мини|десно|300px| мини|десно|250px|Де Вален, амстердамска четврт црвених фењера, нуди активности попут легалне проституције и бројне кофишопове који продају марихуану. То је једна од главних туристичких атракција. мини|десно|250px|Бронзана статуа Бел испред Ауде керка коју је израдила Елс Рајерсе. Натпис гласи: „Поштујте сексуалне раднике широм света.” Легалност проституције у Европи варира од земље до земље.

Неке земље забрањују чин ступања у сексуалне односе у замену за новац, док друге дозвољавају саму проституцију, али не и већину облика подвођења (попут вођења јавних кућа, омогућавања проституције другог лица, стицања финансијске користи од проституције другог лица, нуђења услуга на улици).

У 10 европских земаља (Белгија, Немачка, Холандија, Аустрија, Швајцарска, Луксембург, Грчка, Мађарска, Летонија и Турска), проституција је легална и регулисана.

Белгија је постала прва земља у Европи која је декриминализовала сексуални рад, почевши од 1. јуна 2022. године.

Степен спровођења закона против проституције варира у зависности од државе, региона и града. У многим местима постоји велики несклад између закона који постоје на папиру и онога што се дешава у пракси.

У зависности од земље, различите активности повезане са проституцијом могу бити забрањене (тамо где специфичан закон забрањује такву активност), декриминализоване (тамо где не постоји специфичан закон који забрањује или дозвољава и регулише активност), или регулисане (тамо где специфичан закон експлицитно дозвољава и регулише активност ако су испуњени одређени услови). Активности које подлежу законима о проституцији укључују: продају и куповину сексуалних услуга, нуђење услуга на јавним местима, вођење јавних кућа, стицање финансијске користи од проституције друге особе, нуђење просторија за коришћење у сврхе проституције итд. Често закони о проституцији нису јасно дефинисани и подложни су тумачењу, што доводи до многих правних празнина. Иако се политика у вези са проституцијом одраслих разликује од земље до земље, дечја проституција је нелегална широм Европе. Слично томе, трговина људима, присилна проституција и друге насилне активности су такође забрањене.

Правни и друштвени третман проституције увелико се разликује од земље до земље. Веома пермисивне политике проституције постоје у Холандији и Немачкој, и те земље су главне дестинације за међународни сексуални туризам. Амстердамски излози са проституткама познати су широм света. У Шведској, Норвешкој, Исланду, Северној Ирској, Француској и Ирској, нелегално је платити за секс, али није нелегално бити проститутка (клијент чини кривично дело, али не и проститутка). Друге земље које имају рестриктивне политике о проституцији и званично заступају став против проституције су Велика Британија, Данска и Финска. У земљама попут Шпаније, Италије и Чешке Републике, ставови су више laissez-faire и толерантни, али проституција није званично призната као посао, није званично и правно регулисана, а сводништво је забрањено.

__САДРЖАЈ__

Централна и источна Европа

Јерменија

Проституција у Јерменији је нелегална према административном праву (Члан 179.1). Сродне активности попут вођења јавне куће и сводништва забрањене су Кривичним закоником, иако је познато да јавне куће постоје у главном граду, Јеревану, и у Гјумрију. Према подацима Унеска, од распада Совјетског Савеза 1991. године, проституција у земљи је у порасту. У Јерменији има око 5.600 жена укључених у проституцију, од којих је отприлике 1.500 у Јеревану. Међутим, званичне полицијске бројке су далеко мање, на пример 240 током 2012. године. Полиција и друге безбедносне снаге наводно толеришу проституцију. Многе жене се окрећу проституцији због незапослености.

Азербејџан

Проституција у Азербејџану је нелегална, али је уобичајена. Проституција је административни прекршај и кажњива је новчаном казном. Држање јавне куће је кривично дело и кажњиво је затвором до 6 година. У 2017. години пред Народном скупштином се нашао нацрт закона којим се предлаже додавање строгих новчаних казни на казну за држање јавне куће. Процењено је да у Азербејџану има 25.054 проститутки, од којих су неке старе између 15 и 18 година.

Белорусија

Проституција је нелегална у Белорусији, али је уобичајена и представља административни, а не кривични прекршај. Вођење јавне куће је забрањено, а бављење другим видовима сводништва кажњиво је затвором до 10 година. UNAIDS процењује да је у Белорусији 2016. године било 22.000 сексуалних радника.

Бугарска

Сама проституција је легална, али је организована проституција (јавне куће, ланци проституције или други облици подвођења) забрањена. Због лоших социоекономских услова, велики број ромских жена укључен је у проституцију.

Бугарска је првобитно стекла репутацију транзитне земље за трговину људима, али је касније постала позната као дестинација где се одвија трговина сексом.

Бугарска влада је појачала напоре на искорењивању трговине људима. Сексуална трговина је главни извор прихода за бугарске криминалце. У 2013. години било је 20.000 бугарских проститутки које су радиле у иностранству, што је био извор девизних прихода за Бугарску. У прошлости, бугарска влада је разматрала потпуну легализацију и регулисање проституције.

Чешка

У Чешкој, проституција је легална, али су јавне куће и други облици подвођења забрањени. Спровођење ових закона је благо, а проституција и друге активности које је окружују су веома уобичајене у земљи.

Од Плишане револуције у Чехословачкој 1989. године, која је довела до стварања две независне државе, Чешке Републике и Словачке, проституција је у процвату и допринела је свој део економији туризма у региону која је у експанзији. Широко је распрострањена у Прагу и областима близу граница Републике са Немачком и Аустријом. Чешки статистички биро је 2002. проценио да ова трговина вреди шест милијарди чешких круна (217 милиона долара) годишње.

Грузија

У Грузији, проституција је нелегална али широко распрострањена, посебно у главном граду, Тбилисију. Многе невладине организације приписују ово тешким економским условима, према подацима америчког Стејт департмента. Проституција се одвија на улицама, у баровима, ноћним клубовима, хотелима и јавним кућама. UNAIDS процењује да у Грузији има 6.525 проститутки.

Одмаралишта на Црном мору, посебно Гонио, постају дестинација сексуалног туризма у летњим месецима. Многе проститутке, углавном из средње Азије и са северног Кавказа, долазе у ову област. Због непосредне близине турске границе и чињенице да за Турке не постоје визни захтеви, многи мушкарци из Турске долазе у ово подручје у потрази за проституткама.

Мађарска

Проституција је легална и регулисана у Мађарској. (Легализована је и регулисана од стране владе од 1999. године.) Према закону, проститутке су професионалци који се баве сексуалним активностима у замену за новац. Влада дозвољава ову активност све док плаћају порезе и воде правне документе.

Године 2007. процењено је од стране мађарске пореске управе (APEH) да индустрија проституције и порнографије у Мађарској годишње генерише милијарду долара.

Казахстан

У Казахстану је сама проституција легална, али су радње које олакшавају проституцију, попут вођења јавне куће или ланца проституције, нелегалне. Присилна проституција и проституција повезана са организованим криминалом су забрањене. Невладине организације су известиле да су у криминалне ланце проституције често били укључени локални полицијски службеници.

Процене броја проститутки у Казахстану крећу се између 4.000 и 25.000, укључујући и одређени број њих из Киргистана, Узбекистана и Украјине.

Сексуални радници се често суочавају са узнемиравањем, изнудом, произвољним хапшењем, силовањем и насиљем од стране полиције.

Молдавија

Проституција у Молдавији је нелегална активност, али је широко распрострањена и друштвено прихватљива.

Капетан моралне полиције Владимир Истрати цитиран је како каже: „Проституција у Молдавији је веома добро организован криминал, постоји прецизна структура рада која укључује секретарицу, канцеларију и власника.” Секретарицу је тешко оптужити јер ће највероватније прикрити своју праву активност нуђењем егзотичних услуга преко телефона. Хватање проститутки и макроа је лакше.

Пољска

У Пољској је проституција легална, али су вођење јавних кућа или други облици подвођења, присилна проституција и проституција малолетника забрањени, као и живот на рачун туђе проституције.Kodeks Karny Art. 204.

Проституција је присутна у разним облицима у земљи, а извештај америчког Стејт департмента из 2007. године наводи да су многе жене које су радиле као проститутке биле запослене у салонима за масажу и ескорт сервисима који су функционисали као јавне куће, иако је то технички нелегално.Izdebski Z, Boron-Kaczmarska A; International Conference on AIDS. New prostitution phenomena in Poland. Int Conf AIDS. 1998; 12: 1159-60 (abstract no. 60869) Проституција је једина професија у Пољској која се не опорезује, али сексуални радници могу бити замољени од стране власти да докажу да се тиме баве, с обзиром на то да проституција није призната као легитиман посао, и стога не добијају никакве социјалне бенефиције.

Румунија

Проституција у Румунији није сама по себи криминализована, иако су повезане активности, попут подвођења, кривична дела, а нуђење услуга је прекршај кажњив новчаном казном.

Нуђење услуга је административни прекршај (contravenție) кажњив новчаном казном од 500 до 1500 леја (приближно 110–330 евра према подацима из 2016). Национална полиција, локална полиција и жандармерија одговорни су за спровођење закона, иако постоје извештаји да су органи за спровођење закона корумпирани и да је полиција често насилна.

Клијенти се не гоне кривично, осим ако свесно користе услуге жртве присилне проституције, или ако је проститутка малолетна (Члан 2161).

Члан 213 криминализује подвођење; наводи се да ће „изазивање или олакшавање бављења проституцијом или стицање финансијске користи од бављења проституцијом од стране једног или више појединаца бити кажњиво казном затвора од најмање 2 до највише 7 година и забраном вршења одређех права.” У одређеним отежавајућим околностима, казна се повећава. Кривични законик такође криминализује неколико дела против ропства, трговине људима, трговине децом, присилног рада и коришћења експлоатисаних особа (Члан 182 Експлоатација особе, Члан 209 Ропство, Члан 210 Трговина људима, Члан 211 Трговина малолетним лицима, Члан 212 Присиљавање на присилни или обавезни рад, Члан 216 Коришћење услуга експлоатисане особе).

Русија

Проституција је административни, али не и кривични прекршај у Русији (попут, на пример, пијења пива на јавном месту или ходања наг по улици). Максимална казна је новчана казна до 2000 рубаља (~30 долара); међутим, организовање проституције или увлачење некога у проституцију кажњиво је затворском казном.

Словачка

Сама проституција је легална, али су вођење јавних кућа и друге активности повезане са проституцијом забрањене. Прекршаји против јавног реда и мира користе се против жена које раде на улицама.

Украјина

Проституција је нелегална у Украјини, али је ипак широко распрострањена и влада је углавном игнорише. Закони који криминализују организовану проституцију и казне за трговину људима имали су мало ефекта јер многи осуђени трговци људима често не заврше на одслужењу затворске казне. Економски пад у Украјини учинио је нацију рањивом и приморао многе да зависе од проституције и трговине људима као извора прихода. Сексуални туризам је порастао како је земља привлачила већи број страних туриста.

Северна Европа

Данска

У Данској, проституција је делимично декриминализована 1999. године, делом на основу премисе да је лакше контролисати легалну трговину него нелегалну. Активности трећих лица, попут профитирања од управљања јавним кућама и других облика подвођења, остају нелегалне активности у Данској, као и сводништво и проституција малолетника.

Фарска Острва