Сељачка буна (), историјски роман хрватског књижевника Аугуста Шеное.

Тема Тема романа је Хрватско-словеначка сељачка буна из 1573. године. У свом предговору првом издању (1878), писац је навео обимне историјске изворе којима се служио при писању романа, и изјавио да су све личности романа историјске, "па и задњи слуга." Познати хрватски историчар Фердо Шишић је у својој критици Сељачке буне из 1923. написао да чак и све споредне личности и ситне епизоде у роману имају солидну историјску основу, па је "роман у толикој мери хисторијски, да бисмо га могли назвати хисторијском монографијом у форми романа."

Садржај Радња романа обухвата историју Хрватске и Славоније од 1564. до 1573. године. У пролеће 1564, богати угарски властелин Ферко Тахи, прослављени војсковођа из борби са Турцима и краљевски саветник, противправно купује половину великог властелинства Суседград и Доња Стубица у Хрватском Загорју. Исплативши само половину имања, Тахи силом отима другу половину и протерује законите власнике, удовицу Уршулу Хенингову и њене кћери. Хенингови се узалудно жале банском суду, пошто је бан Петар Ердеди Тахијев зет, док Тахи прогони и пљачка њихове кметове, силом одводи кметове и слободњаке у војску, протерује удовице и сирочад са имања. У одговор, док је Тахи у рату, Уршула подиже на оружје своје кметове, које предводе угледни кмет Матија Губец и бивши ратник Илија Грегорић, и силом заузима Сусед и Стубицу, протеравши Тахијеву жену (Јелену Зринску) и децу. Због тога избија у Хрватској прави приватни рат: бан напада Суседград са банском четом и топовима, али је потучен од Уршулиних кметова и рођака, које предводи подбан Амброз Грегоријанец, чији син Стјепко је Уршулин зет. Напад на бана је напад на самог краља: Амброз је смењен и заједно са Уршулом оптужен за велеиздају, а Хенингова половина имања је заплењена у корист краљевске коморе и убрзо је Тахи узима под закуп, чиме постаје једини господар. У исто време, Тахијева насиља се погоршавају: уводи нове порезе, а сваки и најмањи отпор сурово се кажњава. Тахи убија без суда двојицу племића који су подржали Хенингове у борби: један од њих, Иван Сабов, уморен је жеђу у тамници. Један сељак је обешен зато што је увредио Тахијеву љубавницу, жену каштелана Лолића, а чета Тахијевих мускетара отвара ватру на сељаке из Стубице зато што су одбили да предају кључеве од својих подрума са вином, мада су већ платили све феудалне обавезе. Матија Губец је рањен, а његов сестрић, млади слободњак Ђуро Могаић, силом је отеран у војску, где га заробљавају Турци. Тахи и Лолићка под Суседом нападају сеоског свештеника и отимају му коња, кога је присиљен да откупи, а усред гладне године кметови морају да хране господске псе.

Након што га Лолићка превари са путујућим писаром Шимуном Дрмачићем, Тахи је претучену протерује из града, док Дрмачић успева да побегне. Након женине смрти, Тахи почиње да злоставља кметске девојке: међу осталима силује и шеснаестогодишњу Јану, вереницу Ђуре Могаића, која након тога полуди. Уз помоћ локалног свештеника Ивана Бабића, који је на њиховој страни, сељаци туже Тахија краљу и бану, али истрага тече сувише споро због Тахијевих веза на двору, а у хрватском Сабору већина племића је на Тахијевој страни, неки од њих и за новац. За то време, Амброз Грегоријанец умире, а његов син Стјепко покушава да помири Уршуку и Тахија удајом Уршулине кћери Софије за Тахијевог сина Габријела. Једина сметња је Софијин вереник, сиромашни племић Томо Милић, кога Уршула шаље да спасе Ђуру Могаића из ропства, при чему је и он заробљен. Из ропства их спашава група ускока, које предводи Марко Ножина, побратим Илије Грегорића. На повратку из ропства, Ђуро открива Јанину несрећу и заклиње се на освету, али сазнаје да се припрема општи устанак на Суседу, Стубици и Цесарграду под Матијиним вођством. Неочекивану подршку сељаци добијају од Стјепка Грегоријанца и Уршуле Хенингове, који им дају новац да купе барута, али у тајности само желе да натерају Тахија да им врати њихову половину имања. Устаницима се придружује и Шимун Дрмачић, који жели да се освети Тахију за Лолићку и себе.

Устанак почиње са великим одушевљењем: замкови у Стубици и Цесарграду су заузети скоро без борбе, а сељаци заробљавају нешто оружја, укључујући 40 пушака, 10 двопушака и 4 лумбарде на точковима. Док главнина устаника остаје са Матијом у Стубици, велики одред под Илијом Грегорићем прелази у Словенију, где се такође припрема устанак под вођством бравара Павла Штерца, а Марко Ножина одлази у Жумберак да придобије ускоке за устанак.

Међутим, устанак у Словенији не успева: ускочки капетан Јошко Турн, обавештен од Дрмачића, који поново мења страну, хапси Ножину и напада главнину устаника у Кршком, који су потучени после страховите борбе. Мали одред под командом Илије Грегорића стиже до села Планине, где треба да их дочекају устаници Павла Штерца, али Штерц је ухваћен од сопствених људи, које је Шимун Дрмачић преварио да устаници раде за Турке. Без очекиване подршке, Илијин одред креће назад у Хрватску, али су близу границе нападнути од штајерских оклопника и уништени. Илија и Михајло Гушетић успевају да побегну, али су на босанској граници ухваћени од крајишника, које предводи Шимун Дрмачић.

За то време, у Загребу се припрема банска војска под командом новог подбана, Гашпара Алапића, пошто нови бан, бискуп Ђуро Драшковић, није војник. Алапићева војска напада утврђене положаје кметова код Стубице: сељаци се очајно бране, али у одлучујућем часу Винко Лепоић, један од устаничких капетана, бежи са бојишта и одводи своје људе са собом. Већина сељака бежи, Ђуро Могаић је смртно рањен, а само мала група Стубичана још брани сеоску цркву, која је утврђена опкопом. У замену за њихове животе, Матија Губец обећава Алапићу да ће му издати сељачког краља. Када се Алапић закуне да ће их поштедети, Губец му се предаје. Његово мучење и крунисање усијаном круном у Загребу приповеда Стјепку Грегоријанцу фратар који га је исповедио на губилишту, бивши Иван Бабић.

Роман завршава епилогом, много година касније. Шимун Дрмачић, који се обогатио издајом и оженио Лолићку, на вашару среће слепог гуслара у коме препознаје Марка Ножину. Ножина препознаје Дрмачића и прати га, а затим после кратке борбе са њим заједно скочи у провалију. За то време, Томо Милић, ожењен Софијом Хенинговом, прича својим синовима историју сељачке буне, а са њима је и Илијин син, кога је спасао Марко Ножина и донео Милићу, који му дугује слободу, да га одгаји као сина.

Напомене

Види још

Суседградско-стубичко властелинство Суседградски рат Сисачке буне Буне Штибренаца

Референце

Литература

Категорија:Хрватски романи Категорија:Историјски романи Категорија:Романи 1878.