Станислава Бараћ (Зрењанин, 4. април 1977) српска је књижевна историчарка и научница. Њен научноистраживачки рад усмерен је на проучавање српске и југословенске књижевне периодике, феминистичке студије периодике, авангарду и ангажовану књижевност 20. века. Запослена је као научна саветница у Институту за књижевност и уметност у Београду.
Образовање и запослење Станислава Бараћ рођена је 1977. године у Зрењанину, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломске, магистарске и докторске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Дипломирала је на групи за Српску књижевност и језик са општом књижевношћу радом О писцу и његовом делу у Андрићевим Знаковима поред пута, за који је добила награду Фонда „Радмила Поповић”. Магистрирала је под менторством Новице Петковића радом Авангардне тенденције у часопису Мисао у време уређивања Ранка Младеновића 1922–1923. Докторску дисертацију је одбранила под менторством Биљане Дојчиновић.
Након рада у Основној школи „Ђура Јакшић” у Зрењанину, од 2004. године запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду. Чланица је Одељења за проучавање књижевне периодике, којим је и руководила током истраживачког циклуса од 2016. до 2020. године.
Живи и ради у Београду.
Научни и истраживачки рад Њен научни фокус обухвата историју српске и југословенске периодике, феминистичке студије и студије рода, авангардне покрете, као и проучавање књижевности и штампе намењене женској и дечјој публици.
Као руководитељка и истраживачица на Институту за књижевност и уметност, утицала је на усмеравање истраживања књижевне периодике ка феминистичким студијама. Ауторка је студије о историјату и методологији овог одељења под називом Методологија проучавања периодике у Институту за књижевност и уметност: првих педесет година.
Учествовала је у бројним домаћим и међународним пројектима, међу којима су билатерала са Универзитетом „Мартин Лутер” у Халеу (2009–2010), COST акција Open Scholarly Communities on the Web (2007–2010), те пројекти посвећени култури сећања, интеркултурализму и анализи фашизма и антифашизма. Такође је учествовала у иницијалној фази пројекта Феминистички часописи у Србији: теорија, активизам и уметничке праксе у 1990-им и 2000-им.
Уредила је и организовала научни скуп о часопису Жена данас (2015) и зборник Просвећивање за револуцију (2022). Као коуредница потписује зборнике о часопису Руски архив, дечјој периодици и књижевности Првог светског рата.
Друштвени и културни ангажман Од 2018. године чланица је Центра за југословенске студије (ЦЕЈУС), а од 2020. године обавља функцију председнице тог удружења. У сарадњи са Домом омладине Београда, организовала је више десетина научно-образовних програма и трибинских циклуса посвећених континуитетима и дисконтинитетима друштвених и културних процеса у Југославији.
Чланица је Европског друштва за проучавање периодике (ESPRit).
Изложбе Коауторка је две документарне изложбе реализоване у сарадњи са Центром за промоцију науке: Ре/визија, часописи као агенси књижевности и културе (2012/2013), Народна библиотека Србије; са Весном Матовић, Биљаном Андоновском, Миланом Миљковићем и Драганом Грбић. У соби сопствених портрета (2015/2016), Библиотека града Београда; са Олгом Красић Марјановић и Амалијом Витезовић)
Награде Награда Фонда „Радмила Поповић” Награда „Анђелка Милић” (2015)
Одабрана библиографија
Монографије
Зборници (уредница и коуредница)
Научни радови и поглавља „Rosa Luxemburg in der jugoslawischen proletarischfeministischen Gegenöffentlichkeit 1920–1941” (2015) „Сатира у Биљежници Робија К. (1984–) Виктора Иванчића као повлашћени простор хрватско-српског интеркултурализма” (2017) „Феминистичке свеске (1994–1999): између женског искуства и феминистичког знања” (2018) „Горке траве: филмски сценарио и роман Фриде Филиповић” (2020) „Ратна траума у прози Вишеславе Ђуричић” (2021) „Дискурси о Новој муслиманки у женским часописима у Краљевини СХС/Југославији (1918–1941)” (2023) „’Lest We Forget’: Desanka Maksimović’s Remembrance Politics and Anti-War Engagement” (2025)
Референце
Спољашње везе Званична страница Института за књижевност и уметност European Society for Periodical Research (ESPRit) kis-2019-51-168-12.pdf 16-Lojic-Durakovic_-HT_2024_online-issue.pdf Angažovana ženska proza u eri Narodnog fronta (1934–1956) Дигитални репозиторијум Института за књижевност и уметност Feministička kontrajavnost - Stanislava Barać: knjiga | KorisnaKnjiga.com
Категорија:Рођени 1977.
Категорија:Српски филолози Категорија:Научни институти у Србији Категорија:Култура