Маргум (, [Márgos]) је био утврђени град из античког и раносредњовековног, односно римског и рановизантијског периода, који се налазио у близини ушћа Велике Мораве у Дунав, код данашњег села Дубравице у Србији. Након пропасти старог Маргума почетком 7. века, на истом месту је најкасније у 9. веку дошло до обнове утврђења и заснивања новог града, који је назван Морава (), односно Моравски град (). Као вишеслојно археолошко налазиште, локалитет Маргум/Морава има посебан значај за проучавање друштвене и војне историје на просторима Дунавског лимеса и ширег Поморавља у античком и раносредњовековном периоду.
Антички град Маргум мини|250п|Археолошки налази на локалитету Маргум/Морава код Дубравице
Антички град Маргум је првобитно припадао римској провинцији Мезији, а потом се након поделе те покрајине налазио у саставу провинције Горње Мезије, да би након касније административне реформе из времена Диоклецијана (284-305) припао новоствореној провинцији Првој Мезији у чијем је саставу остао до пропасти царске власти на тим просторима почетком 7. века.
Већ крајем 1. века у Маргуму је подигнут војни логор у коме је кратко била стационирана легија Флавија IV. Каструм у Маргуму није археолошки потврђен, а о њему посредно сведоче епиграфски споменици, опеке са жигом и постојање канаба. У касној антици Маргум је обезбеђивао прелаз преко реке Дунав. У њему су се састали 434. године ромејски и хунски посланици, а 441. године освојили су га и разорили Хуни. Откривени су остаци касноантичких терми и делимично су истражене римска, рановизантијска и гепидска некропола.
Ово стратешки битно утврђење је било насељено у континуитету од праисторије до средњег века.Данас.рс Маргум се налазио на месту где се Велика Морава уливала у Дунав и представљао је важну геополитичку локацију у источној Европи. Ту су се укрштале највеће саобраћајнице, копнени и водени пут.
Овај град спомиње се у изворима као место убиства Карина, 284. године, које је омогућило долазак цара Диоклецијана на власт. 434. године у Маргуму су се састали ромејски и хунски посланици. 441. град су разорили Хуни под вођством Атиле. Град се помиње и као место сукоба Сабинијана (војног намесника Илирије) и Мунда (готског савезника) 505. године. Насупрот града Маргума, на другој страни Дунава налазио се град Контра Маргум ().
Локалитет је доста неистражен, а почетна ископавања су резултирала проналажењем керамике из свакодневног живота, римски новац, металних предмета, бронзане посуде за ливење накита, као и остатке камених пећи. На локалитету је пронађена и једна мермерна глава императора. Већа је од природне величине, што значи да је глава бога или императора пошто су њихове скулптуре једино могле да буду приказане у величини већој од природне.
Археолошка истраживања у периоду од 1948. до 1950. године, показала су да је подручје насељено у време старчевачке културе и било је значајан локалитет у време винчанске културе и свих каснијих праисторијских периода.
Средњовековни град Морава Почетком 7. века, услед продора Авара и Словена, дошло је до пропасти царске власти на ширем простору Поморавља, а тада је пострадао и рановизантијски Маргум. До делимичне обнове утврђења дошло је најкасније у 9. веку, а нови град је добио име по словенском називу за реку Мораву. Поводом питања о времену и околностима обнове, разни научници су указали на непходност наставка и проширивања археолошких истраживања на том локалитету, ради добијања јасније слике о хронологији присуства и смењивања аварске и словеснке, односно привремене бугарске, а затим и обновљне византијске власти над градом и околином.
У контексту историјских извора који сведоче о тадашњим приликама на подручју Поморавља, поједини стручњаци су указали на податке византијског цара и писаца Константина VII Порфирогенита (945-959), који је у свом трактату под насловом Спис о церемонијама набројао владаре разних области и народа са којима је царски двор одржавао дипломатске односе, а међу њима је био поменут и кнез, односно архонт Моравије (). У науци су поводом тог податка изрицане разне претпоставке, те тако неки стручњаци сматрају да је реч о посебној Моравској кнежевини као држави јужнословенских Морављана у поморавским областима данашње Србије, док други претпостављају да се ради о западнословенској Великоморавској кнежевини, а трећи указују на могућност да се под поменутим податком крије искварени облик алтернативног назива Неретљанске области, која је такође називана и Маронија.
Слична неслагања су постојала и поводом тумачења података о столном месту јерарха Агатона Моравског (), који је учествовао у раду помесног Цариградског сабора (879/880), пошто су поједини истраживачи сматрали да је реч о архијереју из западнословенске Великоморавске кнежевине, али новија истраживања су показала да је Агатон као јерарх Цариградске патријаршије био моравски митрополит, чија се митрополија налазила у областима око реке Велике Мораве у данашњој Србији. Тим поводом је указано и на чињеницу да се град Моравски () помиње у каснијим визанстијским изворима из 11. века помиње као једно од места у склопу Браничевске епископије, док је и епархија понекад помињана као епископија Мораве и Браничева.
Референце
Литература
Спољашње везе Археолошко друштво Југославије (едиција "Дисертације"), Београд, 1968. (Мирослава Мирковић – Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији) Мирослав Димитријевић – МОРАВА КАО ГЕОГРАФСКИ, ИСТОРИЈСКИ,ЕТНИЧКИ И КУЛТУРОЛОШКИ ПОЈАМ Класична археологија II, Римски градови, ст.30 Реч народа 08.11.2011. - Пројекат Град Маргум Представљају Маргум Румунима, Блиц, 13. 12. 2011. Сат телевизија Градови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia)
Маргум (римски град) Категорија:Римски споменици у Србији Категорија:Историја Пожаревца Категорија:Древни градови у Србији Категорија:Римски градови