Иван Болдирев (Зрењанин, 15. август 1949) је бивши канадски професионални играч хокеја на леду српског порекла. Болдирев је одиграо чак 15 сезона и преко 1.000 утакмица у Националној хокејашкој лиги (НХЛ) у периоду од сезоне 1970/71. до сезоне 1984/85. Током каријере је забележио и наступ у великом финалу Стенли купа 1982. године предводећи Ванкувер канаксонсе. Болдирев је током својих играчких дана важио за једног од технички најбољих хокејаша са невероватним баратањем штапом.

Аматерска каријера (1967—1969) Рођен је у Зрењанину, а његова породица је емигрирала у Канаду када је Иван имао свега две године. Одрастајући у граду Су Сент Мари у Онтарију, у јавности је важио за веома стидљиво дете. Болдирев је касније истицао да та његова повученост „највероватније датира још из периода када је тек стигао у Канаду и када уопште није говорио енглески језик. Моја учитељица из првог разреда је послала поруку родитељима у којој је написала да би код куће требало да говоримо енглески, али моји родитељи га нису знали, па нису могли чак ни да прочитају ту поруку!”

Болдирев је почео да тренира јуниорски хокеј као дечак, наступајући најпре за тим из свог родног града Су Сент Мари грејхаундсе у оквиру Јуниорске хокејашке лиге Северног Онтарија, пре него што је током сезоне 1967/68. прешао у Ошава џенералсе, чланове Хокејашке асоцијације Онтарија.

На НХЛ аматерском драфту 1969. године, одабран је као први избор Бостон бруинса (укупно 11. позиција на драфту).

Професионална каријера Болдирев је прешао у професионалце 1969. године и комплетну своју прву сезону провео је наступајући за Бостонову филијалу у оквиру ЦХЛ лиге са седиштем у Оклахома Ситију. Болдирев је накнадно позван у састав Бостона као резервни играч за доигравање НХЛ лиге 1970. године, али није забележио ниједан наступ на леду док је Бостон марширао ка својој првој шампионској титули још од 1941. године. Ипак, услед праве игре судбине и историјског куриозитета, он је успео да своје име званично уреже на Стенли куп и пре него што је уопште одиграо прву званичну утакмицу у НХЛ лиги.

Болдирев се вратио у Оклахома Сити за сезону 1970/71, мада је тада уписао и своје прве НХЛ минуте пошто је у два наврата позван у дрес Бруинса. Бостон је тада у систему имао читаву групу изванредних хокејаша (међу којима су били Реџи Лич и Рик Меклиш, који ће касније током деценије израсти у праве звезде Флајерса) који су по свом квалитету комотно могли да наступају за већину НХЛ тимова, али су уместо тога били потпуно заглављени у Бостоновом систему и био им је неопходан трејд како би добили праву прилику коју су желели.

Болдирев је отпочео сезону сезону 1971/72. као играч у другом плану у Бостону, али је дочекао своју велику шансу средином такмичарске године када је прослеђен у тада резултатски слабе Калифорнија голден силсе. У Силсима, који су кубурили са играчким кадровима, Болдирев је добио неопходан простор и потпуно процветао у сјајног НХЛ хокејаша, завршивши као четврти стрелац тима са 16 голова и 41 уписаним поеном. До сезоне 1973/74, већ је догурао до учинка од 25 голова и 56 поена.

Током 1974. године, Болдирев је трејдован у Чикаго блекхоксе, где ће касније остварити најпродуктивнију и најбољу фазу у својој професионалној каријери. Већ у сезони 1974/75. уписао је 24 гола и 67 поена. Забележио је 60 и више поена у свакој од својих пет сезона проведених у Чикагу, а крајем 1970-их је на позицији главног офанзивног лидера тима званично заменио легендарног Стена Микиту. Предводио је Блек хоксе по броју голова, асистенција и укупних поена у сезони 1976/77. и сезони 1977/78, а изабран је и да наступа на НХЛ Ол-стар утакмици 1978. године.

Болдирев је поново предводио Блек хоксе као најбољи поентер и током сезоне 1978/79. када је пред сам крај прелазног рока прослеђен у Атланта флејмсе у оквиру велике размене која је укључивала чак девет играча. Након што је појачао Флејмсе, дао је допринос од 14 поена на 13 утакмица, али његов боравак у Атланти трајао је мање од годину дана пошто је трејдован у Ванкувер канакси. Заједно са Болдиревом у оба ова трејда прослеђен је и Дарси Рота, па су њих двојица наставили да наступају као саиграчи (и веома често као партнери у истој нападачкој линији) током готово читаве деценије унутар три различите хокејашке организације.

Након што је појачао Канаксонсе, Болдирев је ушао у невероватну серију голова затворивши сезону 1979/80. са 16 погодака на свега 27 одиграних мечева. У Ванкуверу је наставио да бележи константне и изузетно продуктивне партије, редовно одушевљавајући домаћу публику својим елегантним и технички савршеним баратањем штапом на леду. Приказао је изванредне партије током великог марша Ванкувера ка финалу Стенли купа 1982. године, постигавши осам голова на 17 утакмица у доигравању, након што је претходно у регуларном делу сезоне уписао чак 73 поена.

Голгетерски учинак Болдирева је значајно опао током сезоне 1982/83, будући да је забележио свега пет голова и 25 поена у својих првих 39 одиграних утакмица. Руководство Канаксонса га је због тога проследило у Детроит ред вингсе у замену за нешто просечнијег нападача Марка Киртона. Болдирев је након овог потеза доживео праву играчку ренесансу у Детроиту, постигавши 13 голова и 30 поена на свега 33 одиграна меча у дресу Вингса. У оквиру сезоне 1983/84, остварио је најпродуктивнију такмичарску годину у својој каријери, изједначивши лични рекорд са 35 постигнутих голова и поставивши нови рекорд каријере са 83 уписана поена. Болдирев је заједно са сјајним дебитантом Стивом Ајзерманом чинио убојити центарски тандем екипе, помогвши тако Детроиту да се пласира у доигравање по први пут још од 1978. године.

Током сезоне 1984/85, Болдирев је одиграо своју јубиларну 1.000. утакмицу у НХЛ лиги и уписао своју 500. асистенцију, али су његове нападачке бројке почеле видно да опадају пошто по први пут још од 1973. године није успео да пребаци границу од 50 поена. На званичном завршетку ове такмичарске године објавио је дефинитиван одлазак у пензију, оставивши иза себе укупни каријерни биланс од 361 гола и 505 асистенција, што је износило сјајних 866 поена на укупно 1.052 одиграна меча у НХЛ лиги.

Статистика Регуларна сезонаДоигравање Сезона Тим Лига ОУ Г А П КМ ОУ Г А П КМ 1967/68. Ошава џенералси ОХА 50 18 26 44 76 — — — — — 1968/69. Ошава џенералси ОХА 54 25 34 59 101 — — — — — 1969/70. Оклахома Сити блејзерси ЦХЛ 65 18 49 67 114 — — — — — 1970/71. Бостон бруинси НХЛ 2 0 0 0 0 — — — — — 1970/71. Оклахома Сити блејзерси ЦХЛ 68 19 52 71 98 5 1 4 5 9 1971/72. Бостон бруинси НХЛ 11 0 2 2 6 — — — — — 1971/72. Калифорнија голден силси НХЛ. 57 16 23 39 54 — — — — — 1972/73. Калифорнија голден силси НХЛ 56 11 23 34 58 — — — — — 1973/74. Калифорнија голден силси НХЛ 77 25 31 56 22 — — — — — 1974/75. Чикаго блекхокси НХЛ 80 24 43 67 54 8 4 2 6 2 1975/76. Чикаго блекхокси НХЛ 78 28 34 62 33 4 0 1 1 0 1976/77. Чикаго блекхокси НХЛ 80 24 38 62 40 2 0 1 1 0 1977/78. Чикаго блекхокси НХЛ 80 35 45 80 34 4 0 2 2 2 1978/79. Чикаго блекхокси НХЛ 66 29 35 64 25 — — — — — 1978/79 Атланта флејмси НХЛ 13 6 8 14 6 2 0 2 2 2 1979/80. Атланта флејмси НХЛ 52 16 24 40 20 — — — — — 1979/80. Ванкувер канакси НХЛ 27 16 11 27 14 4 0 2 2 0 1980/81. Ванкувер канакси НХЛ 72 26 33 59 34 1 1 1 2 0 1981/82. Ванкувер канакси НХЛ 78 33 40 73 45 17 8 3 11 4 1982/83. Ванкувер канакси НХЛ 39 5 20 25 12 — — — — — 1982/83. Детроит ред вингси НХЛ 33 13 17 30 14 — — — — — 1983/84. Детроит ред вингси НХЛ 75 35 48 83 20 4 0 5 5 4 1984/85. Детроит ред вингси НХЛ 75 19 30 49 16 2 0 1 1 0 НХЛ укупно 1.052 361 505 866 507 48 13 20 33 14

Види још Списак хокејаша српског порекла у НХЛ-у

Спољашње везе Статистика на -{Internet Hockey Database}- Picture of Ivan Boldirev's Name on the 1970 Stanley Cup Plaque

Референце

Категорија:Рођени 1949. Категорија:Зрењанинци Категорија:Канадски хокејаши на леду Категорија:Срби у Канади Категорија:Играчи Бостон бруинса Категорија:Играчи Чикаго блекхокса Категорија:Играчи Ванкувер канакса Категорија:Играчи Детроит ред вингса