Појединачно клизање је дисциплина уметничког клизања у којој се мушки и женски клизачи такмиче индивидуално. Мушким и женским појединачним клизањем управља Међународна клизачка организација (ИСУ). Уметничко клизање је најстарији зимски спорт на Олимпијским играма, а мушко и женско појединачно клизање појавили су се као две од четири дисциплине уметничког клизања на Играма у Лондону 1908. године.
Клизачи у појединачној конкуренцији морају да изведу два сегмента на свим међународним такмичењима, кратки програм и слободни програм (слободно клизање). Нејтан Чен из САД држи највишу оцену у комбинованом мушком кратком и слободном програму, док Камила Валијева из Русије држи највишу комбиновану оцену за женски кратки и слободни програм. Обавезне фигуре, по којима је уметничко клизање и добило име, биле су кључни део спорта током већег дела његове историје, све док ИСУ није изгласао њихово укидање 1990. године.
Појединачно клизање има обавезне елементе које клизачи морају извести током такмичења и који чине добро избалансиран клизачки програм. Они укључују скокове (и комбинације скокова), пируете, секвенце корака и кореографске секвенце. ИСУ дефинише елемент скока као „индивидуални скок, комбинацију скокова или секвенцу скокова”. Шест најчешћих скокова може се поделити у две групе: скокови са врха клизаљке (тулуп, флип и Лутц) и скокови са ивице клизаљке (Салхов, ритбергер и Аксел). Комбинација скокова се дефинише као „два (или више) скока изведена у непосредном низу”. Постоје три основне позиције у пируетама: камила, седећа пируета и усправна пируета. Секвенце корака су дефинисане као „кораци и окрети у шаблону на леду”. Кореографска секвенца, која се изводи током слободног програма у појединачном клизању, „састоји се од било које врсте покрета као што су кораци, окрети, спирале, арабеске, Spread eagles, Ина Бауер, хидроблејдинг, било који скокови са максимално 2 ротације, пируете итд”.
Обавезни елементи морају бити изведени на специфичне начине, као што је описано у објављеним саопштењима ИСУ-а, осим ако није другачије назначено. ИСУ сваке године објављује прекршаје и њихове вредности у поенима. Одузимање бодова у појединачном клизању укључује прекршаје везане за време, музику и одећу. ИСУ такође прописује правила у вези са падовима и прекидима.
Историја
Прво међународно такмичење у уметничком клизању одржано је у Бечу 1882. године. Од клизача се тражило да изведу 23 обавезне фигуре, као и четвороминутни слободни програм и део назван „специјалне фигуре”, у којем су морали да изведу потезе или комбинације потеза који су истицали њихове напредне вештине. Прво Светско првенство, чији је домаћин била новооснована Међународна клизачка организација (ИСУ), одржано је 1896. године и састојало се од четири такмичара, искључиво мушкараца. Прва жена која се међународно такмичила у уметничком клизању била је Маџ Сајерс из Енглеске, на Светском првенству 1902. године у Лондону. Није постојало експлицитно правило против учешћа жена; Сајерс је освојила друго место, иза Улриха Салхова из Шведске, који је, према легенди, био толико импресиониран њеним клизањем да јој је дао своју златну медаљу. ИСУ је одговорио забраном учешћа женама на Светским првенствима, иако су 1906. године створили засебну женску категорију. Жене су се називале дамама у прописима и саопштењима ИСУ-а све до сезоне 2021—2022.
Уметничко клизање је најстарији зимски спорт на Олимпијским играма, почевши од Игара у Лондону 1908. године. То је такође један од првих спортова који је имао засебну категорију за женске такмичаре, и једини женски зимски олимпијски спорт све до 1936. године.
Сегменти такмичења 1896–1973: Слободни програм (FS) + Обавезне фигуре (CF) 1973–1990: Кратки програм (SP) + Слободни програм (FS) + Обавезне фигуре (CF) 1990–данас: Кратки програм (SP) + Слободни програм (FS)
Кратки програм
мини|Нејтан Чен изводи свој кратки програм на Скејт Америци 2019. Кратки програм је први сегмент појединачног клизања, клизања у паровима и синхроног клизања на свим ИСУ шампионатима, Зимским олимпијским играма, Зимским олимпијским играма младих, као и за клизаче у јуниорској и сениорској конкуренцији, на свим догађајима и финалима ИСУ Гран прија. Кратки програм се мора клизати пре слободног програма, друге компоненте такмичења. За сениорске и јуниорске појединце и парове, кратки програм траје два минута и 40 секунди. За јуниорско и сениорско синхроно клизање траје два минута и 50 секунди, „али може бити и краћи”.
Кратки програм је први пут уведен на Светском првенству 1973. и на Европском првенству 1974. године. Нејтан Чен из Сједињених Америчких Држава држи највишу оцену за мушки кратки програм у појединачној конкуренцији од 113,97 поена, коју је остварио на Олимпијским играма у Пекингу 2022. године. Руска клизачица Камила Валијева држи највишу оцену за женски кратки програм у појединачној конкуренцији од 87,42 поена, коју је остварила на Ростелеком купу 2021. у Сочију, у Русији. Она је оборила овај рекорд остваривши резултат од 90,45 поена на Европском првенству у уметничком клизању 2022. у Талину, у Естонији, међутим, овај резултат је поништен након њене суспензије и дисквалификације због допинга.
Мушкарци морају извести седам елемената у свом кратком програму, и морају укључити двоструки или троструки Аксел скок, један троструки или четвороструки скок, „комбинацију скокова која се састоји од двоструког и троструког скока или два трострука скока или четвороструког и двоструког скока или троструког скока”, једну летећу пируету, једну камила пируету или седећу пируету са само једном променом ноге, комбинацију пируета са само једном променом ноге, и секвенцу корака користећи целу површину леда. Жене морају извести седам елемената, и морају укључити двоструки или троструки Аксел, један троструки скок, „комбинацију скокова која се састоји од двоструког и троструког скока или два трострука скока”, једну летећу пируету, или нагнуту/бочну пируету (layback) или седећу или камила пируету без промене ноге, комбинацију пируета са само једном променом ноге, и секвенцу корака користећи целу површину леда. Јуниори у појединачној конкуренцији такође имају седам обавезних елемената, који се могу извести у било ком редоследу, и обухватају три групе које трају преко три сезоне. Петоструки скокови нису дозвољени у кратком програму.
Слободно клизање
Слободно клизање, такође познато као слободни или дуги програм, други је сегмент у појединачном клизању, клизању у паровима и синхроном клизању. Његово трајање, у свим дисциплинама, износи четири минута за сениорске клизаче и тимове, и три и по минута за јуниорске клизаче. Амерички клизач Илија Малињин држи највишу оцену у мушком слободном програму појединачно са 238,24 поена, коју је остварио на Гран при финалу у уметничком клизању 2025—2026. у Нагоји. Камила Валијева из Русије држи највишу оцену за женско слободно клизање појединачно од 185,29 поена, коју је остварила на Ростелеком купу 2021. године.
Након сезоне 2018—2019, због промене у оценама за ниво извођења са скале од -3 до +3 на скалу од -5 до +5, све статистике су кренуле од нуле, а сви претходни резултати су наведени као „историјски”.
Према ИСУ-у, слободно клизање „састоји се од добро избалансираног програма елемената слободног клизања, као што су скокови, пируете, кораци и други повезујући покрети изведени са минималним клизањем на обе ноге, у хармонији са музиком по избору такмичара, при чему је дозвољена вокална музика са текстом”. Добро избалансиран слободни програм састоји се од до шест елемената скокова, од којих један мора бити Аксел скок; до три пируете (од којих једна мора бити комбинација пируета, једна летећа пируета или пируета са летећим уласком, а једна мора имати само једну позицију); само једне секвенце корака; и само једне кореографске секвенце. Након сезоне 2026—2027, три обавезне пируете биле су комбинациона пируета, летећа пируета и кореографска пируета.
Обавезне фигуре
Обавезне фигуре, које се називају и школске фигуре, представљају „кружне шаблоне које клизачи исцртавају на леду како би демонстрирали вештину равномерног постављања чистих окрета на округлим круговима”. До 1947. године, током приближно прве половине постојања уметничког клизања као спорта, обавезне фигуре чиниле су 60 одсто укупног резултата на већини такмичења широм света. Након Другог светског рата, број фигура које су клизачи морали да изведу током такмичења се смањио, а после 1968. године почеле су да се постепено обезвређују, све док ИСУ није изгласао њихово укидање са свих међународних такмичења 1990. године. Упркос очигледном нестанку обавезних фигура из спорта уметничког клизања, тренери су наставили да их подучавају, а клизачи су наставили да их вежбају јер су фигуре давале клизачима предност у развијању правилног држања, снаге трупа, контроле тела и дисциплине. Шампионати и фестивали фокусирани на обавезне фигуре одржавају се од 2015. године.
Захтеви такмичења
Скокови
ИСУ дефинише елемент скока као „индивидуални скок, комбинацију скокова или секвенцу скокова”. Шест најчешћих скокова може се поделити у две групе: скокови са врха клизаљке (тулуп, флип и Лутц) и скокови са ивице клизаљке (Салхов, Ритбергер и Аксел). Ојлер скок (енгл. Euler jump), који је до 2018. био познат као полуритбергер, представља скок са ивице. Скокови се такође класификују према броју ротација.
Према ИСУ-у, скокови морају имати следеће карактеристике да би зарадили највише поена: морају имати „веома добру висину и веома добру дужину”; морају бити изведени без напора, укључујући ритам приказан током комбинација скокова; и морају имати добре одскоке и доскоке. Следеће није обавезно, али се такође узима у обзир: морају постојати кораци изведени пре почетка скока, или скок мора имати креативан или неочекиван улазак; скок се мора уклапати у музику; а клизач мора имати, од одскока до доскока, „веома добар положај тела”. Комбинација скокова се изводи када је клизачева нога на коју доскаче код првог скока уједно и нога за одскок код следећег скока. Сви скокови се оцењују редоследом којим су завршени.
Извођење скока подељено је на осам делова: припрема, оптерећење, транзиција, пивот, одскок, лет, доскок и излазак. Сви скокови осим Аксела и валцер скокова се изводе док се клиза уназад; у Акселе и валцер скокове се улази клизањем унапред. Тело клизача апсорбује до 13–14 g-сила приликом доскока, што може допринети повредама услед прекомерне употребе и стрес фрактурама. Фактори као што су угаони момент, момент инерције, угаоно убрзање и центар масе клизача одређују да ли је скок успешно завршен. Клизачи додају варијације или необичне уласке и изласке из скокова како би повећали тежину.
Пируете
мини|Ким Јуна изводи пируету савијене ноге на Гран при финалу 2008. године.|левоПостоје три основне позиције у пируетама: камила, седећа пируета и усправна пируета. Постоје две врсте пируета, пируета унапред и пируета уназад. Клизачи такође изводе летеће пируете, које представљају комбинацију скока и пируете, као и комбинације пируета. Пируета се састоји од следећих делова: припрема, улазак, окретање и излазак. Појединци зарађују више поена за извођење тешких улазака у пируете и излазака из њих.