Опсада Книна (1522), последњи отпор Книна Турцима, који је остао под њиховом влашћу све до 1688. године.

Позадина

Книн у 16. веку Садашњу Книнску тврђаву подигли су Турци око 1653. године. Средњовековни Книн помиње се још у 10. веку, а састојао се од горњег и доњег града. Горњи град, подигнут на римским темељима, налази се на заравњеном врху брда Светога Спаса. Опасан је дебелим зидовима, високим до 26 метара, а у правцу север-југ дуг је око 244 метра. Испод њега развио се доњи (жупанијски) град, такође опасан јаким бедемима, повезан са горњим градом покретним мостом. Од 15. века град је био седиште книнске жупаније и хрватског подбана. После битке на Крбавском пољу (1493) Лика и Крбава биле су сасвим опустошене од Турака, па се велики број племића склонио у Книн. Сачувани платни спискови из 1506-1512. показују да су кнински племићи о краљевом трошку (по 10 златних форинти годишње) држали 40 коњаника за одбрану тог краја.

Опсаде Книна После битке на Крбавском пољу (1493), хрватска Далмација била је отворена непрестаним нападима турских акинџија из Босне, који су сваке године по више пута прелазили границу, пљачкали села и одводили народ у робље. Утврђени градови још су се држали, али су читава Лика и Крбава постале ратно поприште, а економска база градова постепено је уништавана, смањујући се из године у годину. Одбрана хрватске границе била је слаба и неефикасна, сведена на малобројну и нередовно плаћену банску чету (до 1.000 људи), мале најамничке посаде по краљевским градовима (Сењ, Клис, Бихаћ, Јајце) и још мање посаде (од по свега неколико људи) у властелинским замковима.

Турци су узалудно опседали Книн 1513. и фебруара 1514, а заузели су га 28. маја 1522. снагама босанског и херцеговачког санџак-бега.

Турска офанзива 1522. године Од новембра 1521. године хрватски бан био је Иван Карловић, господар Удбине. Већ 15. марта 1522. турски пљачкашки одреди из Босне провалили су у хрватско приморје, али се народ на време склонио у збегове. Од турских заробљеника бан је сазнао да су ови упади само претходница босанског паше, који ће за 15 дана са топовима доћи у Лику да опседа градове. Бан је тражио помоћ од аустријског надвојводе Фердинанда, чије су земље (Крањска и Корушка) такође биле угрожене, и покушавао је да окупи бандерије из Славоније. Колика је била турска опасност показује писмо грађана Скрадина (од 29. марта 1522) у коме моле краља Лудовика за дозволу да напусте своје град, јер се више не могу бранити од Турака. Првих дана априла Турци су са свих страна упали у Хрватску, допревши чак до Крањске: бан је са 2.000 коњаника између 14. и 22. априла разбио један њихов одред. Међутим, ова победа била је кратког века.

Пад Книна Босански и херцеговачки санџаци су већ крајем маја 1522. стигли са 25.000 људи и много топова испред Книна, којим је тада командовао хрватски племић Михајло Војковић из Клокоча. Он или није имао довољно војске да се брани, или се плашио турске силе, па је после неколико напада почео да преговара о предаји. Турци, само да би добили тако знатан град, пристали су на договор и дозволили посади да слободно оде, пошто им се Книн предао на веру. Према млетачким вестима, то се догодило већ 28. маја.

Последице Вести о опсади Книна стигле су бану тек 3. јуна: док је окупљао војску да крене у помоћ опседнутом граду, овај је већ пао под турску власт. Гласине о паду Книна имале су разарајући ефекат на целу Хрватску. Становници Скрадина, чим су чули да се Книн предао, одмах су напустили свој слабо утврђени град и варош и побегли на све стране: једни су се склонили у млетачки Шибеник, док су други тражили спас на острвима. Победоносни Турци су одмах заузели напуштени Скрадин и у њему поставили посаду од 500 људи. Бан Иван Карловић је био бесан на Војковића, верујући да је сувише лако предао град: почетком јуна бацио га је у тамницу (у Удбини) и одузео му имање, што су искористили слуњски кнезови Франкопани да заузму Клокоч, који су бранила само два човека. У Клокочу су нађене све чешке брадатице (, аркебузе из Прага), које је краљ послао за одбрану Книна. Због заузимања Клокоча дошло је до правог рата између бана и кнезова Франкопана. О хаосу који је у то време владао у Хрватској и Угарској најбоље говори чињеница да је банска војска усред турске инвазије безуспешно опседала градове кнезова Франкопана.

Након освајања Книна и Скрадина, победоносна турска војска навалила је на Клис, последњу већу тврђаву јужно од Велебита, али је успешно одбијена.

Книн под Турцима Око 1580. Книн је постао седиште новооснованог крчког или личког санџака. Турци су привремено напустили град 1648-1652. током кандијског рата, а коначно су га изгубили у морејском рату (11. септембра 1688).

Референце

Литература

Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку Категорија:1522.