Имплицитни ставови су евалуације које се јављају без свесне спознаје према објекту става или самом себи. Ове евалуације су углавном повољне или неповољне и произилазе из различитих утицаја у индивидуалном искуству. Најчешће коришћена дефиниција имплицитног става у оквиру когнитивне и социјалне психологије потиче из шаблона Ентонија Гринвалда и Махзарин Банаџи за дефиниције термина везаних за имплицитну когницију:Види такође имплицитни стереотип и имплицитно самопоштовање за употребу овог шаблона. „Имплицитни ставови су интроспективно неидентификовани (или нетачно идентификовани) трагови прошлог искуства који посредују у повољним или неповољним осећањима, мислима или акцијама према друштвеним објектима”. Ове мисли, осећања или акције имају утицај на понашање којег појединац можда није свестан.
Став се разликује од концепта стереотипа по томе што функционише као широка повољна или неповољна карактеристика према друштвеном објекту, док је стереотип скуп повољних и/или неповољних карактеристика које се примењују на појединца на основу припадности друштвеној групи.
Овај чланак ће прво размотрити потенцијалне узроке и манифестације имплицитних ставова, посебно у вези са друштвеним и когнитивним аспектима. Затим ће укључити утицај свесности, као и дебату о промени имплицитних ставова. Такође ће представити уобичајене мере (као што је Тест имплицитних асоцијација, IAT), као и њихова ограничења, те истраживања која испитују утицај на понашање, као и поређење са експлицитним ставовима.
Узроци и манифестације Предложен је низ различитих теорија које се односе на формирање, развој и утицај имплицитних ставова.
Хало ефекат
На основу многих емпиријских налаза, Гринвалд и Банаџи са сарадницима (1995) по први пут су дефинитивно генерисали основну идеју имплицитног става, раздвајајући став на експлицитни и имплицитни тип. Хало ефекти су пример емпиријских истраживања која су Гринвалд и Банаџи користили у свом поглављу о имплицитној социјалној когницији. Разумевање хало ефеката поставило је основу за разумевање других теорија у вези са имплицитним ставовима. На пример, могуће је објаснити имплицитну пристрасност или имплицитни еготизам у смислу хало ефекта, мада ће ови концепти бити детаљније размотрени у наредним одељцима.
Пионир овог концепта био је Едвард Торндајк 1920. године, а хало ефекат представља доношење суда о атрибуту „А” под утицајем познатог, али нерелевантног атрибута „Б”. На пример, касније репликације обично користе физичку привлачност као атрибут „Б”, док је атрибут „А” суд о субјекту. Тачније, студија Лендија и Сигала и сарадника (1974) открила је да су есеји које су писале ауторке оцењени као квалитетнији када је фотографија приказивала ауторку као привлачну (а не непривлачну) према оцени мушких процењивача.
Гринвалд и Банаџи са сарадницима (1995) сугерисали су да је атрибут „Б” заправо имплицитни став када процењивач или субјекат не може да идентификује атрибут „Б” као извор суда о атрибуту „А”. Штавише, када је атрибут „Б” повезан са позитивним или негативним ставом и додатно се несвесно и аутоматски преноси на атрибут „А”, тај став о атрибуту „Б” је познат као имплицитни став.
Међутим, хало ефекат има неколико ограничења. Може да искриви расуђивање, доводећи до неправедних или неприкладних одлука. На пример, привлачност појединца могла би неоправдано да утиче на перцепцију његове интелигенције или поузданости. Ефекат рога, који је супротност хало ефекту, наводи да негативан утисак у једној области доводи до несразмерно негативних евалуација у другим. На пример, ако производ не испуни очекивања, потрошачи могу негативно да процене целокупну понуду тог бренда. Заједно, ови ефекти наглашавају како почетни утисци, било позитивни или негативни, могу пристрасно да утичу на касније расуђивање, често без свесне спознаје, наглашавајући важност препознавања и решавања оваквих когнитивних пристрасности у доношењу одлука.
У нашем свакодневном животу, хало ефекат се често примењује на лојалност и вредност бренда, у културним и друштвеним доменима, као и у образовним окружењима. Компаније често наглашавају хало ефекат како би побољшале лојалност бренду. Позитивно искуство са једним производом може довести до тога да потрошачи фаворизују друге производе истог бренда, чак и без директног искуства. Штавише, хало ефекат превазилази индивидуалне перцепције, утичући на друштвене норме и културне стандарде. На пример, познате личности могу да пренесу свој позитиван имиџ на производ тако што га подржавају, утичући на понашање потрошача без процене квалитета производа. Поред тога, на очекивања наставника о академском учинку ученика несвесно може утицати добро понашање или изглед ученика, што може довести до пристрасног третмана.
Искуства и социјализација Ранији налази истраживања о имплицитним ставовима показују да социјализација и рефлексије прошлих искустава могу бити одговорни за развој или манифестацију дуготрајнијих имплицитних ставова. Као пример, студија из 2004. године открила је да су појединци које су првенствено одгајале мајке показивали позитивнији имплицитни став према женама него према мушкарцима. Штавише, Олсон и Расел Фазио са сарадницима 2001. и 2002. године сугерисали су да су ови имплицитни ставови резултат поновљеног упаривања позитивних или негативних стимулуса са објектом; више упаривања позитивних стимулуса резултирало би позитивнијим имплицитним ставом и обрнуто. Овај налаз подржава основне принципе класичног условљавања.
Имплицитни ставови се такође развијају и кроз новија искуства. На пример, Радмор, Ешмор и Гери са сарадницима открили су 2001. године да би се имплицитни став предрасуде према Афроамериканцима могао обликовати кроз интервенцију тренинга о различитостима користећи варијабле на емоционалном нивоу, а не кроз повећану свест о пристрасности која је више помогла експлицитном ставу.
Имплицитни ставови повезани са собом Објекти повезани са собом су све што се односи на сопство; укључујући унутрашње групе (in-groups) и самопоштовање (став према себи).
Рана истраживања Натина са сарадницима 1985. године сугерисала су да људи генерално имају имплицитну преференцију према словима у сопственом имену, познату као ефекат слова у имену. Даље репликације истог ефекта са различитим независним варијаблама (нпр. привлачност људима са истим словима садржаним у њиховим именима) сугеришу да људи имају имплицитну преференцију према себи. Ова манифестација имплицитног става постала је позната као имплицитни еготизам. Имплицитни еготизам се додатно манифестује унутар унутрашњих група.
Имплицитна пристрасност је повећана привлачност и идентификација са групом повезаном са собом, те негативни или неутрални ставови према групама које нису повезане са собом. Гринвалд, Пикрел и Фарнхам са сарадницима демонстрирали су овај ефекат 2002. године, чак и када су групе биле кооперативне и када чланови група нису били људи. Већина истраживања о имплицитној пристрасности сугерише да је ово неконтролисан процес, или имплицитни став према групама повезаним са собом.
Култура и друштвене норме Уопштено говорећи, култура и друштвене норме утичу на имплицитни став на исти начин као што то чине искуства и социјализација. Међутим, култура има веома приметан ефекат на имплицитни став у начину на који се имплицитни став разликује од нечијег експлицитног става. Године 2002, Ливингстон са сарадницима испитао је утицај мејнстрим културе на нечији имплицитни став према сопственој друштвеној групи. Имплицитно, појединац ће следити културне ставове према својој друштвеној групи које перципира из мејнстрим културе у свом друштву, било да су они позитивни или негативни. Узимајући то у обзир, јак културни недостатак (нпр. негативан став) може ефикасно елиминисати фаворизовање унутрашње групе када се тестира на имплицитном нивоу. Ипак, може бити важно напоменути да су на нивоу експлицитног става ови појединци и даље показивали позитивне ставове према својој друштвеној групи. Олсон и Фазио са сарадницима сугерисали су 2004. године да на имплицитном нивоу нечији лични став може бити под утицајем друштвених или културних норми које перципира. Штавише, ово може бити последица слабе разлике између нечијег личног става и екстраперсоналних асоцијација (нпр. нечијих културних евалуација) према објекту става на имплицитном нивоу. Стога, имплицитни ставови одражавају искуства, али такође могу бити обликовани културним контекстом.
Поред тога, медијски прикази и васпитање значајно доприносе формирању имплицитних пристрасности. Континуирано излагање одређеним стереотипима у медијима може довести до тога да појединци развију несвесне асоцијације које су у складу са тим приказима, па чак и да их ојачају, посебно у оквиру кривичног правосуђа. Слично томе, културно условљавање током васпитавања може изазвати имплицитне пристрасности које опстају у одраслом добу, посебно у перцепцији статуса спољне групе (outgroup). Ови утицаји показују колико су друштвена и културна окружења дубоко укорењена у обликовању имплицитних ставова, често много пре него што су појединци свесни њихових ефеката.
Степен свесности Тренутна истраживања подржавају идеју да постоје три различита аспекта ставова обухваћена тренутним индиректним мерама која би могла бити ван свесне спознаје: извор, садржај и утицај става. Свест о извору се описује као „свест о пореклу одређеног става” (додато наглашавање). На пример, разумевање да негативан став према одређеној групи потиче из друштвених стереотипа одражава свест о извору. Свест о садржају разликује се од свести о извору по недостатку свести о самом ставу, а не само о његовом пореклу. Другим речима, то се односи на свесност самог става. Док неки имплицитни ставови делују без свесног признавања, истраживања показују да појединци често могу предвидети своје имплицитне пристрасности, сугеришући одређени степен свести о садржају. Коначно, неко може бити свестан и става и његовог извора, али став и даље може имати утицаје на размишљање или понашање изван његове свести; ово се може сматрати свешћу о утицају. Чак и када су свесни става и његовог извора, појединци можда не схватају или не разумеју у потпуности ефекте својих ставова на сопствене поступке. Донесени су закључци да се и индиректно процењени и самопријављени ставови могу карактерисати недостатком свести о извору, нема доказа за недостатак свести о садржају код индиректно процењених ставова, а постоје неки докази који показују да се индиректно процењени, али не и самопријављени ставови, могу карактерисати недостатком свести о утицају. Најубедљивији докази за свест о садржају код имплицитних ставова показали су да су људи веома прецизни у предвиђању својих резултата на Тесту имплицитних асоцијација.
У овој области води се неколико текућих дебата о имплицитним ставовима. Неки истраживачи тврде да имплицитни ставови функционишу у потпуности изван свесне спознаје, утичући на понашање без експлицитног препознавања од стране појединаца. Ова перспектива сугерише да људи могу имати пристрасности којих нису свесни, што несвесно може утицати на њихове просуде и поступке. С друге стране, други научници предлажу да појединци поседују делимичну или чак пуну свест о својим имплицитним ставовима. Докази који подржавају ово гледиште укључују студије у којима учесници тачно предвиђају свој учинак на имплицитним мерама, као што је Тест имплицитних асоцијација (IAT), што указује на свесно препознавање сопствених пристрасности. Штавише, однос између имплицитних (несвесних) и експлицитних (свесних) ставова је сложен. Док неке студије проналазе ниску кореспонденцију између њих, сугеришући недостатак свести, друге бележе значајне корелације, имплицирајући да би појединци у одређеној мери могли бити свесни својих имплицитних пристрасности.
Флексибилност
Претходна истраживања и флексибилност имплицитних ставова