Анцила је била кућна робиња, слушкиња, у старом Риму, као и у Европи током средњег века.
У средњовековној Европи, ропство је постепено замењено кметством, али мали број робиња је увожен као кућне слуге за богате, најчешће у Италији, Шпанији и Француској.
Анцила је била уобичајена реч за робињу у Старом Риму. Општија реч за робињу била је serva. Анцила у домаћинству више класе могла је служити као слушкиња Анциле у овом окружењу могле су бити специјализоване за бригу о одржавању, складиштењу и спремању господаричине гардеробе или накита. На пример, један натпис бележи анцилу по имену Фиби која је додељена ad speculum, „огледалу“.Susan Treggiari, "Contubernales in CIL 6," Phoenix 35:1 (1981), pp. 47, 64, citing CIL VI 7297.
Римски закон о ропству односио се и на мушке и на женске робове и био је специфичан за анциле првенствено у погледу друштвено родних питања која произилазе из мајчинства и брака. Пошто је статус робова био дефинисан недостатком правног субјективитета, анциле нису могле да ступају у облике брака које је признало римско право; међутим, анциле, као и други кућни робови, могле су да формирају хетеросексуалну заједницу (contubernium) која је изражавала намеру да се венчају ако су оба партнера била ослобођена на слободу и стекла грађанска права. Господар који је желео да се ожени анцилом могао је да је ослободи у ту сврху. Човек сенаторског ранга није могао легално да се ожени ослобођеном женом, али је могао да ступи у моногамни конкубинат (concubinatus) са њом.Beryl Rawson, "Roman Concubinage and Other De Facto Marriages," Transactions of the American Philological Association 104 (1974), p. 282.
Како се Римско царство покрштавало у хришћанство, поробљавање хришћана је било забрањено, али је и даље било дозвољено за нехришћане. Слично томе, било је забрањено поробљавање муслимана у муслиманском свету, али је било дозвољено узимање немуслимана као робова. Ово је створило трговину робљем у којој су робови из муслиманског света продавани хришћанској Европи, а робови из Европе муслиманском Блиском истоку.
Највећи извор анцила за Италију и Шпанију била је балканска трговина робљем и трговина робљем на Црном мору. Трговци ове трговине робљем често су били млетачки: балканска трговина робљем била је део млетачке трговине робљем, а трговина робљем на Црном мору била је посебно млетачка, делимично ђеновљанска.
Робови су обично прелазили у хришћанство или ислам својих господара након што би били купљени, али су и даље држани у ропству. Иако је било легално да се анцила уда, она и њена деца су и даље били робови. Пошто је овај статус изазвао правну забуну око законског старатељства мужа над женом и децом, брак са анцилом није био подстицан, што је створило потребу за континуираним увозом робова како би се подржало регрутовање нових анцила, пошто је мало њих било рођено у ропству.
Референце
Категорија:Женска права Категорија:Ропство