Иво Комшић (Кисељак, 16. јун 1948) је босанскохерцеговачки професор и политичар који је био 37. градоначелник Сарајева од 2013. до 2017. године. Био је кључна фигура у преговорима који су довели до краја рата у Босни и Херцеговини Дејтонским споразумом и формирања Федерације Босне и Херцеговине.

Комшић је био хрватски члан Предсједништва Републике Босне и Херцеговине заједно са Стјепаном Кљуићем од 1993. до 1996. године, већи дио тог времена током рата. Такође је био члан Федералног представничког дома од 2006. до 2010. године.

Рани живот Комшић је рођен у хрватској породици у селу Борина код Кисељака, Босна и Херцеговина. Када је рођен, 1948. године, земља је била дио Југославије.

Рат у Босни и Херцеговини На почетку рата 1992. године, Комшић је привремено служио као добровољац у Министарству одбране и придружио се хуманитарној организацији у Кисељаку.

Комшић се придружио политичкој странци Странка демократске реформе у марту 1991. године, напустивши је након што је 12. априла 1993. године са групом хрватских интелектуалаца, непосредно пре ескалације рата у средишњој Босни, суоснивао Хрватску сељачку странку Босне и Херцеговине. Ова странка је створила алтернативну хрватску политику у Босни и Херцеговини, залажући се за очување јединствене Републике Босне и Херцеговине и суживот Хрвата са другим народима у цијелој Босни и Херцеговини. У новембру 1993. године постао је члан Предсједништва Републике Босне и Херцеговине на основу резултата избора 1990. године.

Био је кључна фигура у формирању Федерације током рата у Босни и Херцеговини и преговорима који су довели до краја рата у Дејтонским споразумом.

Комшић је тврдио да је националистичка Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ), највећа политичка странка босанских Хрвата изведена из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), коју је основао хрватски лидер Фрањо Туђман, стигла у Босну и Херцеговину 1990. године кроз парохијски систем Католичке цркве у Босни и Херцеговини. Комшић тврди да су хрватски католички бискупи у Босни и Херцеговини и свештенство омогућили ХДЗ-у да оствари изборну побједу у Босни и Херцеговини, иако је било јасно да је циљ странке био распарчавање републике и њена интеграција у сусједну Хрватску.

Политичка каријера Комшић је водио своју политичку странку, Хрватску сељачку странку, двије године, до октобра 1995, а напустио је странку следеће године када је завршио на другом месту на изборима 1996. године. Након пораза, придружио се Социјалдемократској партији. Након још једног изгубљеног избора 2002. године, Комшић се придружио Социјалдемократској унији.

Био је председник Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине између 2000. и 2002. године. Између 2006. и 2010. године био је посланик у Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине. Године 2010. именован је за декана Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву.

Комшић се у неколико наврата свађао са босанскохерцеговачким и Милорадом Додиком. Када је Додик рекао да ниједан политичар из Републике Српске неће учествовати у предстојећим обиљежавањима стогодишњице атентата на надвојводу Франца Фердинанда од стране Србина Гаврила Принципа, и да ће се обиљежавања користити само као тактика за подстицање мржње према Србима, Комшић је одговорио рекавши да Додик нема никакву реч о томе шта се дешава у Сарајеву и да се нада да ускоро Додик неће имати никакву реч ни о томе шта се дешава у Републици Српској. Француска амбасада у Сарајеву одбацила је Додикове коментаре о планираним догађајима, рекавши да су комеморације намењене слању поруке мира.

Вјерује се да је Додик стајао иза постављања џиновског неовлашћеног крста на брду Златиште на планини Требевић са погледом на Сарајево у септембру 2014. године. Комшић га је оптужио да је поставио крст како би побољшао свој опао политички рејтинг међу Србима у Републици Српској пред предстојеће изборе. Комшић је усмјено осудио постављање крста. Позвао је Сарајлије да не реагују на „јасну провокацију која је дио предизборне кампање“.

Градоначелник Сарајева (2013–2017) Комшић се придружио протестима против ЈМБГ-а у Сарајеву 2013. године, рекавши: „Овдје сам и у име преко 1.500 сарајевских беба које не могу да добију путне документе.“

Током протеста и нереда широм Босне и Херцеговине у фебруару 2014. године, Комшић је рекао да рушење владиних зграда није рјешење. Изјавио је да је, иако је свјестан да су људи доведени на друштвену ивицу, позвао јавност да јасно изнесе своје захтјеве на миран начин.

Када је папа Фрања посјетио Босну и Херцеговину 6. јуна 2015. године, Комшић му је доделио награду „Кључеви града Сарајева“.

Након суђења и пресуде кривице Радовану Караџићу 24. марта 2016. године, Комшић је изјавио да, иако је важно што је пресуда потврдила Караџићеву директну одговорност за године терора у Босни и Херцеговини, није задовољан казном од 40 година затвора, рекавши да је Караџић требало да добије максималну због тежине злочина. Он се питао зашто је Хашки трибунал одлучио да ограничи оптужбу за геноцид само на Сребреницу, будући да је „Караџић био одговоран за злочине широм земље“. Додао је: „Ако узмемо у обзир само Сарајево, то би било више него довољно за доживотни затвор.“

Комшић је нагласио своју жељу да његова земља превазиђе насилне догађаје 20. века и „уђе у ново доба“.

Референце

Спољашње везе Иво Комшић на веб-адреси unsa-ba.academia.edu

Категорија:Рођени 1948. Категорија:Кисељачани Категорија:Градоначелници Сарајева Категорија:Хрватски политичари из Босне и Херцеговине Категорија:Професори Универзитета у Сарајеву Категорија:Биографије живих особа