Сиси (, изведено од речи сестра), такође sissy baby, sissy boy, sissy man, sissy pants, итд., јесте пејоративни термин за дечака или мушкарца који не показује мужевне особине, који је ефеминизиран (женкаст) и показује могуће знаке крхкости. Генерално, термин сиси имплицира недостатак храбрости, снаге, атлетицизма, координације, тестостерона, либида и стоицизма. Мушкарац такође може бити сматран за „сиси” ако је заинтересован за стереотипно женске хобије или послове (нпр. ако је љубитељ моде), ако показује ефеминизирано понашање, ако није спортски грађен или је хомосексуалац.
Сиси је такође мушки еквивалент термина мушкарача (енгл. — женска особа са особинама или интересовањима супротног пола), али носи много снажније негативне конотације. Истраживање објављено 2015. године сугерише да су ови термини асиметрични у својој моћи да стигматизују: сиси је готово увек пејоратив и носи већу тежину, док мушкарача ретко изазива толику забринутост, али такође подстиче притисак да се особа прилагоди друштвеним очекивањима.Compton, D. and Knox, E. (2015), "Sissies and tomboys." У неким заједницама, посебно оним чији су чланови претежно део каснијих генерација миленијалаца и генерације З, изразито ефеминизирани мушкарци називају се „фембојима” (женкасти дечаци), што је термин који има за циљ да пружи начин ословљавања ефеминизираних мушкараца без негативних конотација.
Деминутив Термин сиси је такође израз од миља који се користи као деминутив за женско име Сесилија. Његова употреба као деминутива за Сесилију датира најмање од краја 19. века. Таква употреба је експлицитно истакнута у роману Чарлса Дикенса Тешка времена. Међутим, од тада је изашао из шире употребе, што се поклопило са порастом његове употребе као пејоратива.
Историја и употреба Термин сиси историјски се користио међу школарцима као „немилосрдно негативна” увреда, имплицирајући незрелост и родну или сексуалну девијантност., . Идентификован је као сексистички у смерницама издатим школама у Уједињеном КраљевствуGoodfellow, M., "New guidelines released to 'counter gender stereotyping' in UK schools". The Independent, 19 October 2015. и описан као „једнако неприхватљив као расистички и хомофобични речник”.Institute of Physics, "Opening Doors: A guide to good practice in countering gender stereotyping in schools" . www.iop.org, 2015. Изрази попут „родно креативан”,Duron, L. (2013), "Raising My Rainbow". „ружичасти дечак”,Hoffman, Sara "My son, the pink boy". Salon. February 22, 2011. Retrieved 10-Mar-2016. и „томгирл”Jeremy Asher Lynch. "About Tom Girl Movie". www.tomgirlmovie.com. Retrieved 10-Mar-2016. предложени су као љубазније алтернативе. Јапанска реч бишонен (дословно „прелепи младић”) и корејска реч конминам (дословно „дечак цвет”) такође су љубазни термини за мушкарца или дечака са нежним или женственим атрибутима.
Реч сиси у свом оригиналном значењу „сестра” ушла је у амерички енглески око 1840–1850, а пејоративно значење стекла је око 1885–1890; глагол sissify (учинити женкастим) појавио се око 1900–1905.Random House Dictionary, Поређења ради, реч мушкарача (енгл. ) старија је око три века, датирајући из периода 1545–1555.Random House Dictionary
До 1930-их, „није било теже увреде него бити назван сиси”, а реч су нашироко користили тренери америчког фудбала и спортски новинари како би омаловажавали ривалске тимове и подстицали брутално понашање играча.Oriard, M. (2001), . . Употреба речи сиси била је „свеприсутна” међу деликвентном америчком омладином 1930-их; термин се користио за провоцирање дечака да се придруже бандама, понижавање дечака који су кршили групне норме, присиљавање на поштовање мандата мужевности и оправдавање насиља (укључујући сексуално насиље) над млађом и слабијом децом.Grant, J. (2014), , New York, . Добри ученици су исмевани као „сиси”, а стилови облачења повезани са вишим друштвеним класама понижавани су као „женкасти” (енгл. ). Међу члановима омладинске банде из Детроита (Мичиген) 1938–39. године, сиси је био „крајњи облик вређања” који се користио за задиркивање и провоцирање других дечака, као рационализација за насиље над ривалима и као изговор за непоштовање диктата декора и морала средње класе.
Крајем 1980-их, неки мушкарци су почели да присвајају термин сиси за себе.Pronger, B. (1990), The Arena of Masculinity: Sports, Homosexuality, and the Meaning of Sex, New York, St Martin's Press. Правописна варијација cissy користила се у британском енглеском, барем до средине 1970-их. (1976 Edition), Chicago, IL, Doubleday & Company, Inc., pp. 376 and 1951. . У Сједињеним Америчким Државама, телевизијска серија на каналу Comedy Central, Саут Парк, обрнула је његово значење у епизоди из 2014. године под називом „The Cissy”, која је исмевала контроверзу око коришћења школских тоалета од стране трансродних ученика;Steinmetz, K. (2015). "Everything You Need to Know About the Debate Over Transgender People and Bathrooms". Time. у тој епизоди, тоалет првобитно одређен за употребу од стране трансродних ученика касније је преименован у „cissy тоалет” за употребу од стране трансфобичних цисродних ученика.
Употреба у правосуђу Антонин Скалија, у свом чувеном чланку „СУДСКО ПОШТОВАЊЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ ТУМАЧЕЊА ЗАКОНА” (енгл. ), изјавио је да „[управно] право није за мекушце [сисије]”., Duke Law Journal, Vol. 1989, Number 3,
Беверли Маклаклин, тадашња председница Врховног суда Канаде, цитирала је Скалију у чланку из 2015. године: „[Проналажење] пута кроз бодљикав и затворен шипражје управног права заиста није задатак за мекушце. Или за глупане, могу да додам. Ипак, ако владавина права треба да превлада, пут се мора наћи.”McLachlin, Beverly. “Administrative Law Is Not for Sissies”: Finding a Path through the Thicket, 29 Can. J. Admin. L. & Prac. 127
Као претња мушкој доминацији У Кини, мушкарци који показују женствене карактеристике понекад се доживљавају као претња мушкој моћи. На пример, 2018. године, званични кинески државни медији исмевали су младе људе познате као „sissy pants” (мушкарци који користе шминку, витки су и носе андрогину одећу) као део „болесне” културе која прети будућности нације подривајући њен милитаристички имиџ. Године 2021, Министарство просвете Кине издало је смернице за „култивацију мужевности ученика” како би се „спречила феминизација мушких адолесцената” кроз спорт, физичко васпитање и „здравствено образовање” у школама.
Исте, 2021. године, Национална управа за радио и телевизију Кине додала је забрану на „женкасте мушкарце (сисије) и другу абнормалну естетику” у своја правила, користећи увредљив термин niang pao.
У родним и ЛГБТК студијама
У свом делу Синдром дечака мекушца и развој хомосексуалности (енгл. ) из 1987. године, сексолог Ричард Грин упоредио је две групе дечака: једна група је била конвенционално мужевна; друга група, коју је Грин назвао „женкастим дечацима”, а друга деца „сисијима”, учествовала је у игри са луткама и другим понашањима типичним за девојчице. У својој петнаестогодишњој лонгитудиналној студији, Грин је посматрао међуродно понашање код дечака за које се касније испоставило да су трансродни или хомосексуални, као и код контролне групе, и анализирао особине као што су интересовање за спорт, преференције према играчкама, фантазије о игрању луткама, физичко понашање („понашање као девојчица” насупрот грубим играма), преоблачење и психолошко понашање, користећи тестове, упитнике, интервјуе и праћења. Такође је анализирао утицај односа са родитељима и њихове реакције на атипично понашање. Каснија праћења су показала да се на крају женкастих дечака („сисија”) развило у геј или бисексуалне мушкарце, док се то десило само са једним из контролне групе. Анализа питања урођеног наспрам стеченог (енгл. ) била је неубедљива.
Термин сисифобија означава негативну културолошку реакцију против „женкастих дечака” за коју се сматрало да је преовладавала 1974. године. Сисифобија се у новије време користи у неким квир студијама; други аутори у овој области предложили су термине ефеминифобија, фемифобија,Bailey, Michael (1995). "Gender Identity", The Lives of Lesbians, Gays, and Bisexuals, p. 71–93. New York: Harcourt Brace. фемфобија или ефемиманија као алтернативе.
Грегори М. Херек је написао да сисифобија настаје као комбинација мизогиније и хомофобије. Стручњак за комуникације Шинсуке Егучи (2011) изјавио је: Дискурс хетеронормативног понашања производи и репродукује анти-феминизам и хомофобију (Clarkson. 2006). На пример, ефеминизирани геј мушкарци често се етикетирају као „fem”, „bitchy”, „pissy”, „sissy” или „queen” (нпр. Christian, 2005; Clarkson, 2006; Payne, 2007). Перципирају се као да се понашају као „жене”, што подстиче геј мушкарце који се понашају хетеронормативно да имају негативне ставове према њима (Clarkson, 2006; Payne, 2007; Ward, 2000). Ово се назива сисифобија (Bergling, 2001). Kimmel (1996) подржава став да је „мужевност (историјски) дефинисана као бег од жена и одбацивање женствености” (стр. 123). Дакле, сисифобија служи као комуникациона стратегија за геј мушкарце који се понашају хетеронормативно како би оправдали и оснажили своју мужевност. (стр. 38).
Егучи је додао: „Питам се како 'сисифобија' конкретно игра улогу у динамици процеса насиља у породици у обрасцу истополних парова у којима један партнер делује хетеронормативно, а други ефеминизирано.” (стр. 53).
У сексуалним поткултурама и фетишима У BDSM пракси принудне феминизације, мушки потчињени (bottom) који пролази кроз преоблачење може бити назван „сиси” као облик еротског понижавања. Још једна честа тема је употреба појаса невости, што додатно повећава понижење мушког потчињеног ограничавањем величине и приступа његовим гениталијама.
Аутогинефилна персуазивна порнографија (енгл. ) или Сиси хипно прати сличан контекст у којем се гледаоцу (обично мушкарцу) на хипнотички начин сугерише да прође кроз „сисификацију” путем сугестивног звука и хипнотичких визуала.
У парафилном инфантилизму, sissy baby је мушкарац који воли да игра улогу бебе девојчице.
Ношење подсукње (Petticoating) Ношење подсукње (енгл. или pinaforing) представља врсту принудне феминизације која укључује облачење мушкарца или дечака у женску одећу као облик понижења, казне или као сексуални фетиш. Овакво играње улога може укључивати присиљавање на ношење шминке и ношење лутака, торбица и других предмета повезаних са девојчицама. Постоје докази да се „казна подсукњом” повремено користила као облик дечје дисциплине, са кредибилним причама о томе које датирају најмање из викторијанског доба.Report: Boy Forced To Wear Skirt As Punishment, Local6.com, February 24, 2004. Petticoat Usurps Rod as Corrective Measure for Boys Los Angeles Herald. October 13, 1920.
Технике Ова фантазија и сексуално играње улога укључују мушкарца који је приморан да носи женску одећу под претњом телесног кажњавања, јавног понижавања или друге активности еротског понижавања. Након тога, жртва понекад открива да заправо ужива у таквој казни, и постаје „женственија”, послушнија и лакша за контролу. Затим је често приморан да трајно носи неки део женске одеће до одређеног узраста, или док се сценарио играња улога не заврши.
Често постоје специфичне теме за овакво облачење. Често се ношење подсукње врти око аспекта „мале девојчице” у којем је субмисивна особа/дете приморана да се понаша као мала девојчица. Други сценарији укључују инфантилизам и сиси собарицу (енгл. ).
Одећа која се сматра женском укључује грудњак, гаћице, холахопке, чарапе, корсет, подсукњу, кецељу (често у стилу француске собарице), хаљину (често екстремно кратку или провокативну, често са катанцем), сукњу (често мини/микро сукњу), ципеле (често штикле), итд. Остали предмети укључују лак за нокте, чокер (огрлица уско припијена уз врат) и слично.
Политичка некоректност