Тисаваркоњ () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Солнок јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија Тисаваркоњ се налази у западном делу жупаније, на десној обали реке Тисе.Топографске информације

Суседна насеља су му Тосег на северу, Ракоцифалва на истоку (на супротној обали Тисе), Вежењ на југоистоку, Тисајене на југу и Јаскарајене на западу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Ово подручје је, по археолошким налазима, било насељено још у бакреном добу и сарматском периоду. Током ископавања спроведених 1952. године пронађени су фрагменти керамике и разни алати и оруђе, попут кука, врхова стрела, ножева и пијука, који потичу из аварског периода.Кратка историја насеља

Ово место је било важно средиште и у средњем веку, служећи као прелаз преко Тисе за мађарске краљеве, као и место сусрета са поданицима и противницима. На пример, овде су се састали краљ Андрија и принц Бела, као и краљ Матија и Михаљ Силађи. Ђерђ Дожа је такође овде прешао Тису са својом побуњеничком војском. Насеље се и касније налазило на правцима кретања војски које су пролазиле тим крајем.

Након смрти Светог Стефана, управљање земљом постало је све теже. Претенденти на престо непрестано су се борили за власт, а требало је изаћи на крај и са онима који су се бунили против феудалног државног поретка. Андрија I је 1046. године изашао као победник из те борбе за власт и ступио на престо. Након што је угушио пагански устанак који је предводио Вата, позвао је свог млађег брата, кнеза Белу, да се врати из Пољске и помогне у учвршћивању унутрашњег поретка, доделивши му трећину земље као војводство (ducatus). Кнез је тако стекао неограничену власт над петнаест жупанија у северним и североисточним деловима краљевства. Међутим, краљ је желео да обезбеди наслеђе свом сину Шаломону и одлучио се на одлучан корак: намеравао је да натера кнеза да се одрекне права на престо. Краљ и кнез састали су се у Варкоњу 1059. године.

Јанош Туроци детаљно описује тај догађај у својој Хроници Мађара. Краљ је позвао двојицу својих верних људи и открио им свој план: „Желим да ставим кнеза на искушење и питам га да ли жели круну или војводство”, рекао је, стављајући круну и мач, који је симболизовао војводство, испред себе на пурпурни тепих. „Ако кнез жели да у миру задржи војводство, нека га задржи; али ако жели круну, онда морате одмах насрнути на њега и тим мачем одрубити главу кнезу Бели.”

Највећи део робног саобраћаја Велике равнице одвијао се управо овом рутом. Роба која се превозила воденим путем обухватала је вино, кожу, грађу и со. Краљ Жигмунд помиње канцеларију за послове са сољу у Тисаваркоњу 1397. године, мада није познато да ли ју је он основао или је она већ била у функцији. Краљица Марија (ћерка краља Лајоша и супруга Жигмунда) такође је боравила у овом насељу 1392. године, када је становницима Нађпоа издала повељу. Тисаваркоњ је посетио и краљ Матија, истакнути владар мађарске историје. Он је 1459. године са својом војском логоровао код Нађ-Варкоња, где се помирио са својим стрицем Михаљем Силађијем, који је недавно био ослобођен из заточеништва. Снаге Ђерђа Доже су у Тисаваркоњу изградиле мост користећи бурад повезану ланцима, греде и даске, прекривши ту конструкцију дебелим слојем земље. За изградњу моста вероватно су искористили барже за превоз соли и сплавове који су се ту налазили. Тако су трупе, заједно са својим колима и топовима, прешле реку и наставиле пут кроз област источно од Тисе.

Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 91,2% становника изјаснило се као Мађари, 0,9% као Роми, 0,5% као Немци, а 0,2% као Румуни (8,8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура била је следећа: римокатолици 37,3%, реформисти 13,1%, лутерани 0,5% и лица без верске припадности 27,5% (20,6% се није изјаснило).

Године 2022. 92% становништва изјаснило се као Мађари, 0,6% као Роми, 0,3% као Украјинци, 0,3% као Немци, 0,3% као Румуни, по 0,1% као Словаци и Јермени, а 2% као припадници других националности (8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед вишеструког изјашњавања). Према вероисповести, 18,8% су били римокатолици, 7,2% реформисти, 0,9% гркокатолици, 0,1% Јевреји, 1,6% припадници других хришћанских заједница, 0,9% припадници других католичких заједница, а 23,3% лица без верске припадности (47,2% није дало одговор).

Литература

A Tiszavárkonyi Reform. Egyház keletkezésének és temploma felépítésének története. Első főgondnoka Böszörményi Pál 1818. évi feljegyzéseiből közreadva; Ottinger-Nyomda, Nagykőrös, 1916 Illés Kiss Béla: Tűzőnapon és csikorgó hidegben; szerzői, Tiszavárkony, 1993 Örsi Julianna: Tiszavárkony; szerk. Vadász István; Száz Magyar Falu Könyvesháza Kht., Bp., 2002 (Száz magyar falu könyvesháza) Lukács Gergely Sándor: Három Tisza menti település fejlesztési stratégiája. Rákóczifalva, Tiszavárkony, Vezseny; Szaktudás, Bp., 2006 Várkonyi László: Tiszavárkonytól Montrealig; szerk. Keleti Éva, Szarka Klára; MTI, Bp., 2010 Madaras László: A Tiszavárkony-hugyinparti avar temető; Damjanich János Múzeum, Szolnok, 2019 (Szolnok megyei múzeumi adattár)

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Tiszavárkony az utazom.com honlapján

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок