Тисакирт () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Споменик Револуцији 1848–1849. године, статуа заштитнице Мађарске мини|лево|200п|Двориште сеоске школе Богараш у Тисакурту Насеље се налази на Великој равници у региону Тисазуг, на левој обали реке Тисе, у југозападном углу жупаније Јаш-Нађкун-Солнок, око 45 km од седишта Солнока.Топографске информације

Суседна насеља укључују Тисаинока на северу, Черкеселе на истоку, Чепа на југу, Тисашаш на југозападу, Тисауг на западу и Тисакечке на северозападу. Најближи градови су Кунсентмартон на истоку и Тисакечке на северозападу (потоњи се налази у жупанији Бач-Кишкун).Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија имена Префикс у имену села „Tisza-” односи се на реку, док се суфикс „-kürt” односи на једно од мађарских племена која су населила ове крајеве током мађарског освајања. Припадници тог племена вероватно су насељавали ово подручје у периоду насељавања који је уследио након доласка.

Историја Први пут се у писаним изворима помиње у оснивачкој повељи опатије Гарамсентбенедек (Garamszentbenedek) из 1075. године, под именом villa Kurth. Током средњег века остало је краљевски посед у оквиру жупаније Килше-Солнок (Külső-Szolnok). У 15. веку село је било у власништву породице Вежењи (Vezsenyi), а касније Пала Кинижија (Pál Kinizsi).Кратка историја насеља

Тисакирт је дошао под трајну османску власт након освајања Солнока 1552. године. Иако је током Петнаестогодишњег рата привремено остало без становништва, поново је насељено почетком 17. века. У почетку је било под управом граничарских војника, а 1674. године постало је краљевски посед. Власници након османског периода су били: Криштоф Штесел (Kristóf Steössel, 1705–1741); Ласло Штесел (László Steössel, 1741–1777), Кристоф Штесел II (1777–1815), Марија и Терезија Штесел (1815–1825), гроф Лајош Тиге (Lajos Tige, 1825–1852), гроф Петер Болца (Péter Bolza, 1852–1879. његова супруга била је грофица Марија Тиге) и гроф Јожеф Болца (József Bolza, 1879–1943). Насеље је 1872. године добило статус велике општине (nagyközség), када је припадало јарашу Доња Тиса у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок.

Године 1919. трупе румунске војске привремено су окупирале село и успоставиле краткотрајну граничну стражу на насипу поред рекеТисе.

Дана 1. јануара 1951. године, пољопривредни центар познат као Кишасоњселе (Kisasszonyszőlő) издвојио се из Тисакирта и постао самостално насеље под именом Черкеселе (Cserkeszőlő).

Демографија Године 2001. 99% становништва насеља изјаснило се као Мађари, 1% као припадници друге етничке групе (првенствено Роми), док се 4,7% није изјаснило. Према подацима са пописа из 2001. године, приближно 41% становништва чине римокатолици, 30% реформисани верници, око 0,5% лутерани, а такође око 0,5% гркокатолици. Око 0,5% припада другим црквама, док приближно 27,5% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Подаци о етничкој припадности са пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 80,5% становника изјаснило се као Мађари, 1,2% као Роми, а 0,5% као Немци (19,4% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 27,8%, реформисани 19,4%, лутерани 0,4%, гркокатолици 0,3% и лица без верске припадности 23,2% (28,6% се није изјаснило о својој припадности).

Године 2022. 90,2% становништва се изјаснило као Мађари, 1,6% као Роми, 0,7% као Украјинци, 0,5% као Румуни, 0,4% као Немци, по 0,1% као Словаци, Срби и Хрвати, а 2% као припадници других етничких група (9,2% није дало одговор; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања о националној припадности). Према верској припадности, 2022. године 20,4% чинили су римокатолици, 15,4% реформисани хришћани, 0,3% гркокатолици, 0,2% лутерани, 0,5% припадници других хришћанских деноминација, 2,3% припадници других католичких заједница, док 22,8% није било верски опредељено (38% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Мапа Тисакирта Тисакуртски арборетум

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок