десно|безоквира|237x237п 1961. је била проста година.
Догађаји
Јануар 3. јануар — САД су прекинуле дипломатске односе са Кубом због кубанске национализације америчке имовине. 20. јануар — Џон Кенеди инаугурисан за 35. председника САД. 27. јануар — Совјетска подморница С-80 потонула у олуји на Баренцовом мору са 68 људи.
Фебруар
4. фебруар — Анголски рат за независност герилци из МПЛА су напали неколико циљева у Луанди, португалска руља затим напала црна насеља. 12. фебруар — У ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. српски песник Бранко Миљковић је пронађен мртав, обешен о дрво на периферији Загреба.
Март
15. март — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта.
Април
11. април — У Јерусалиму је почело суђење бившем нацистичком немачком званичнику Адолфу Ајхману за ратне злочине против Јевреја у Другом светском рату.
12. април — Совјетски космонаут Јуриј Гагарин је постао први човек који је облетео Земљу у свемирском броду Восток-1. 17. април — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у Заливу свиња у намери да оборе режим Фидела Кастра.
Мај 1. мај — Американац кубанског порекла је отео амерички путнички авион који је летео од Мајамија за Ки Вест и присилио га да слети у Хавану. 16. мај — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. 19. мај — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 28. мај — Укинут је "Оријент експрес", воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 31. мај — Доминикански диктатор Рафаел Леонидас Трухиљо је убијен у Санто Домингу. 31. мај — Јужна Африка је прогласила републику са председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.
Јун
19. јун — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства.
Јул
4. јул — Совјетска подморница К-19 доживљава цурење реактора у Северном Атлантику. 5. јул — Лансирана је прва израелска ракета, Шавит 2. 7. јул — Рудник угља у Чехословачкој има затворен један од својих делова како би се угасио пожар и спречила експлозија, што је изазвало гушење 108 рудара који су још увек били присутни. 12. јул Чехословачки Иљушин Ил-18 се срушио при покушају слетања у Казабланки, Мароко, усмртивши свих 72 путника. Две бране које снабдевају водом град Пуне у Индији су пукле, што је изазвало смрт више од 1000 становника. 19. јул Транс Ворлд Ерлајнс постаје прва авио-компанија која приказује редовно заказане филмове током својих летова, представљајући филм „Опседнута љубављу“ путницима прве класе. Лет 644 компаније Аеролинеас Аргентинас, Даглас ДЦ-6, наилази на јаке турбуленције недуго након полетања из Буенос Ајреса, Аргентина, и срушио се, усмртивши свих 67 путника. 21. јул — Програм Меркур: Гас Грисом, пилотирајући свемирском летелицом Меркур-Редстоун 4 Либерти Бел 7, постаје други Американац који је отишао у свемир (суборбитално). Након спуштања, отвор се прерано отвара и летелица тоне (ископавана је 1999. године). 25. јул — Председник САД Џон Ф. Кенеди држи широко гледани телевизијски говор о Берлинској кризи, упозоравајући „нећемо бити протерани из Берлина“. Кенеди позива Американце да изграде склоништа од радиоактивних аерозолних гасова, покрећући четворомесечну дебату о цивилној одбрани. 31. јул — На Фенвеј Парку у Бостону одиграва се прво нерешено такмичење Ол-стар утакмице Главне бејзбол лиге, када је игра прекинута у 9. инингу због кише.
Август 13. август — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 km дугачког зида према граници са Западном Немачком.
Септембар 1. септембар — Основан Покрет несврстаних. 17. септембар — Обешен је бивши турски премијер Аднан Мендерес, којег је у мају 1960. оборила војна хунта генерала Џемала Гурсела и осудила на смрт због издаје реформских принципа Kемала Ататурка. 18. септембар — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији.
Октобар 14. октобар — Почео први Драгачевски сабор трубача у Гучи. 17. октобар — Француска полиција под командом полицијског префекта Мориса Папона је напала мирне, али незаконите демонстрације око 30.000 особа који су се противили рату у Алжиру, усмртивши између 40 и 200 особа. 19. октобар — Арапска лига је преузела заштиту Кувајта након што су британске трупе напустиле земљу. 22. октобар — Пад аутобуса у провалију код Пријепоља, погинуло 39 путника. 26. октобар — Нобелову награду за књижевност добио је југословенски књижевник Иво Андрић и постао први Југословен добитник те престижне светске награде. 29. октобар — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике. 30. октобар — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирано, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.
Новембар
1. новембар — Наредбом Kомисије за међудржавни промет забрањена сегрегација на возилима и саобраћајницама у САД.
14. новембар — Ив Сен Лоран и Пјер Берже основали су луксузни модни бренд Ив Сен Лоран у улици Ла Боети у Паризу (Француска). 17. новембар — Мајкл Рокфелер, син гувернера Њујорка и касније потпредседника Нелсона Рокфелера, нестаје у џунглама Нове Гвинеје. 18. новембар — Председник САД Џон Ф. Кенеди шаље 18.000 „војних саветника“ у Јужни Вијетнам. 19. новембар — Побуна пилота: Војни устанак збацује Трухиљов режим у Доминиканској Републици. 20. новембар — Исмет Инону из РХП формира нову владу Турске (26. влада, прва коалиција у Турској, партнер АП). 21. новембар — У Хонолулуу се отвара „Ла Ронд“, први ротирајући ресторан у Сједињеним Државама. 24. новембар — Светски програм за храну (WFP) формиран је као привремени програм Уједињених нација. 30. новембар — Совјетски Савез је ставио вето на захтев Кувајта за чланство у Уједињеним нацијама.
Децембар 6. децембар — Избиле су тешке борбе између снага Уједињених нација и Катанге у конгоанској провинцији Катанга. 9. децембар — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. 10. децембар — Совјетски Савез је прекинуо дипломатске везе са Албанијом. 15. децембар — Израелски суд је прогласио Адолфа Ајхмана кривим за злочине против човечности и осудио на смрт. 15. децембар — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила је совјетски предлог да се Народна Република Кина прими у светску организацију.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Београд, одржана Прва конференција Покрета несврстаних. Википедија:Непознат датум — Откривен први квазар.
Рођења
Јануар 1. јануар — Војислав Карановић, српски књижевник и драматург 2. јануар — Кики Лесендрић, српски рок музичар 11. јануар — Дубравко Јовановић, српски глумац 13. јануар — Џулија Луј-Драјфус, америчка глумица, комичарка и продуценткиња 15. јануар — Слободан Перић, српски пилот и пуковник (прем. 2010) 16. јануар — Хари Варешановић, босанскохерцеговачки музичар 17. јануар — Маја Чибурданидзе, грузијска шахисткиња 18. јануар — Веселин Вујовић, југословенски рукометаш и рукометни тренер 21. јануар — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки певач 21. јануар — Иво Пуканић, хрватски новинар (прем. 2008) 25. јануар — Драган Коновалов, југословенски боксер 26. јануар — Вејн Грецки, канадски хокејаш 27. јануар — Драгиша Шарић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2008) 29. јануар — Џулија Гилард, премијерка Аустралије
Фебруар 1. фебруар — Фотије Сладојевић, епископ Српске православне цркве 9. фебруар — Горан Грбовић, српски кошаркаш 11. фебруар — Кери Лоуел, америчка глумица 13. фебруар — Хенри Ролинс, амерички глумац, музичар, продуцент и сценариста 17. фебруар — Зоран Радовић, српски кошаркаш 23. фебруар — Ивица Вдовић, српски музичар (прем. 1992) 27. фебруар — Џејмс Ворди, амерички кошаркаш
Март 4. март — Душан Герзић, југословенски сликар (прем. 1998) 11. март — Елајас Котијас, канадски глумац 21. март — Лотар Матеус, немачки фудбалер и фудбалски тренер
Април 1. април — Сузан Бојл, шкотска певачица 1. април — Серђо Скариоло, италијански кошаркашки тренер 3. април — Еди Марфи, амерички глумац 12. април — Лиса Џерард, аустралијска музичарка и композиторка, најпознатија као чланица групе -{Dead Can Dance}- 14. април — Роберт Карлајл, шкотски глумац 16. април — Дорис Драговић, хрватска певачица 20. април — Николас Линдхерст, енглески глумац 23. април — Пјерлуиђи Мартини, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1 26. април — Џоан Чен, кинеска глумица 28. април — Ана Окса, италијанска певачица 30. април — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш
Мај 3. мај — Милорад Мандић, српски глумац и ТВ водитељ (прем. 2016) 4. мај — Луис Ерера, колумбијски бициклиста 5. мај — Александар Аца Илић, српски певач 6. мај — Џорџ Клуни, амерички глумац 13. мај — Боривоје Кандић, српски глумац (прем. 2020) 13. мај — Денис Родман, амерички кошаркаш 14. мај — Тим Рот, енглески глумац 17. мај — Енја, ирска музичарка и музичка продуценткиња 24. мај — Младен Босић, босанскохерцеговачки политичар 29. мај — Мелиса Етериџ, америчка музичарка 31. мај — Станислав Чађо, босанскохерцеговачки политичар
Јун 4. јун — Ференц Ђурчањ, мађарски политичар и председник 4. јун — Валентин Иванов, руски фудбалски судија 7. јун — Давор Сучић, босанскохерцеговачки музичар 8. јун — Алка Вуица, хрватска певачица 9. јун — Мајкл Џеј Фокс, канадски глумац 14. јун — Бој Џорџ, британски музичар и продуцент 14. јун — Душан Којић, српски музичар 17. јун — Бранко Дамљановић, српски шахиста 18. јун — Алисон Моје, енглеска музичарка 21. јун — Ману Чао, француски музичар 23. јун — Зоран Јањетов, српски аутор стрипова и илустратор 25. јун — Синиша Мишић, српски историчар 26. јун — Грег Лемонд, амерички бициклиста 30. јун — Ксенија Пајић, хрватска глумица
Јул 1. јул — Горан Петровић, српски књижевник (прем. 2024) 1. јул — Дајана, принцеза од Велса, супруга принца Чарлса од Велса (прем. 1997) 1. јул — Карл Луис, амерички атлетичар 3. јул — Чедомир Јаневски, македонски фудбалер и фудбалски тренер 15. јул — Форест Витакер, амерички глумац 15. јул — Лолита Давидович, канадска глумица 17. јул — Гуру, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац (прем. 2010) 18. јул — Елизабет Макговерн, америчка глумица 22. јул — Порфирије Перић, епископ Српске православне цркве 23. јул — Мартин Гор, члан групе Дипеш мод 23. јул — Роб Стјуарт, канадски глумац 23. јул — Вуди Харелсон, амерички глумац 29. јул — Петар Ђокић, српски политичар 30. јул — Лоренс Фишберн, амерички глумац
Август 4. август — Барак Обама, 44. председник САД 5. август — Милица Бисић, српски економиста 5. август — Џенет Мактир, енглеска глумица 8. август — Сања Вејновић, хрватска глумица 17. август — Душан Радовић, српски глумац 20. август — Емир Хаџихафизбеговић, босанскохерцеговачки глумац 24. август — Џаред Харис, британски глумац 25. август — Били Реј Сајрус, амерички музичар и глумац 26. август — Фахрудин Омеровић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалски голман и фудбалски тренер
Септембар 6. септембар — Скот Травис, бубњар групе Џудас прист 9. септембар — Матјаж Кек, словеначки фудбалер и фудбалски тренер 11. септембар — Вирџинија Мадсен, америчка глумица 12. септембар — Лука Ромањоли, италијански политичар 12. септембар — Милен Фармер, француска певачица 13. септембар — Дејв Мастејн, амерички музичар 15. септембар — Соња Савић, српска глумица (прем. 2008) 18. септембар — Џејмс Гандолфини, амерички глумац (прем. 2013) 22. септембар — Катарина Оксенберг, британска глумица 22. септембар — Бони Хант, америчка глумица 25. септембар — Хедер Локлир, америчка глумица 29. септембар — Зоран Тегелтија, политичар Републике Српске 30. септембар — Ерик Столц, амерички глумац и редитељ
Октобар 13. октобар — Док Риверс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер 18. октобар — Винтон Марсалис, амерички џез музичар и композитор 20. октобар — Ијан Раш, велшки фудбалер 27. октобар — Маргарет Мацантини, италијанска глумица