Даница Обрадовић била је Српкиња из Дивосела код Госпића, о којој је писао српски књижевник Момо Капор. Током рата у Хрватској учествовала је у одбрани Дивосела. У појединим српским медијима и публикацијама касније је представљана као српска хероина и симбол храбрости.
Биографија Даница Обрадовић живела је у Дивоселу, у околини Госпића. О њој је писао српски књижевник Момо Капор, који је забележио њену причу током рата у Хрватској.
Учешће у одбрани Дивосела Током рата у Хрватској Даница Обрадовић остала је у Дивоселу и учествовала у одбрани села. Књижевник Момо Капор посетио је њен положај и описао је као пензионисану куварицу у седамдесетим годинама која је била на положају са наоружаним мештанима. Капоров запис о њој касније је објављиван у оквиру његових ратних записа, укључујући књигу „Смрт не боли“. У српским публикацијама и медијским текстовима Обрадовићева је касније представљана као бранилац Дивосела и српског становништва тог подручја, као и као пример храбрости.
Страдање
Даница Обрадовић страдала је у септембру 1993. године, током операције „Медачки џеп“. Хрватске снаге започеле су напад на подручје Медачког џепа 9. септембра 1993. године и након приближно два дана преузеле контролу над Дивоселом, Читлуком и делом Почитеља. Према оптужници Међународног кривичног суда за бившу Југославију, пре операције на том подручју живело је око 400 српских цивила, а током операције забележена су убиства цивила и велико разарање села и имовине.
Сећање О Даници Обрадовић писао је српски књижевник Момо Капор, који ју је затекао на положају у Дивоселу и описао њен живот и учешће у одбрани села. Његова прича о њој касније је објављивана и у књизи „Смрт не боли“. У појединим српским медијима и публикацијама Даница Обрадовић представљана је као српска хероина, бранилац Дивосела и симбол храбрости. Њена прича и данас се помиње у текстовима посвећеним Дивоселу и догађајима на подручју Лике током рата у Хрватској.