мини|Плесач на балу у Берлину 2018. Балрум сцена (такође позната као Балрум заједница, Балрум култура или само Балрум) је афроамеричка и латиноамеричка андерграунд ЛГБТК+ субкултура. Сцена води порекло од дрег балова средине 19. века у Сједињеним Државама, као што су они које је организовао Вилијам Дорси Свон, бивши поробљени црнац у Вашингтону. До раног 20. века, интегрисани дрег балови били су популарни у градовима попут Њујорка, Чикага, Њу Орлеанса, Балтимора и Филаделфије.
Средином 20. века, као одговор на расизам у интегрисаним дрег просторима, балови су еволуирали у хаус балрум, где су се црни и латино учесници могли такмичити (или „шетали”) у различитим категоријама за трофеје и новчане награде. Већина учесника у балруму припада групама познатим као „куће”, где изабране породице пријатеља формирају односе и заједнице одвојене од својих биолошких породица, од којих могу бити отуђени. Утицај балрум културе може се видети у плесу, језику, музици и популарној култури, а заједница је и данас истакнута.
Историја Од почетка колонијалног насељавања у Сједињеним Државама, постојали су појединци који су оспоравали родна очекивања. Међутим, све до средине 19. века, када је урбанизација омогућила већу независност и анонимност, градови нису пружали простор за формирање ЛГБТК+ заједница. Током 1880-их, дрег балови постали су популарно место окупљања људи који су живели другачије родне животе. Вилијам Дорси Свон, прва особа за коју се зна да је себе описала као дрег краљицу, организовао је тајне балове у Вашингтону познате као „Кућа Свон”. Многи од присутних, укључујући и Свона, били су бивши поробљени црнци. Свон и остали присутни хапшени су у полицијским рацијама много пута, али балови су настављени. До 1890-их, дрег догађаји су се организовали и у Њујорку.
Писац Лангстон Хјуз описао је своје искуство на њујоршком дрег балу 1920-их као „најчуднији и најкитњастији од свих харлемских спектакла” тог времена, написавши у књизи -{The Big Sea}-:
мини|Непозната дрег краљица, фотографија настала око 1895. До 1930. године, расно интегрисани јавни дрег балови у Чикагу, Њу Орлеансу, Балтимору, Филаделфији и другим америчким градовима окупљали су стотине особа које се преоблаче и родно неконформишућих појединаца и привлачили велику публику. Употреба породичних термина попут „мајка” за означавање ранга међу учесницима балова забележена је почетком 20. века; фразе као што су „strike a pose” и „вог” могу се пратити до 1930-их.
Како је 20. век одмицао, основане су организације које се залажу за права трансродних особа; простори за ЛГБТК+ особе су се умножавали, али су многи били под доминацијом белаца и ексклузивни. Иако су дрег балови често били интегрисани, црни извођачи су се суочавали са расизмом на баловима, што је довело до пораста црначких балова 1960-их. Године 1972, харлемске дрег краљице Лоти и Кристал Лабеја основале су прву кућу, Кућу Лабеја, која је постала прва балрум кућа која је прикупљала средства за подизање свести о ХИВ/АИДС-у. Дрег балови су затим еволуирали у хаус балрум.
У балрум сцени, црни и латино дрег извођачи могли су да постигну славу, пронађу сурогат породице и осете осећај припадности. Мис Мејџор, која се аутовала као трансродна у тинејџерским годинама касних 1950-их у Чикагу и била део афроамеричке дрег бал културе, описује балове у интервјуу из 1998. године.„[Балови] су били феноменални! Било је то као да данас идете на доделу Оскара. Сви су се дотерали. Момци у смокинзима, краљице у хаљинама у какве не бисте поверовали — мислим, ствари на којима су радиле целе године. Била је једна краљица на Саут Сајду која је организовала Саут Сити бал. Била је једна на Норт Сајду која је организовала Мејпол бал. Било је различитих у различитим областима у различито време. А стрејт људи који би долазили да гледају, били су другачији од оних који долазе данас. Они су једноставно ценили оно што се дешава. Аплаудирали би девојкама када излазе из једног кадилака за другим. Једноставно, новац је био ту, и тајминг је био прави, и енергија је била ту да се уради ова ствар са интензитетом који људи данас једноставно изгледа да немају. Чини се да је ишчилела. Тада је то увек било чудо — без обзира да ли сте учествовали, да ли сте гледали, да ли сте само носили малу коктел хаљину и мали крзнени капут — било је то једноставно лепо време.” —Мис Мејџор
Бал култура је ухваћена и приказана широј публици у документарцу Џени Ливингстон -{Paris is Burning}- (1991). Године 2006, Волфганг Буш објавио је документарац -{How Do I Look}-, одговор на -{Paris is Burning}-, у коме се појављују Пепер Лабеја, Вили Ниња, Октавија Сен Лоран, Хозе Екстраваганца и Кевин Омни. Бал култура се од тада проширила на земље попут Канаде, Јапана и Уједињеног Краљевства.
Градови са истакнутом бал културом Њујорк Њујорк је центар светске дрег бал културе. Дрег балови постоје у граду још од 1800-их; Хамилтон Лоџ бал 1869. је први забележени дрег бал у историји САД. Током 1920-их, женски имитатори су се такмичили на модним ревијама у баровима два или три пута годишње. Црне краљице би понекад учествовале, али су ретко освајале награде због дискриминације. Седамдесетих година 20. века, црне краљице Кристал Лабеја и њена пријатељица Лоти започеле су сопствени дрег бал под називом Кућа Лабеја, покренувши тадашњу балрум сцену у Њујорку. Кристал и Лоти се приписује оснивање прве Куће у балруму. Године 1989, Кућа Латекс је створена као позив на акцију у балрум заједници да премости јаз између превенције ХИВ-а и полно преносивих инфекција и балрум културе.
Вашингтон мини|Плесач на балу у Вашингтоновом Националном музеју афричке уметности, 2016. Вилијам Дорси Свон организовао је серију дрег балова у околини Вашингтона током 1880-их и 1890-их.
Овај извештај из метрополитенске области Вашингтона описује како су се бал култура и дрег куће развиле око 1960. године:
Стилови плеса који су касније карактерисали дрег куће још се нису развили; такмичења између кућа приказивала су стандардне дрег наступе у којима су забављачи синхронизовали усне или, ретко, певали. За разлику од њујоршких кућа у филму -{Paris Is Burning}-, неке од мајки кућа у Вашингтону биле су белкиње. Афроамеричке дрег краљице биле су истакнути део заједнице:
Бал заједница Вашингтона састоји се првенствено од афроамеричких и латино учесника и усвојила је многе атрибуте виђене у филму -{Paris Is Burning}-. Дрег ревије и такмичења у стилу шездесетих и даље постоје, са својом публиком. Посетиоци балова пронаћи ће сличне категорије (као што су „банџи таг рилнес” и „вог”) као и код публике.
Балрум сцену Вашингтона створили су икона оснивач Лоуел Кан (Лоуел Томас Хикман, (1987)) и икона Ерик Кристијан-Базар. Кућа Кан била је прва кућа изван Њујорка која није била део њујоршке куће. Из Куће Кан проистекла је Кућа Милан. Током 1990-их, појавило се више кућа у овој области захваљујући напорима Твејна Мијаке-Маглера („отац” Куће Мијаке Маглер, Вашингтон огранак), иконе Харолда Баленсијаге (оснивач Куће Баленсијага), икона Шенон Гарсон и Витни Гарсон (оснивачи Куће Гарсон и чланови оснивачи Легендарне куће Мијаке-Маглер). Град је домаћин серије годишњих балова на којима се такмичари боре за трофеје и новчане награде.
Балтимор Балтимор има добро успостављену бал заједницу.
Године 1931, новине Baltimore Afro-American извештавале су о локалном дрег балу. У чланку се детаљно описује „излазак нових дебитанткиња у геј друштво”. До 1930-их, култура дрег балова почела је да се појављује у црначким заједницама у великим градовима као што су Балтимор, Чикаго и Њујорк. Афро је известио да је „Излазак нових дебитанткиња у хомосексуално друштво био изузетна карактеристика осме годишње забаве педеркија у Балтимору када је уметнички клуб био домаћин неутралном роду у Елксовој хали.”
Филаделфија Филаделфија има добро успостављену бал заједницу. Први бал у Филаделфији био је Оникс бал, који се одржао у августу 1989.
Документарац -{How Do I Look}- делимично се фокусирао на бал заједницу у Филаделфији.
Атланта Атланта има једну од најпроминентнијих бал заједница јужно од Вашингтона. Године 2018, часопис -{Vogue}- објавио је чланак о андерграунд бал сцени у Атланти.
Неколико балова се одржава у Атланти сваке године. Такође, неколико великих кућа основаних у другим већим градовима отворило је своје огранке у Атланти.
Јужна Флорида Икона Џоџо Ебони (раније позната као Џоџо Инфинити) нашироко је препозната као оснивач балрум сцене на Флориди. Црпећи искуство на њујоршкој балрум сцени, Џоџо Ебони је довео Кућу Инфинити — првобитно базирану у Њујорку — у Мајами 90-их, оснивајући прву организовану балрум кућу у Јужној Флориди. Ово је означило почетак структурисане балрум културе у региону. Након оснивања Куће Инфинити, убрзо се појавила и Кућа Лордова. Заједно, ове куће су постале централне за раст регионалне сцене, привлачећи квир црне, латино и мултирасне учеснике и интегришући Јужну Флориду у национални балрум круг.
Сент Луис Већина балрум сцене у Сент Луису испреплетена је са дрег сценом, будући да балрум сцена није толико истакнута као у другим метрополитенским градовима попут Чикага, Атланте, Њујорка итд. Према -{Mapping LGBTQ STL}-, први бал у Сент Луису звао се 'Бал уметника Мис Фани', који је почео средином 1950-их и организовала га је Друштвена група Џоли Џестерс. Бал је помагао у прикупљању средстава за добротворне установе у црначкој заједници. То је било у време када су они који су учествовали називани 'женским имитаторима', што је термин који се сада односи на 'дрег извођаче'. Тренутно постоји јасна разлика између дрег културе и њених извођача и бал културе и њених извођача, иако, као што је раније речено, већина уметника и извођача учествује у обема.
У Сент Луису постоји и Кики сцена, мања и од дрег и од балрум сцене, али у развоју. Један од организатора за Кики и мејнстрим балове је Мејвен Логик Ли, а један од коментатора/ем-сија је Меко Ли Бур. Главна балрум кућа на сцени је Кућа Ебони, Сент Луис огранак, коју је основао Спирит Ебони.
Сан Хуан, Порторико Сан Хуан, Порторико, такође има истакнуту балрум заједницу.
-{Laboratoria Boricua de Vogue}-, или Кућа Лабори, главна је кућа у Порторику, основана 2021. године, која је домаћин више балова сваке године. Порториканци су утицали на бал културу и изван архипелага, при чему многе њујоршке куће имају порториканско присуство и утицај.
ХИВ/АИДС епидемија Балрум сцена била је тешко погођена епидемијом ХИВ/АИДС-а 1980-их и 1990-их, јер су трансродне особе боје коже и мушкарци који имају секс са мушкарцима (МСМ) заједнице са највећим ризиком од заразе вирусом у САД. Од 1980-их, многи истакнути чланови бал заједнице умрли су од компликација повезаних са ХИВ/АИДС-ом, укључујући Вилија Нињу, Хектора Екстраваганцу и Енџи Екстраваганцу. У Сједињеним Државама, МСМ чине отприлике 81% свих процењених дијагноза ХИВ-а код мушкараца. Млади црнци су посебно изложени ризику од заразе вирусом због стигме, социјалних фактора и недостатка тестирања. Године 2023, црнци старости од 13 до 24 године чине највећи проценат дијагноза, 47%. Многи здравствени радници и професионалци медицинских служби обраћали су се заједници како би спровели истраживања, подучавали сексуално образовање, нудили бесплатно тестирање и били домаћини балова ради промовисања безбедног секса, попут Латекс бала чији је домаћин Кризни центар за здравље геј мушкараца (ГМХЦ) у Њујорку.