Гробље Нојон-ула (), састоји се од преко 200 великих гробних хумки, приближно квадратног облика, високих око 2 метра, које прекривају дрвене гробне коморе. Налазе се поред реке Селенга у брдима северне Монголије, северно од града Улан Батора у Батсумбер суму, Покрајина Тов. Ископавања су вршена 1924–1925. године под вођством Пјотра Козлова, који је открио да су то гробнице аристократије народа Сјонгну; једна од њих је изузетно богата гробница историјски познатог владара Сјонгнуа, Вуџулијуа, који је преминуо 13. године н. е. Већина предмета са налазишта Нојон-ула данас се налази у Музеју Ермитаж у Русији, док су неки артефакти које су касније ископали монголски археолози изложени у Националном музеју историје Монголије у Улан Батору. Четири кургана садржала су лакиране пехаре исписане кинеским карактерима за које се верује да представљају имена кинеских занатлија, а датирају из периода од 9. до 2. године п. н. е.Кинески лак са натписом указује на датум када су кургани изграђени. Курган 31 је изграђен након 9. године п. н. е., Курган 20 након 8. године п. н. е., а Кургани 5 и 6 након 2. године п. н. е.

Откриће Гробље Нојон-ула први је открио у пролеће 1913. године Андреј Балод, руски геолог који је вршио истраживања за нову компанију за ископавање злата. Након што је открио неколико већ откопаних хумки, Балод је претпоставио да су то стара налазишта злата и ископао једно од њих, откривши бројне артефакте. Схвативши значај свог открића, послао је неке од артефаката Царском руском географском друштву. Иако је откриће препознато као значајно, ништа није предузето наредних једанаест година због хаоса изазваног Првим светским ратом и каснијим револуцијама у Русији и Монголији.

Године 1924, Пјотр Козлов је обавештен о налазишту од стране члана Балодове екипе. Након што је његов колега, Сергеј Кондратјев, потврдио да је реч о великом открићу, Козлов је променио своје планове и на крају ископао осам хумки на локалитету Нојон-ула.

Кургани Нојон-уле Као и код неких налаза Пазирик културе, гробнице у Нојон-ули биле су поплављене, а затим замрзнуте, чиме је органски материјал очуван у изванредној мери. Гробнице су биле отворене још у античко доба, а тела уклоњена. Ово потврђује хронике династије Хан које наводе да су вође једног номадског племена, потлаченог од стране Сјонгнуа на врхунцу њиховог царства, предузеле невиђен корак 100 година након пада Сјонгнуа. У жељи да уједине своје поданике, и вођени жељом за осветом, нови номадски лидери су оскрнавили краљевске гробнице Чанјуа. Све гробнице су биле отпечаћене, а остаци Чанјуа уклоњени, заједно са делом њихове одеће, оружја и симбола власти. Међутим, пљачкаши су оставили оружје Сјонгнуа, кућне посуде и уметничке предмете, као и кинеске артефакте од бронзе, нефрита, лакираног дрвета и текстила. Многи артефакти показују порекло дуж великог Пута свиле, а неки увезени предмети и фрагменти тканина препознати су као грчки. Тканина, боја, методе ткања и вез на тканини били су слични тканини која се производила у грчким колонијама на обали Црног мора за Ските.

Неке гробнице укључују гробља коња, а једна гробница је имала посебно раскошан намештај. Ковчег је очигледно направљен у Кини, а покојник је сахрањен са многим својим личним предметима. Опрема његовог коња била је богато украшена, а седло пресвучено кожом било је прошивено црном и црвеном вуном исеченом тако да подсећа на сомот. Величанствени текстили укључивали су ткани вунени тепих постављен танком кожом са љубичастим, смеђим и белим апликацијама од филца, као и текстиле грчко-бактријског, партског или гандаранског порекла.

Вуџулију мини|Тепих из Нојон-уле, животињски стил. 1. век н. е. Курган број 6 био је гробница Вуџулијуа (Вуџулијуруоди, владао од 8. п. н. е. до 13. н. е.), који се помиње у кинеским аналима. Познат је по томе што је ослободио свој народ кинеског протектората који је трајао 56 година, од 47. п. н. е. до 9. н. е. Вуџулију је сахрањен 13. године н. е., а тај датум је утврђен на основу натписа на пехару који му је поклонио кинески цар током пријема у парку Шанлин близу града Чанган 1. године п. н. е. мини|лево|Предмет са гробног места

Најдраматичнији предмети из Вуџулијуовог погребног инвентара су текстили, локалног, кинеског и бактријског порекла. Уметнички предмети показују да су занатлије Сјонгнуа користиле скитски „животињски” стил уметности.

Преживели портрет приказује низак мост носа, очи са епикантусом, дугу таласасту косу раздељену по средини, и плетеницу која је видно везана и пада са врха главе преко десног уха. Такве плетенице пронађене су и у другим гробницама на гробљу Нојон-ула; биле су уплетене од коњске длаке и чуване у посебним кутијама. Плетеница је била део формалне фризуре и подсећа на посмртне маске Таштик културе. На основу ових запажања, Лев Гумиљов је закључио да је међу Сјонгнуима у 1. веку п. н. е. далекоисточни идеал лепоте надјачао традиционални западни модел, који се и даље одржавао у уметности скитског „животињског” стила.

Везени теписи мини|upright=1.5|Мушкарци у иранској одећи на једном од везених тепиха из Нојон-уле. Такође се сугерише да представљају народ Јуеџи. 1. век п. н. е. – 1. век н. е. Међу најважнијим артефактима из Нојон-уле су везени портрети. Портрети нису израђени у кинеском маниру и дело су средњоазијског или скитског уметника, или можда бактријског или партског мајстора у престоници Чанјуа (који су имали активне дипломатске односе са овим средњоазијским државама).

Према Сергеју Јаценку, тепихе је израдио народ Јуеџи у Бактрији, а Сјонгну су их набавили путем трговачке размене или као плаћање данка, с обзиром на то да су Јуеџи можда остали поданици Сјонгнуа дуго након свог пораза. Везени теписи били су један од најцењенијих луксузних предмета за Сјонгнуе.

Антропологија мини|Везени приказ коњаника из гробне коморе 6. хумке у Нојон-ули, 1. век н. е. Музеј Ермитаж бр. MR 1953. Гробља Нојон-уле су интензивно проучавана, али пошто је гробље оскрнављено у античко доба, а тела уклоњена, нису могле бити спроведене краниолошке, одонтолошке нити генетске студије. Једини изузетак је одонтолошка студија очуваних глеђних круница седам сталних зуба који су припадали младој жени. Студија описује високо дијагностичке особине са веома ретком комбинацијом пронађеном у одређеним древним и модерним популацијама каспијско-аралског региона и северног међуречја Инд–Ганг. Партска вунена тканина пронађена у гробници указује на то да је жена била северозападно индијског порекла повезана са партском културом. Ови налази сугеришу да су почетком нове ере народи партског порекла били интегрисани у друштво Сјонгнуа.

Види још Пазирик култура

Референце

Литература

S. S. Minyaev. To the interpretation of some finds from Noyon uul //Ancient Cultures of Eurasia. St-Petersburg, 2010: 182-186. Sergei Miniaev, Julia Elikhina. On the Chronology of the Noyon uul Barrows// The Silk Road 7 (2009): 21-35 V. E. Kulikov, E. Iu. Mednikova, Iu. I. Elikhina, S. S. Miniaev. AN EXPERIMENT IN STUDYING THE FELT CARPET FROM NOYON UUL BY THE METHOD OF POLYPOLARIZATION// The Silk Road 8 (2010): 73-78. V. N. Kononov. Vosstanovlenie pervonachal’nykh krasok kovra iz Noin-Ula [Restoration of the original colors of a carpet from Noyon uul]. Moscow-Leningrad, 1937. Kratkie otchety ekspeditsii po issledovaniiuSevernoi Mongolii v sviazi s Mongolo-Tibetskoi ekspeditsii P. K. Kozlova [Brief reports of the expedition to study Northern Mongolia in conjunction with the Mongolia-Tibetan expedition of P. K. Kozlov]. Leningrad, 1925. S. S. Miniaev. “Bronzovye izdeliia Noin-Uly (po rezul’tatam spektral’nogo analiza) [Bronze artefacts of Noyon uul (results of spectroscopic analysis)]. //Kratkie soobshcheniia Instituta arkheologii 167 (1981): A. A. Voskresenskii and V. N. Kononov. "Khimiko-tekhnologicheskii analiz kovra No. 14568" [Technical chemical analysis of carpet no. 14568]. In: Tekhnologicheskoe izuchenie tkanei kurgannykh pogrebenii Noin-Ula [Technical study of the fabrics from the burial barrows of Noyon uul]. Izvestiia GAIMK, XI/vyp. 7-9. Leningrad, 1932: 76–98. Trever C. "Excavations in Northern Mongolia (1924–1925)", Leningrad: J. Fedorov Printing House, 1932 Rudenko S.I. "Hun Culture and Noin Ula kurgans", M-L, 1962 (на руском језику) Rudenko S.I., Gumilev L.N., "Archaeological Studies of P.K.Kozlov from standpoint of historical geography", in News of All-Union Geographical Society No 3, 1966 (на руском језику) Gumilev L.N., "History of Hun People", 'Eastern Literature', 1960, Ch. 12 Regained Freedom http://gumilevica.kulichki.net/HPH/hph12.htm N. Ishjatms, "Nomads In Eastern Central Asia", in the "History of civilizations of Central Asia", Volume 2, UNESCO Publishing, 1996,

Спољашње везе Хеленистичка сребрна плоча из Нојон-уле

http://xiongnu.atspace.com http://eurasica.xiongnu.ru Видео: Сјонгну – гробље хунског принца (Монголија) Видео документарац у 10 епизода

Категорија:Археолошка налазишта у Монголији Категорија:Грађевине у Покрајини Тов Категорија:Сјонгну Категорија:Споменици и структуре у Монголији