процену времена смрти. Постмортем интервал (енгл. ) време је које је протекло откако је особа пренула (од тренутка смрти). Када време смрти није познато, интервал се може проценити, чиме се утврђује приближно време смрти. Процене постмортем интервала могу варирати од неколико сати до неколико дана, па чак и година, у зависности од врсте присутних доказа. Постоје стандардне медицинске и научне технике које подржавају овакву процену.
Преглед тела и места смрти
Промене на телу које се дешавају након смрти (постмортем промене) укључују:
Мртвачко хлађење (лат. ): хлађење тела; Мртвачке мрље (лат. ): сливање крви у најниже делове тела; Мртвачка укоченост (лат. ): укоченост удова.
Услови на месту смрти утичу на процену времена смрти. Поред мртвачког хлађења, мртвачких мрља и мртвачке укочености, заједно са анализом садржаја желуца, неопходно је сагледати и услове животне средине на месту смрти како би се прецизно измерио постмортем интервал (Слика 1). Фактори који могу утицати на брзину људског распадања повезани су са специфичним окружењем у којем је тело пронађено. Тела се могу пронаћи на различитим местима, од копнених до водених средина, при чему свака од њих има своје променљиве које могу утицати на процену интервала. Поред уобичајених фактора као што су температура, влажност ваздуха и изложеност временским приликама, телесна грађа (телесни хабитус) и одећа представљају компоненте које могу утицати на брзину хлађења тела, а самим тим и на брзину његовог распадања. Веома приближно основно правило за процену постмортем интервала је следеће: Топло и млитаво: мање од 3 сата Топло и укочено: 3 до 8 сати Хладно и укочено: 8 до 36 сати Хладно и млитаво: више од 36 сати
Због значајних варијација у животној средини између различитих региона, универзалне формуле би биле неадекватне за ову област у форензичким наукама.
Аналитичке технике Постоје аналитичке технике које се могу користити за одређивање постмортем интервала:
Форензичка ентомологија: активност инсеката (посебно зунзара) на лешу. Форензичка ботаника: утицај биљака и земљишта на процес распадања. Форензичка патологија: утврђивање узрока смрти и накнадних постмортем промена. Очне промене: хемијски састав стакластог тела (лат. ), структуралне промене ока. Стање или стадијум распадања: аутолиза (процес самоварења) и труљење (процес изазван бактеријама које се налазе унутар тела).
Напредније методе укључују квантификацију ДНК, инфрацрвену спектроскопију, а за закопане особе промене у саставу земљишта као што су нивои метана, фосфата и нитрата, нинхидрин-реактивног азота, испарљивих органских једињења, као и електрична проводљивост воде; што све такође може открити време смрти.
Референце
Литература
Категорија:Медицински аспекти смрти Категорија:Форензичка патологија