мини|Убрзани снимак распадања леша дивље свиње (вепра) Распадање или декомпозиција је процес у којем се органи и сложени молекули животињских и људских тела временом разлажу на једноставну органску материју. Код кичмењака се обично препознаје пет фаза распадања: свежа, надувена, активно распадање, узнапредовало распадање и суви/скелетизовани остаци. Познавање различитих фаза распадања може помоћи истражитељима у одређивању постмортем интервала (ПМИ). Брзина распадања људских остатака може варирати услед фактора животне средине и других фактора. Фактори животне средине укључују температуру, сагоревање, влажност и доступност кисеоника. Остали фактори укључују величину тела, одећу и узрок смрти.

Фазе и карактеристике Пет фаза распадања — свежа (аутолиза), надувена, активно распадање, узнапредовало распадање и суви/скелетизовани остаци — имају специфичне карактеристике које се користе за идентификацију у којој фази се остаци налазе. Ове фазе су илустроване позивањем на експерименталну студију о распадању леша свиње.

Свежа мини|upright=0.8|Свеж леш свиње У овој фази остаци су обично нетакнути и без инсеката. Леш пролази кроз мртвачко хлађење (лат. algor mortis, смањење телесне температуре док се не достигне температура околине), мртвачку укоченост (лат. rigor mortis, привремено укочење екстремитета услед хемијских промена у мишићима) и мртвачке мрље (лат. livor mortis, накупљање крви на страни тела која је најближа тлу).

Надувена мини|upright=0.8|Надувен леш свиње У овој фази, микроорганизми који се налазе у систему за варење почињу да разлажу ткива тела, излучујући гасове који узрокују надимање трупа и екстремитета, и производећи хемикалије непријатног мириса, укључујући путресцин и кадаверин. Ћелије у ткивима се распадају и ослобађају хидролитичке ензиме, а горњи слој коже може постати олабављен, што доводи до љуштења коже. Распадање гастроинтестиналног тракта резултира тамном течношћу непријатног мириса која се назива „течност за испирање” и која бива истиснута из носа и уста услед притиска гаса у цревима. Фаза надимања карактерише се преласком бактеријске популације са аеробних на анаеробне врсте бактерија.

Активно распадање мини|upright=0.8|Леш свиње у фази активног распадања У овој фази, ткива почињу да се претварају у течност и кожа почиње да црни. Зујаре рано циљају лешеве у распадању, користећи специјализоване рецепторе за мирис, и полажу своја јаја у отворе и ране. Величина и фаза развоја црва могу се користити за процену минималног времена од тренутка смрти. Активност инсеката се одвија у низу таласа, а идентификација присутних инсеката може пружити додатне информације о постмортем интервалу. Може се формирати мртвачки восак (адипоцера), што успорава даље распадање.

Узнапредовало распадање мини|upright=0.8|Леш свиње у фази узнапредовалог распадања Током узнапредовалог распадања, већина остатака мења боју и често поцрни. Труљење, процес у којем се ткива и ћелије распадају и претварају у течност док се тело разлаже, биће скоро завршено. Људско тело које се распада у земљи на крају ће ослободити приближно азота, фосфора, калијума и магнезијума за сваки килограм суве телесне масе, стварајући промене у хемији околног земљишта које могу потрајати годинама.

Суви/скелетизовани остаци мини|upright=0.8|Суви и скелетизовани остаци леша свиње Када надимање престане, меко ткиво остатака обично колабира само у себе. На крају активног распадања, остаци су често исушени и почиње њихова скелетизација.

Фактори животне средине Температура Клима и температура у којима се леш распада могу имати велики утицај на брзину распадања; више температуре убрзавају физиолошке реакције у телу након смрти и убрзавају стопу распадања, док ниже температуре могу успорити брзину распадања.

У летњим условима људско тело може скелетизовати за девет дана. Топлија клима може значити да се отисци прстију не могу узети након четири дана, док у хладнијим климама или сезонама могу остати и до педесет дана након смрти.

Влажност Количина влаге у окружењу у којем се леш распада такође утиче на брзину распадања. Влажна средина убрзава стопу распадања и утиче на формирање мртвачког воска. Насупрот томе, у сушнијим срединама лешеви ће се брже исушити и спорије ће се распадати.

Доступност кисеоника То да ли се леш налази у више анаеробном или аеробном окружењу такође утиче на брзину распадања. Што је више кисеоника доступно, то ће се распадање одвијати брже. Ово је због тога што микроорганизми који учествују у распадању захтевају кисеоник за живот и тиме олакшавају распадање. Нижи нивои кисеоника имаће супротан ефекат.

Сахрањивање Сахрањивање успорава брзину распадања, делом зато што ће чак и неколико центиметара земље која прекрива леш спречити зујаре да положе јаја. Дубина укопа ће утицати на брзину распадања јер ће одвратити разлагаче попут стрвинара и инсеката. То ће такође смањити доступни кисеоник и ометати распадање јер ограничава функцију микроорганизама. pH вредност земљишта такође представља фактор када је у питању брзина распадања, јер утиче на врсте разлагача. Влага у земљишту такође ће успорити распадање јер олакшава анаеробни метаболизам.

Влажна окружења (вода) Потапање у воду типично успорава распадање. Брзина губитка топлоте је већа у води, па је пролазак кроз мртвачко хлађење бржи. Хладне температуре успоравају раст бактерија. Када почне надимање, тело обично исплива на површину и постаје изложено мувама. Стрвинари у води, који варирају у зависности од локације, такође доприносе пропадању. Фактори који утичу на распадање укључују дубину воде, температуру, плиму и осеку, струје, годишња доба, растворени кисеоник, геологију, киселост, салинитет, седиментацију, као и активност инсеката и стрвинара. Људски остаци пронађени у воденом окружењу често су некомплетни и лоше очувани, што значајно отежава истраживање околности смрти.

Ако се особа утопила, тело ће вероватно у почетку потонути и заузети положај који је назван „положај утапања”. Овај положај подразумева да је предња страна тела окренута лицем надоле у води, док екстремитети сежу према дну воде. Њихова леђа су обично благо повијена надоле и ка унутра. У плиткој води њихови екстремитети се могу вући по дну, остављајући повреде. Након смрти, када је тело потопљено у воду, долази до процеса који се зове сапонификација. То је процес у којем се формира адипоцера. Адипоцера, настала хидролизом триглицерида у масном ткиву, представља супстанцу сличну воску која прекрива тела. Ово се углавном дешава при потапању, у срединама за сахрањивање или у областима са пуно угљеника, али је примећено и у морским срединама.

Остали фактори Величина тела Величина тела је важан фактор који ће такође утицати на брзину распадања. Тела са већом телесном масом и са више масти распадаће се брже. Ово је због тога што се након смрти масти претварају у течност, што чини велики део процеса распадања. Људи са мањим процентом масти распадаће се спорије. Ово укључује мање одрасле особе, а посебно децу.

Одећа Одећа и друге врсте прекривача утичу на брзину распадања јер ограничавају изложеност тела спољним факторима као што су временски услови и земљиште. Она успорава распадање тако што одлаже приступ животињама које се хране лешевима. Међутим, активност инсеката би се повећала јер омотач задржава више топлоте и пружа заштиту од сунца, стварајући идеално окружење за раст црва, што олакшава органско распадање.

Узрок смрти Узрок смрти такође може утицати на брзину распадања, углавном тако што га убрзава. Смртоносне ране попут убода или других раздеротина на телу привлаче инсекте јер пружају добро место за полагање јаја и, као резултат тога, могу повећати брзину распадања.

Експериментална анализа распадања на фармама лешева Фарме лешева се користе за проучавање распадања људског тела и стицање увида у то како еколошки и ендогени фактори утичу на напредовање кроз фазе распадања. Љети, високе температуре могу убрзати фазе распадања: топлота подстиче разлагање органског материјала, а бактерије такође брже расту у топлом окружењу, што убрзава бактеријско варење ткива. Међутим, природна мумификација, која се обично сматра последицом сушних услова, може настати ако су остаци изложени интензивној сунчевој светлости. Зими, не пролазе сва тела кроз фазу надимања. Раст бактерија је знатно смањен на температурама испод 4 °C. Фарме лешева се такође користе за проучавање интеракције инсеката са телима у распадању.

Референце

Категорија:Медицински аспекти смрти Категорија:Лешеви Категорија:Чланци који садрже видео-снимке