Хомонормативност је усвајање хетеронормативних идеала и конструкција у ЛГБТ културу и идентитет. Она се заснива на претпоставци да норме и вредности хетеросексуалности треба реплицирати и изводити међу хомосексуалним особама. Заговорници ове теорије тврде да хомонормативност селективно привилегује цисродну хомосексуалност (која је у партнерству и моногамна) као вредну друштвеног прихватања. __TOC__

Порекло Термин „хомонормативност” популаризовала је Лиса Дуган у својој критици савремене демократије, једнакости и ЛГБТ дискурса из 2003. године. Дуган се ослања на хетеронормативност, коју је популаризовао Мајкл Ворнер 1991. године, и концепте укорењене у појму „секс/родни систем” Гејл Рубин и појму обавезне хетеросексуалности Адријен Рич. Да би се ставови Дуган ставили у политички контекст и разумела њена перспектива у формулисању ових аргумената, важно је разумети да Дуган описује себе као „комунистичку, левичарску и квир” феминисткињу.

Дуган пише: „хомонормативност је политика која не оспорава доминантне хетеронормативне претпоставке и институције, већ их подупире и одржава, обећавајући могућност демобилисане геј културе укорењене у домаћинству и потрошњи.” Кетрин Конел каже да хомонормативност „наглашава заједништво са нормама хетеросексуалне културе, укључујући брак, моногамију, прокреацију и продуктивност.”Connell, Catherine. School's Out : Gay and Lesbian Teachers in the Classroom (1). Berkeley, US: University of California Press, 2014. ProQuest ebrary. Web. 15 March 2017.Queer Twin Cities. Minneapolis, US: University of Minnesota Press, 2010. ProQuest ebrary. Web. 15 March 2017. Квир теоретичар Дејвид М. Халперин сматра да се вредности хетеронормативности реплицирају и привилегују како се ЛГБТ видљивост и грађанска права нормализују, пишући: „главна карактеристика геј политике престаје да буде отпор хетеросексуалној опресији и постаје, уместо тога, асимилација... тежња ка друштвеном прихватању и интеграцији у друштво у целини.”

Халперин каже да урбанизација, џентрификација и рекапитализација квир четврти у ужем градском језгру и геј гетоа доприносе преваленцији и привилеговању успостављених хетеросексуалних норми. Халперин је повезао епидемију ХИВ/АИДС-а и појаву онлајн упознавања као факторе који доприносе измештању ЛГБТ особа. Он такође приписује промену политичке реторике, дискурса и става од ослобођења ка асимилацији као даље ојачавање хомонормативне бинарности.

Појам „хијерархије секса” Гејл Рубин – која сматра да западно хетеронормативно друштво градира сексуалне праксе од морално „доброг секса” до „лошег секса” – оцртава облике хомосексуалног понашања који доносе условно прихватање. Она пише: „Стабилни, дугорочни лезбијски и геј мушки парови су на рубу респектабилности [...] ако су у партнерству и моногамни, друштво почиње да препознаје да укључује читав спектар људске интеракције.” Рубин пише да ови полови прихватљивости и девијантности доводе до хомонормативног привилеговања дугорочних геј парова у односу на тела трансродних, небинарних и промискуитетних чланова ових група,Rubin, Gayle. Thinking Sex: Notes for a Radical Theory of the Politics of Sexuality, in Vance, Carole. Pleasure and Danger: Exploring Female Sexuality (1993) и да „појединци чије понашање стоји високо у овој хијерархији бивају награђени потврђеним менталним здрављем, респектабилношћу, легалношћу, друштвеном и физичком мобилношћу, институционалном подршком и материјалним бенефицијама.”

Дискриминација Хомонормативна дискриминација се примењује слично као хетеронормативност. Друштвене институције и политике појачавају претпоставку да су људи хетеросексуални и да су род и пол природне бинарности. Међутим, Рубин пише да хомонормативност функционише тако да помера искључиву контролу коју хетеросексуалност има над нормативним понашањем, уместо тога селективно привилегујући цисродну хомосексуалност (која је у партнерству и моногамна) као вредну друштвеног прихватања.

Трансродне особе

Међу трансродним особама, Гердес тврди да хомонормативност функционише тако што селективно сврстава идентитете и понашања у санкционисане чинове и идеале. Рубин наводи да репликација хетеросексуалних норми – моногамије, привилегије белих људи, родне бинарности – доприноси стигматизацији и маргинализацији перципираних девијантних облика сексуалности и рода. Деведесетих година 20. века, трансродни активисти су користили термин „хомонормативно” у вези са унутарзаједничком дискриминацијом која је наметала геј и лезбијске норме преко брига трансродних особа.Stryker, Susan. 2008. "Transgender History, Homonormativity, and Disciplinarity". Radical History Review. (100): Током епидемије сиде у Сједињеним Државама, трансродне особе су често биле искључиване са геј и лезбијских демонстрација одржаваних у престоници и ускраћиван им је приступ здравственим иницијативама и програмима успостављеним за борбу против кризе.

Трансродна активисткиња Силвија Ривера говорила је о својим искуствима у кампањи за геј и транс ослобођење 70-их и 80-их година, да би је исти људи блокирали и игнорисали када су њихове потребе биле задовољене. У интервјуу из 1989. године рекла је:

Холи Луис наводи да је континуирани притисак на ненормативне појединце „да се прилагоде традиционалним, опозиционим сексистичким схватањима рода” резултирао тиме да хомонормативност прожима понашања и идентитете ЛГБТ заједнице, замењујући радикалну прошлу политику Покрета за геј ослобођење циљевима брачне једнакости и усвајања. Ово се сматра конзервативним када се упореди са ЛГБТ активизмом 70-их/80-их/90-их.Duggan, Lisa. "The New Homonormativity: The Sexual Politics of Neoliberalism." Materializing Democracy: Toward a Revitalized Cultural Politics. Ed. Dana D. Nelson and Russ Castronovo. N.p.: n.p., 2002. 175-94. Print. New Americanists. Сматра се да хомонормативност спутава разноликост и аутентичност, при чему квир субкултуре постају комерцијализоване и матичне, а политички дискурси су структурирани око асимилације и нормализације.

Овај аспект хомонормативности назива се и трансформативност. Еван Вајпонд описује трансформативност као „нормализацију транс тела и идентитета кроз усвајање цисродних институција од стране транс особа,” тако да трансродни идентитет подржава полну и родну бинарност. Трансформативност обухвата трансмедикализам, заснивајући трансродни идентитет на медикализованој транзицији са једне стране родне бинарности на другу, делегитимишући небинарни идентитет и трансродне људе без родне дисфорије.

Политика

Пени Грифин, предавачица политике и међународних односа на Универзитету у Новом Јужном Велсу, каже да је политички утврђено да хомонормативност подржава, уместо да критикује, неолибералне вредности моногамије, прокреације и бинарних родних улога као инхерентно хетеросексистичких и расистичких. Грифин види хомонормативно понашање испреплетено са капиталистичким светским системима, са потрошачком културом и материјализмом који функционишу у његовом средишту. Дуган тврди да хомонормативност фрагментира ЛГБТ заједнице у хијерархије достојности, и да се ЛГБТ особе које су најближе опонашању хетеронормативних стандарда родног идентитета сматрају најдостојнијима добијања права. Она такође пише да се ЛГБТ особе на дну ове хијерархије (нпр. бисексуалне особе, транс особе, небинарне особе, особе незападних родова, интерсекс особе, квир особе друге боје коже, квир секс радници) виде као препрека овој класи хомонормативних људи да остваре своја права.Duggan, Lisa. The Twilight of Equality?: Neoliberalism, Cultural Politics, and the Attack On Democracy. Beacon Press, 2003.

Медији

Андре Кавалканте каже да, како хомосексуалност постаје друштвено толерисана, репрезентације ЛГБТ ликова на филму и телевизији јачају строгост цисродног, белачког и бинарног ауторитета. Геј писац и редитељ Рајан Марфијев ситком Нова нормалност критикован је због хомонормативног приказа квир културе и оцењен као „више штетан него забаван.” Хомонормативне медијске репрезентације се виде само као миметичке у односу на хетеросексуалну нормалност, учвршћујући геј карикатуре и „прихватљиве присталице негованих друштвених норми и доминантних идеологија.” Тврди се да такве репрезентације изостављају квир стварности не-белих, небинарних ЛГБТ особа, прикривајући проживљена искуства варијантних идентитета и намећући „хијерархију по којој се од појединаца очекује да се прилагоде и кажњавају се ако то не учине.”

Иако студије показују да присуство ЛГБТ ликова у медијима смањује предрасуде код гледалаца, многим мрежама, кабловским и стриминг сервисима још увек недостаје разноврсност или међузаједничка репрезентација приликом приказивања квир ликова. Извештај ГЛААД-а из 2015. године који профилише ЛГБТ медијску репрезентацију показао је да су геј мушкарци (41%) и даље у великој већини приказани као примарни квир ликови, упркос повећању ЛГБТ заступљености кроз различите сексуалне и родне идентитете. Више ЛГБТ садржаја произведено је у медијима 2018. године. Према ГЛААД-овом годишњем извештају Где смо на ТВ-у, који бележи ЛГБТ+ заступљеност на телевизији, број квир ликова у ТВ емисијама порастао је за 8,8%. Квир особе друге боје коже такође су забележиле повећање времена пред екраном; први пут у историји извештаја надмашиле су беле квир особе на телевизији. 1% популације је интерсекс, тако да су интерсекс особе готово потпуно изостављене у медијима,Kerry, Stephen (2011), 'Representation of intersex in news media: the case of Kathleen Worrall', Journal of Gender Studies, 20 (3), при чему дискурси бинарног родног идентитета у великој мери искључују и истискују оне који не спадају у две категорије пола и рода.

Види још

Политика респектабилности Бисексуално брисање Дискриминација интерсекс особа Родне студије Хетеронормативност Интерсекс и ЛГБТ Списак тема везаних за трансродност Дискриминација небинарних особа Нормалност (понашање) Ружичасти капитализам Хетеронормативно уоквиравање Трансфобија

Референце

Литература

Marcus, Eric. "Silvia Rivera." Making Gay History, 1989.

Додатна литература Џудит Батлер, Bodies That Matter Џудит Батлер, Невоља с родом Лиса Дуган, The Twilight of Equality? Мишел Фуко, Историја сексуалности Дејвид М. Халперин, Queer Forever Ерик Маркус, Making History Гејл Рубин, Deviations Сузан Страјкер, Transgender History, Homonormativity, and Disciplinarity Мајкл Ворнер, Fear of a Queer Planet.

Категорија:ЛГБТ+ терминологија Категорија:Неологизми Категорија:Квир теорија