Адам Бајалић фон Бајахаза, такође Адам Бајалић фон Бајахази или Адам Бајалич, (1734 — 5. јун 1800) ступио је у аустријску војну службу и борио се против Пруске, Османске Турске и Француске. Током италијанске кампање 1796–1797 против Наполеона Бонапарте, командовао је бригадом или дивизијом у неколико акција.

Војна каријера Рођен у далматинској (Хрвати из Далмације, данас познати као Буњевци) породици у Сегедину, у Мађарској, 1734. године, Бајалић се пријавио у Други пешадијски пук надвојводе Фердинанда од 1750. до 1754. године. Поново се придружио аустријској војсци 1758. године, овог пута у пешадијском пуку Варасдинер Граничари. (Граничари су били лака пешадија регрутована са војне границе са Османском Турском) Борио се у Седмогодишњем рату и добио је унапређење у поручника. Током Рата за баварско наслеђе био је капетан и убрзо је унапређен у чин мајора. Године 1783, постављен је за потпуковника пешадијског пука Шлуинер Граничар. Одлично се показао током Аустро-турског рата (1788–91), поставши пуковник 28. фебруара 1789. године.

Седмогодишњи рат (1756-1763), који у суштини супротставља Француску и Аустрију Енглеској савезници Пруске, пружа Бајалићу прилику да заслужи чин поручника 1760. године. Добио је чин капетана-поручника 1768. године, а затим капетана 1773. године. Постављен је за мајора поводом сукоба за наслеђе Баварске (1778-1779), између Аустрије, с једне стране, и Пруске, Саксоније и Баварске, с друге стране.

Године 1782, 10. септембра, добио је титулу барона фон Бајахазе.

Француски револуционарни ратови Дана 1. јануара 1794. године, Бајалић је постао генерал-мајор. Током Француских револуционарних ратова служио је као командант бригаде у војсци грофа Дагоберта фон Вурмзера на горњем току Рајне. Заслужио је Војни орден Марије Терезије за своје подвиге током битке код Хандшухсхајма 24. септембра 1795. године, у којој је француска дивизија разбијена.

Након што је француска војска генерала Бонапарте прегазила Краљевину Сардинију-Пијемонт у пролеће 1796. године, Бајалић је послат у северну Италију. Командовао је бригадом у Вурмзеровој првој операцији за помоћ у опсади Мантове почетком августа. Вурмсер је задужио Бајалиће да маскирају тврђаву Пескјера. Након аустријског пораза у бици код Кастиљонеа, Бајалић је послао четири батаљона својих трупа да покрију повлачење главнине војске.

Током четвртог ослобађања Мантове у јануару 1797. године, Бајалич је командовао дивизијом од 6.200 људи која је претила Верони коју су држали Французи. У овом напору, у којем је главна војска Јозефа Алвинција напредовала са севера, а дивизија Ђованија Провере кренула је ка Лењагу, аустријски план је пропао. Дванаестог јануара, Бајалич је извршио напад на Верону како би скренуо пажњу са Алвинција и Провере. После осам сати борбе са дивизијом Андреа Масене, Аустријанци су се повукли. Четрнаестог јануара, Бонапарта је здробио војску Јожефа Алвинција у бици код Риволија, а затим се пожурио назад у Мантову да уништи Проверину колону. Само су Бајалићеве трупе извукле неоштећене из катастрофе. Унапређен је у чин генерал-потпуковника 1. марта 1797. године.

Када је Бонапарта пожурио да извуче војску надвојводе Карла из Италије у пролеће 1797. године, Бајалич је предводио део десног крила у повлачењу из Удина у данашњој Италији према Филаху у данашњој Аустрији. У низу конфузних акција од 21. до 23. марта, Французи су успели да затворе аустријски пут за бекство код Тарвизија. Последњег дана, окружен дивизијама Масене и Жана Серуријеа, Бајалић се предао са 3.500 људи, 25 артиљеријских оруђа и 400 кола. Његове снаге су такође претрпеле 1.000 погинулих и рањених, док су Французима нанеле 1.200 жртава.

Бајалић се повукао из војне службе 1797. године и умро је 1800. године у Карловцу.

Види још

Опсада Мантове (1796-1797) Павле Давидовић Фрањо Влашић Антун Чорић Мартин фон Дедович Андреас Карачај

Референце

Извори

Спољашње везе Бајалике од Дигбија Смита, саставио Леополд Кудрна

Категорија:Рођени 1734. Категорија:Умрли 1800. Категорија:Сегединци Категорија:Хрватске војсковође Категорија:Аустријске војсковође Категорија:Буњевци