Теорија кризе, која се бави узроцима"The causes of crises" у: Rudolf Hilferding Finance Capital. A Study of the Latest Phase of Capitalist Development. Part IV. Finance capital and crises. и последицама тенденције пада профитне стопе у капиталистичком систему, повезана је са марксистичком критиком политичке економије и додатно је популаризована кроз марксистичку економију.
Историја Раније анализе Жана Чарлса Леонарда де Сисмондија дале су прве наговештаје системских корена кризе.Isaac Illyich Rubin 'Sismondi as a Critic of Capitalism', Chapter 37 in A History of Economic Thought, InkLinks, LondonJ. C. L. Sismonde de Sismondi 'New Principles of Political Economy: Of Wealth in Its Relation to Population Trans. Richard Hyse 1991 Transaction Publishers, Rutgers - The State University, New Brunswick, New Jersey' „Специфична карактеристика Сисмондијеве анализе је да је усмерена ка експлицитном динамичком моделу у модерном смислу те синтагме ... Сисмондијева велика заслуга је што је систематски и експлицитно користио схему периода, односно, што је први практиковао специфичан метод динамике који се назива анализа периода”.Joseph A. Schumpeter History of Economic Analysis Allen & Unwin 1954 pp. 494–496 Маркс је хвалио и надограђивао Сисмондијеве теоријске увиде.Rick Kuhn Introduction: Grossman and His Studies of Economic Theory in Henryk Grossman Capitalism's Contradictions: Studies in Economic Theory before and after Marx Haymarket, Chicago
Роза Луксембург и Хенрик Гросман су касније скренули пажњу на Сисмондијев рад о природи капитализма, као и на чињеницу да је он био референтна тачка за Карла Маркса. Гросман је посебно истакао како је Сисмонди допринео развоју низа Марксових концепата, укључујући кризе као нужну карактеристику капитализма, које произилазе из његових противречности између производних снага и односа, употребне и разменске вредности, производње и потрошње, капитала и најамног рада. Његов „наговештај ... да су буржоаски облици само пролазни” такође је био специфичан.Henryk Grossman Simonde de Sismondi and His Economic Theories (A New Interpretation of His Thought) orig. in french Warsaw English translation in Grossman Capitalism's Contradictions: Studies in Economic Theory before and after Marx Haymarket, ChicagoRick Kuhn Introduction: Grossman and His Studies of Economic Theory in Grossman p. 5
Џон Стјуарт Мил у свом делу О тенденцији профита ка минимуму (Of the Tendency of Profits to a Minimum), које чини треће поглавље четврте књиге његових Принципа политичке економије, као и у петом поглављу Последице тенденције профита ка минимуму, пружа преглед тада прихваћеног разумевања низа кључних елемената, након Дејвида Рикарда, али без теоријске разраде коју је пружио Карл МарксKarl Marx Marx's Economic Manuscript of 1864–1865 ed. Fred Moseley tran. Ben Fowkes Haymarket 2017, а коју је Фридрих Енгелс постхумно објавио у делу Капитал, том III.
Марксова теорија кризе, отелотворена у „... закону профитабилности, није се појавила све до објављивања трећег тома [Капитала] 1894. године. Грундрисе није био доступан никоме све до дубоко у 20. веку...”Roberts, Michael Marx 200 - a review of Marx's economics 200 years after his birth и стога је била само делимично схваћена чак и међу водећим марксистима почетком двадесетог века. Његове белешке, „Књиге о кризи” [Свеске B84, B88 и B91]Lucia Pradella . 160 notes 'To be published in MEGA2 IV/14 (Krätke 2008b: 170–4). In the first book, '1857: France' [B84], Marx, collected excerpts from newspapers on the crisis in France, Italy and Spain. In the second book, 'Book of the Crisis of 1857' [B88], he gathered information on the British money market, and the trends in German and Austrian stock markets. The third, 'The Book of the Commercial Crisis' [B91], is devoted to the commercial crisis in Britain, the US, China, India, Egypt and Australia.' остају необјављене и ретко се на њих позива.Lucia Pradella 'Globalisation and the Critique of Political Economy: New Insights from Marx's writings' Routledge p. 126, 160n3 Релативно мала група, укључујући Розу Луксембург и Лењина, покушала је да одбрани револуционарне импликације ове теорије, док су се други, прво Едуард Бернштајн, а затим и Рудолф Хилфердинг,Jonas Zoninsein 'Monopoly Capital Theory: Hilferding and Twentieth-Century Capitalism' Greenwood противили њеној даљој применљивости, чиме су основали једну од главних струја ревизије интерпретације Марксових идеја након Маркса.Kuhn, Rick Economic Crisis and Socialist Revolution: Henryk Grossman's Law of accumulation, Its First Critics and His Responses
Хенри Хајндман је 1892. написао кратку историју криза у 19. веку, покушавајући да представи, популаризује и одбрани Марксову теорију кризе у предавањима одржаним 1893. и 1894, која су објављена 1896. године.H.M.Hyndman The Economics of Socialism: Being a series of seven Lectures on Political Economy 4th Edition 1909, The Twentieth Century Press p.146 Lecture V Industrial Crises & p.180 Lecture VI Rent, Interest, and profit Макс Бер је такође истакао централну улогу Марксове теорије кризе у својим педагошким доприносима Живот и учење Карла Маркса (1925)Beer, Max The Life and Teaching of Karl Marx (Translated T.C. Partington & H.J. Stenning, and revised by the author) N.C.L.C. Publishing Society Limited, London и Водич за проучавање Маркса: Уводни курс за разреде и студијске кружоке (1924).Beer, Max A Guide to the Study of Marx: An Introductory Course for Classes and Study Circles The Labour Research Department, London https://www.marxists.org/archive/beer/1924/guide-study-marx.pdf Касних 1920-их и раних 1930-их, Макс Бер је радио у Институту за социјална истраживања (Institut für Sozialforschung) и био је пријатељ Хенрика Гросмана.
Био је то Хенрик Гросман 1929. године, који је касније најуспешнијеRick Kuhn 'Henryk Grossman and the Recovery of Marxism' University of Illinois спасио Марксову теоријску презентацију... „он је био први марксиста који је систематски истражио тенденцију раста органског састава капитала, а тиме и пада профитне стопе као фундаменталну карактеристику Марксовог објашњења економских криза у Капиталу”.Rick Kuhn 'Economic Crisis and Socialist Revolution: Henryk Grossman's Law of accumulation, Its First Critics and His Responses', originally published in Paul Zarembka and Susanne Soederberg (eds) Neoliberalism in Crisis, Accumulation, and Rosa Luxemburg's Legacy Elsevier Jai, Amsterdam Research in Political Economy, 21, 2004 pp. 181–221. (series). .Rick Kuhn 'Henryk Grossman on Imperialism' paper for Historical Materialism Conference 2006 Очигледно потпуно независно, Курума Самезо је такође 1929. године скренуо пажњу на одлучујућу важност теорије кризе у Марксовим списима, те је направио експлицитну везу између теорије кризе и теорије империјализма.Samezō Kuruma (1929) | https://www.marxists.org/archive/kuruma/crisis-intro.htm
Након великих назадовања независне политике радничке класе, широког уништавања људи, имовине и вредности капитала, тридесете и четрдесете године 20. века су донеле покушаје да се Марксова анализа преформулише са мање револуционарним последицама, на пример у концепту креативне деструкције Јозефа ШумпетераJoseph A. Schumpeter Capitalism, Socialism & Democracy, Routledge, LondonBernice Shoul 'Similarities in the Work of John Stuart Mill and Karl Marx' in Science and Society 29 (3) Summer 1965 pp. 270-295 и његовом представљању Марксове теорије кризе као префигурације аспеката онога за шта су се Шумпетер и други залагали само као за теорију пословног циклуса. „... више него било који други економиста, [Маркс] је идентификовао циклусе са процесом производње и радом додатних постројења и опреме”.Joseph A. Schumpeter History of Economic Analysis Allen & Unwin 1954 p. 1131
Преглед конкурентских теорија кризе у различитим правцима политичке економије и економије пружио је Анвар Шаик 1978. годинеShaikh, Anwar An introduction to the History of Crisis Theories in U.S. Capitalism in Crisis, URPE, New York и Ернест Мандел у свом „Уводу” за Пингвин издање Марксовог Капитала, том III, посебно у одељку „Марксистичке теорије кризе” (стр. 38 и даље), где изгледа да Мандел више говори о теоријској конфузији по овом питању у то време, чак и међу промишљеним и утицајним марксистима, него што нуди екскурс или увод у Марксову теорију кризе.Karl Marx Capital: A Critique of Political Economy Volume Three Introduced by Ernest Mandel. Translated by David Fernbach, Penguin Books
Било је покушаја, посебно у периодима капиталистичког раста и експанзије, највише у дугом послератном економском буму,Bullock, Paul and Yaffe, David 1975 Inflation, the Crisis and the Post-War Boom RC 3/4 November 1975, RCG да се овај феномен објасни, али и да се тврди да су Марксове снажне тврдње о његовом „законитом” фундаменталном карактеру под капитализмом превазиђене у пракси, у теорији или у оба случаја. Као резултат тога, постојали су континуирани изазови овом аспекту Марксовог теоријског достигнућа и репутације.Shaikh, Anwar Кејнсијанци тврде да се „криза” може односити на посебно оштар циклус пада у регуларном обрасцу „успона и падова” „хаотичног” капиталистичког развоја, који би, уколико се не предузме одговарајућа контрамера, могао наставити да се развија у рецесију или депресију.Schumpeter, Joseph A., Opie, Redvers (1983) . The theory of economic development: an inquiry into profits, capital, credit, interest, and the business cycle. New Brunswick, New Jersey: Transaction Books. . Translated from the 1911 original German, Theorie der wirtschaftlichen Entwicklung.
У оквирима теорије историјског материјализма и даље се тврди да ће се такве кризе понављати све док се објективни и субјективни фактори не споје како би изазвали разрешење основне класне борбе друштвеном транзицијом у нови начин производње, било изненадним колапсом у коначној кризи, или постепеном ерозијом основе на конкуренцији и појавом доминације сарадње.
Узроци криза мини|250п|Запослење, производња, потрошња и инвестиција у САД Концепт периодичних криза унутар капитализма датира још из дела утопијских социјалиста Шарла Фуријеа и Роберта Овена, као и швајцарског економисте Леонарда де Сисмондија. Карл Маркс је своју теорију кризе сматрао својим најзначајнијим теоријским достигнућем.Roman Rosdolsky The Making of Marx's 'Capital p.381Joseph A. Schumpeter History of Economic Analysis Allen & Unwin 1954 p. 651Guglielmo Carchedi & Michael Roberts eds. World in Crisis: A Global Analysis of Marx's Law of Profitability Haymarket Books, Chicago, Illinois p. vii Он је представља у њеном најразвијенијем облику као Закон тенденције пада профитне стопе, у комбинацији са расправом о различитим контратенденцијама које могу успорити или модификовати њен утицај. Роман Росдолски је приметио да „Маркс закључује говорећи да је закон тенденције пада профитне стопе у сваком погледу најважнији закон модерне политичке економије ... упркос његовој једноставности, он никада раније није био схваћен, а још мање свесно артикулисан ... Са историјског становишта, то је најважнији закон.”Roman Rosdolsky 'The Making of Marx's 'Capital p.381.[fn. corrected Marx 1973 Grundrisse p. 748]Kliman, Andrew The Great Recession and Marx's Crisis Theory. American Journal of Economics and Sociology, 74: p. 241. Кључна карактеристика ових теоријских фактора је да ниједан од њих није природног или случајног порекла, већ произилазе из системских елемената капитализма као начина производње и основног друштвеног поретка. Према Марксовим речима, „Права баријера капиталистичке производње је сам капитал”."Ch. 15 Vol 3 of Capital". marxists.org