4. децембар (4.12.) је 338. дан године по грегоријанском календару (339. у преступној години). До краја године има још 27 дана.

Догађаји

1110 — Крсташи су освојили Сидон. 1154 — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639 — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере. 1563 — Одржано је последње заседање Тридентског концила. 1791 — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету. 1829 — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији. 1841 — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено "Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић. 1936 - Освећен Дом студенткиња у Београду."Време", 5. дец. 1936 1943 — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој. 1944 — Динарска четничка дивизија под командом Момчила Ђујића рано ујутру успешно извршила пробој из партизанског обруча, поразивши на препад многобројније и боље наоружане партизане код села Пађене и наставила пробој према западним савезницима у Италији. До циља је стигло преко 10.000 бораца и цивила чиме је динарска дивизија остала једина непоражена формација Југословенске војске у отаџбини. 1974 — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977 — Отмичари преузели лет 653 малезијске авиокомпаније и авион се срушио у Тањонг Купанг-у, Јохор, усмртивши 100. Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље. 1980 — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португалије Франсиско Са Карнеиро. 1991 — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985. 1995 — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром. 1998 — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага. 2001 — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

Рођења 1795 — Томас Карлајл, шкотски есејиста, сатиричар, историчар, преводилац, филозоф и математичар. (прем. 1881) 1861 — Никола Кашиковић, српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа Босанска вила, и сакупљач српских народних умотворина. (прем. 1927) 1892 — Франсиско Франко, шпански генерал и политичар. (прем. 1975) 1893 — Аугуст Цесарец, хрватски књижевник, новинар и политички радник. (прем. 1941) 1895 — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф и историчар филозофије. (прем. 1990) 1908 — Алфред Херши, амерички бактериолог и генетичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1969). (прем. 1997) 1914 — Рудолф Хаузнер, аустријски сликар, графичар и вајар. (прем. 1995) 1921 — Дијана Дербин, канадска глумица и певачица. (прем. 2013) 1922 — Жерар Филип, француски глумац. (прем. 1959) 1934 — Стојанка Алексић, микробиолог, научни истраживач, универзитетски професор. 1944 — Мирослав Вардић, српски фудбалер. (прем. 2018) 1949 — Џеф Бриџиз, амерички глумац, продуцент и музичар. 1953 — Жан Мари Пфаф, белгијски фудбалски голман. 1954 — Тони Тод, амерички глумац. (прем. 2024) 1961 — Кори Удовички, српска економисткиња и политичарка. 1963 — Сергеј Бупка, украјински атлетичар. 1964 — Урош Ђурић, српски сликар и глумац. 1964 — Сертаб Еренер, турска музичарка. 1964 — Мариса Томеј, америчка глумица. 1965 — Улф Кирстен, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1969 — Џеј-Зи, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и предузетник. 1973 — Тајра Бенкс, америчка глумица, продуценткиња, списатељица, певачица и модел. 1973 — Фери Корстен, холандски ди-џеј и музички продуцент. 1974 — Анке Хубер, немачка тенисерка. 1975 — Игор Хинић, хрватски ватерполиста. 1976 — Бошко Ћирковић, српски хип хоп музичар. 1981 — Матија Квасина, хрватски бициклиста. 1982 — Невена Аџемовић, српски модел, певачица и политичарка. 1982 — Ник Вујичић, аустралијски евангелиста и подстицајни предавач српског порекла. 1987 — Милош Митић, српски атлетичар и параолимпијац. (прем. 2018) 1989 — Душко Бунић, српски кошаркаш. 1991 — Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш. 1991 — Зои Куш, америчка порнографска глумица. 1994 — Габријел Лундберг, дански кошаркаш. 1996 — Диого Жота, португалски фудбалер. (прем. 2025) 1998 — Стефан Ђорђевић, српски кошаркаш.

Смрти 1371 — Урош Немањић, син цара Душана 1642 — Арман Жан ди Плеси де Ришеље, француски државник, кардинал 1679 — Томас Хобс, енглески филозоф 1798 — Луиђи Галвани, италијански физичар и анатом 1849 — Јован Пачић, српски сликар и књижевник 1914 — Миливоје Стојановић, српски официр и командант 1926 — Ивана Кобилца, словеначка сликарка 1945 — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар 1954 — Иво Параћ, хрватски композитор 1975 — Хана Арент, немачки филозоф 1976 — Едвард Бенџамин Бритн, енглески композитор 20. века. 1992 — Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Српске. 1993 — Френк Запа, амерички музичар 2000 — Бенџамин Харисон Холкомб, до тада најстарији човек на свету (111 год.)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Ваведење пресвете Богородице