Тисасентимре () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Тисафиред јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Железничка станица мини|лево|150п|Спомен-обележје породицама интернираним у гулаг из Тисасентендреа Село се налази југоисточно од језера Тиса, 14 километара јужно од Тисафиреда и 10 километара источно-североисточно од Абадсалока. Његова издвојена насеља су Ујсентђерђ и Пустакетеш, оба се налазе 3–4 километра јужно од центра села. Топографске информације
Непосредни суседи су му Тисаселеш на северу, Тисаигар на североистоку, Тисаерш на истоку, Кунмадараш на југоистоку, Томајмоноштора на југу, Абадсалок на југозападу и Тисадерж на западно-северозападном правцу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Докази о древној прошлости насеља укључују откриће наруквица, длета и необрађеног блока руде из бронзаног доба, пронађених на овој локацији 1870. године.Кратка историја насеља
Насеље носи име сина Светог Стефана, принца Емерика, који је канонизован. Село је добило име по свецу заштитнику сеоске цркве, што указује да је насеље настало након канонизације принца Светог Емерика (Szent Imre) 1136. године. У документима се први пут помиње 1325. под именом Zenthemreh. Породице као што су Закањи (Zákány), Борнемиса (Bornemissza) и Борбељ (Borbély) поседовале су имања у овој области. Године 1570. територија је припадала породици Лошонци (Losonczi). Након изумирања те породичне лозе, посед је прешао у руке њиховог рођака, Кристофа Унгнада (Kristóf Ungnád).
Након пада тврђаве Солнок (Szolnoki vár) 1552. године, ово подручје је дошло под османску власт. Иако је насеље након тога више пута било уништавано, поново је насељено у року од неколико година. Године 1706, током Ракоцијевог рата за независност, генерал Жан Рабутен (Jean Rabutin), припадник снага „Лабанц” (лојалних Хабзбурговцима) и у пратњи „Рац” (српских) трупа, спалио је село. Током владавине Марије Терезије, становници су побегли у жупанију Боршод (Borsod vármegye) због верске нетрпељивости, а вратили су се тек крајем века.
Железничка пруга која повезује Карцаг (Karcag) и Тисафиред (Tiszafüred), отворена 1896. године, значајно је утицала на даљи развој Тисасентимреа. Село је достигло свој демографски врхунац 1949. године са 3.949 становника. Општински грб и заставу усвојило је 1995. године. Дана 2. и 3. јуна 2007. године, поводом обележавања хиљадугодишњице рођења принца Светог Емерика, насеље је организовало низ свечаних догађаја, уз говоре Шандора Лежака (Sándor Lezsák), потпредседника Мађарске народне скупштине и председника Одбора за обележавање миленијума, и Каталин Сили (Katalin Szili), председнице Мађарске народне скупштине. Мештани су извели музичко-плесни програм, бискуп Густав Белчкеи и декан Миклош Берецкеи предводили су екуменску службу, а откривена је и биста Светог Емерика.
Демографија Године 2001. готово целокупно становништво насеља изјаснило се као мађарско, треба додати да ту живи и мала ромска заједница.Скуп података о националности пописа из 2001. године.
Према попису из 2011. године, 88,8% становника се изјаснило као Мађари, 2,9% као Роми, а 0,4% као Немци (10,8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 22,2%, реформисани 34,3%, лутерани 0,3% и лица без верске припадности 25,3% (16,6% се није изјаснило).
Године 2022. 90,1% становништва се изјаснило као Мађари, 1,1% као Роми, 1,1% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,2% као Украјинци, по 0,1% као Пољаци, Грци, Словенци и Јермени, а 3,3% као припадници других, недомаћих националности (8,2% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 29,9% су били реформисти, 13,4% римокатолици, 0,3% лутерани, 0,2% гркокатолици, 1% припадници других хришћанских заједница, 1,2% припадници других католичких заједница, а 24% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (30,1% није дало одговор).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Етно кућа и музеј у Тисасентимреу
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок