Првобитни комунизам је начин описивања економија поклона ловаца-сакупљача кроз историју, где се ресурси и имовина која се улови или сакупи деле са свим члановима групе у складу са индивидуалним потребама. У политичкој социологији и антропологији, то је такође концепт (који се често приписује Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу), који описује друштва ловаца-сакупљача као традиционално заснована на егалитарним друштвеним односима и заједничком власништву.; ; ; Примарна инспирација и за Маркса и за Енгелса били су описи „комунизма у животу” Луиса Х. Моргана, које су практиковали Ходеношони (Ирокези) из Северне Америке. У Марксовом моделу друштвено-економских структура, друштва са првобитним комунизмом нису имала хијерархијске структуре друштвених класа нити акумулацију капитала.
Идеја је критикована од стране антрополога као превише етноцентрично европски модел да би се применио на друга друштва, док уједно романтизује неевропска друштва. Антрополози, попут Маргарет Мид, тврде да приватна својина постоји у друштвима ловаца-сакупљача и другим „примитивним друштвима” и пружају примере које Маркс и каснији теоретичари означавају као личну својину, а не приватну.
Развој идеје
Оригинална идеја првобитног комунизма укорењена је у идеји племенитог дивљака присутној у делима Жан-Жака Русоа и раном антрополошком раду Моргана и Илија С. Паркера. Енгелс је био први који је детаљно писао о првобитном комунизму, објављивањем књиге Порекло породице, приватне својине и државе из 1884. године. Енгелс је категорисао првобитна комунистичка друштва у две фазе: „дивљу” фазу (ловци-сакупљачи) којој је недостајала трајна надградња и која је имала блиске односе са природним светом, и „варварску” фазу која је имала надградњу попут оне код древних германских популација изван граница Римског царства и америчких староседелаца пре колонизације од стране Европљана, будући да су били унутар заједнице егалитарни и матрилинеарни.
Маркс и Енгелс су користили овај термин шире него што су то касније чинили марксисти, и примењивали су га не само на ловце-сакупљаче већ и на неке заједнице које су се бавиле пољопривредом за сопствене потребе. Такође, међу каснијим научницима, укључујући марксисте, не постоји сагласност о историјском обиму или дуговечности првобитног комунизма.; ; ; Маркс и Енгелс су такође приметили како се капиталистичка акумулација накачила на друштвене организације првобитног комунизма. На пример, у приватним препискама исте године када је објављено Порекло породице, Енгелс је напао европски колонијализам, описујући холандски режим на Јави како директно организује пољопривредну производњу и профитира од ње, „на основу старих комунистичких сеоских заједница”. Додао је да случајеви попут Холандске источне Индије, Британске Индије и Руске Империје показују „како данас првобитни комунизам пружа... најфинију и најширу основу за експлоатацију”.
Анархисти, укључујући Петра Кропоткина и Елизеа Реклија, веровали су да су друштва која су представљала пример првобитног комунизма такође примери анархистичког друштва пре индустријализације. Пример за то је Кропоткиново антрополошко дело о анархизму и економијама поклона, Узајамна помоћ: фактор еволуције, које користи студију народа Сан из јужне Африке за своју тезу.
Било је мало развоја у истраживању „првобитног комунизма” међу марксистичким научницима након Енгелсове студије све до 20. и 21. века, када су Ернест Мандел, Роза Луксембург, Ијан Ходер, Марија Гимбутас и други преузели и даље развили оригиналне тезе. Неки немарксистички проучаваоци праисторије и ране историје нису схватали овај термин озбиљно, иако се о њему повремено расправљало и често је био одбациван. Термин првобитни комунизам се први пут појавио у руској науци крајем 19. века, са референцама на првобитни комунизам који је постојао на древном Криту. Међутим, он није био детаљније истраживан све до 20. века, кроз радове попут оних етнографа Дмитрија Константиновича Зеленина, који је посматрао друштва која нису ловачко-сакупљачка у оквиру Совјетског Савеза како би идентификовао остатке првобитног комунизма унутар њихових заједница.
180px|мини|Фигурина Венере пронађена у археолошком комплексу Костенки-Боршчево, Русија Веровање у првобитни комунизам на основу Моргановог рада је нетачно због Моргановог неразумевања друштва Ходеношонија и његове, у међувремену оповргнуте, теорије друштвене еволуције.; ; ; ; ; ; Каснија и прецизнија истраживања фокусирала су се на друштва ловаца-сакупљача и аспекте таквих друштава у вези са власништвом над земљом, заједничким власништвом, као и криминалитетом и правдом. Новија дефиниција првобитног комунизма могла би се сажети као друштва која практикују економску сарадњу међу члановима своје заједнице, где готово сваки члан заједнице има сопствени допринос друштву, а земља и природни ресурси се често мирно деле унутар заједнице.
Од 20. века надаље, социолози и археолози су разматрали примену термина првобитног комунизма на друштва ловаца-сакупљача из палеолита па све до хортикултурних друштава из халколита, укључујући палеоамеричка друштва од литичког периода до архајског периода. Совјетски археолози, под утицајем Морганових и Енгелсових радова, тумачили су различите палеолитске културе које су стварале фигурине Венере, од којих су многе пронађене у Совјетском Савезу 1920-их и 1930-их, као доказ да су та друштва била првобитно комунистичка и матријархална по својој природи. Психоаналитичар Вилхелм Рајх закључио је 1931. постојање раног комунизма из информација у раду Бронислава Малиновског. Међутим, Малиновски и филозоф Ерих Фром нису сматрали овај закључак уверљивим. Ернест Борнеман подржао је Рајхове идеје у свом делу из 1975. године, Das Patriarchat.
Првобитна комунистичка друштва Карактеристике мини|Дељење меса међу Мбенђеле ловцима-сакупљачима У првобитном комунистичком друштву, производне снаге би се састојале од свих радно способних особа које се баве прибављањем хране и ресурса са земље, и сви би делили оно што је произведено ловом и сакупљањем. Не би постојала приватна својина, која се разликује од личне својине као што су одевни предмети и сличне личне ствари, јер првобитно друштво није производило вишак; оно што је произведено брзо би се потрошило, а разлог томе је што није постојала подела рада, те су људи били приморани да раде заједно. Оно мало ствари које су постојале неко време — средства за производњу (алати и земља), становање — биле су у заједничком власништву.; ; ; ; Према Енгелсовом виђењу, у вези са матрилокалним становањем и матрилинеарним пореклом, репродуктивни рад је био заједнички дељен. Такође не би постојала држава.
Доместикација животиња и биљака након неолитске револуције кроз сточарство и пољопривреду, и каснија урбана револуција, сматрани су прекретницом од првобитног комунизма ка класном друштву, јер је ову транзицију пратила појава приватног власништва и ропства, заједно са неједнакошћу коју они доносе. Поред тога, делови становништва почели су да се специјализују за различите активности, попут производње, културе, филозофије и науке, што је делимично довело до друштвене стратификације и развоја друштвених класа.
Егалитарна и комунизму слична друштва ловаца-сакупљача проучавали су и описали многи познати социјални антрополози, укључујући Џејмса Вудберна, Ричарда Боршаја Лија, Алана Барнарда и Џерома Луиса. Антрополози попут Кристофера Бома, Криса Најта и Луиса нуде теоријска објашњења како су комунистички, изразито егалитарни друштвени аранжмани могли настати у праисторијској прошлости. Упркос разликама у нагласцима, ови и други антрополози следе Енгелса у тврдњи да је еволуциона промена — отпор приматском стилу сексуалне и политичке доминације — на крају кулминирала револуционарном транзицијом. Ли критикује дуготрајну пристрасност мејнстрима и доминантне културе против идеје првобитног комунизма, исмевајући „буржоаску идеологију [која] би желела да верујемо да првобитни комунизам не постоји. У популарној свести он се сврстава у романтизам, егзотику: племенити дивљак.”; ; ;
Радови су сугерисали да је приказ ловаца-сакупљача као егалитарних заваравајућ. Према једном раду објављеном у часопису Current Anthropology, иако су нивои неједнакости били ниски, они су и даље били присутни, при чему је просечна група ловаца-сакупљача имала Џини коефицијент од 0,25 (поређења ради, овај ниво је достигла држава Данска 2007. године). Овај аргумент делимично подржава Ален Тестар и други, који тврде да друштво без имовине није ослобођено проблема експлоатације, доминације или ратова. Међутим, Маркс и Енгелс нису тврдили да је комунизам донео једнакост, јер према њима једнакост представља концепт без повезаности са физичком стварношћу. Тестар подржава Енгелсова запажања да су друштва без економског вишка економски егалитарна, док су друштва са вишком неједнака.
Арнолд Петерсен је користио постојање првобитног комунизма да би аргументовао против идеје да је комунизам у супротности са људском природом. Хикмет Кивилџимли је у својој Тези о историји тврдио да у преткапиталистичким друштвима главна динамика историјских промена „није била класна борба унутар друштва, већ снажна колективна акција” егалитарних и колективистичких вредности „првобитног социјалистичког друштва”.
Примери друштава мини|300px|Чатал Хојук након првих ископавања Због снажних доказа о егалитарном друштву, недостатку хијерархије и економске неједнакости, историчар Мареј Букчин је тврдио да је Чатал Хојук био рани пример анархокомунизма, а тиме и пример првобитног комунизма у прото-граду. Међутим, други користе Чатал Хојук као пример који оповргава концепт првобитног комунизма. Слично томе, тврди се да је Цивилизација долине Инда пример првобитног комунистичког друштва због перципираног одсуства сукоба и друштвених хијерархија. Данијел Милер и други тврде да таква оцена цивилизације долине Инда није тачна.
Марксистички археолог В. Гордон Чајлд изводио је ископавања у Шкотској од 1920-их и закључио да је постојало неолитско бескласно друштво које је сезало све до Оркнијских острва. Ово је подржао Пери Андерсон, који је тврдио да је првобитни комунизам био преовлађујући у предримској западној Европи. Описи оваквих друштава такође су присутни у делима класичних аутора.
Библијски стручњаци су такође тврдили да је начин производње примећен у раном хебрејском друштву био комунитаран и домаћички, налик првобитном комунизму. Клод Мејасу је коментарисао како је начин производње виђен у многим примитивним друштвима комунистичко-домаћички.
Индијски комунистички политичар Шрипад Амрит Данге сматрао је да древно индијско друштво има првобитну комунистичку природу. Други комунисти унутар Индије такође су означили друштва тренутних аутохтоних група, попут Адивасија, као примере првобитног комунизма. У студији Алфреда Ретклиф-Брауна о Андаманцима са почетка 20. века, он коментарише да они имају „обичаје који резултирају приступом комунизму” и „њихова унутрашња политика се може описати као комунизам”.
мини|300px|Рандејл обрасци насеља који су још увек видљиви у Инверу, Округ Мејо, Ирска Александар Михајлович Золотарјов, у свом раду из 1960. године о развоју верских култних заједница из племенских заједница на Балкану, говорио је о првобитном комунизму „архаичног облика племенског система”.
Ролф Јенсен је 1980-их спровео историјску студију о Волоф друштву у западној Африци, истражујући развој класних антагонизама из првобитног комунистичког друштва. Такође током 1980-их, Буржо је анализирао насилну транзицију аутохтоних друштава у Канади из њихових традиционалних структура, које су биле анархистичке и комунистичке по природи, у капиталистичку експлоатацију услед продора империјализма и колонијализма. Ово подручје интересовања било је честа тема истраживања у многим областима изван марксистичких академских кругова. Неки антрополози, попут Џона Х. Мура, наставили су да тврде да друштва попут оних америчких староседелаца чине првобитна комунистичка друштва, истовремено признајући и интегришући истраживања која показују комплексност и разноликост ових друштава.