1953

1953. је била проста година.

Догађаји

Јануар 7. јануар — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.

7. јануар — САД дају Југославији 20 милиона долара за куповину жита. 10. јануар — Де Хевиланд Комета, први путнички млазни авион, распао се у ваздуху изнад Тиренског мора услед замора материјала. 13. јануар — Скупштина Југославије изгласала Уставни закон 1953. којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. 13. јануар — Изгласан је нови Уставни закон у циљу ојачања самоуправљања; Председник Републике уместо председника Президијума Народне скупштине ФНРЈ, Савезно извршно веће уместо Владе ФНРЈ, уведено Веће произвођача у легислатуре (уместо већа народа). 13. јануар — Л'Осерваторе Романо објављује документа којима се југословенска комунистичка влада оптужује да жели искоренити религију. 13. јануар — У СССР објављено откриће "Докторске завере" - угледни московски доктори, углавном Јевреји, оптужени да су планирали убиство совјетских лидера, хапшени су од септембра. Следи антисемитска кампања. (Борба са космополитизмом) 14. јануар — Јосип Броз Тито изабран за првог Председника Републике и Председника Савезног извршног већа (потпредседници СИВ-а Едвард Кардељ, Милован Ђилас, Моша Пијаде, Александар Ранковић). 15. јануар — Министар ино. послова Источне Немачке Георг Дертингер ухапшен под оптужбом за шпијунажу (на робији до 1964). 16. јануар — Експлозија у "војном положају" у Сарајеву, 21 погинули, 50 рањених. 16. јануар — Египатски Савет револуционарне команде забранио све политичке партије, дозвољена само једна, Окупљање ослобођења. 20. јануар — Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД. 20. јануар — Кит од 12 метара се насукао у Пашкој ували - биће изложен у више градова Југославије. 21. јануар — Пеко Дапчевић постављен за начелника Генералштаба ЈНА (до 1955). 26. јануар — Џон Фостер Дулес је државни секретар САД (до 1959). 31. јануар — 1. фебруар — Поплава на Северном мору - олуја изазива поплаву са преко 2.500 смртних случајева у Великој Британији, Холандији и на мору, укључујући ферибот Принцес Викториа.

Фебруар

9. фебруар — Наређено да тројица бугарских дипломата напусте Југославију.

10. фебруар —  Европска заједница за угаљ и челик: отворено је заједничко тржиште за угаљ и за челик. 10. фебруар — Египатски Савет револуционарне команде прогласио нови устав. 11. фебруар — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг. 12. фебруар — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву. 12. фебруар — Прва седница Нордијског савета. 12. фебруар — Светска банка даје 30 милиона долара ФНРЈ на 25 година за 27 индустријских пројеката. 22 - 25. фебруар —  Народни фронт Југославије на свом Четвртом конгресу мења име у Социјалистички савез радног народа Југославије (председник је Јосип Броз, генерални секретар Едвард Кардељ). 27. фебруар — Потписан Лондонски споразум о немачким дуговима: опроштена половина, отплата развучена на 30 година са трговачким суфицитом - подстицај немачком расту. 27. фебруар — Петоро људи погинуло због "одбеглог" теретног воза у западној Босни.

28. фебруар — Балкански пакт: у Анкари потписан војно-политички савез који су чинили Југославија, Грчка и Турска (обе чланице НАТО). Основан је Уговором о пријатељству и сарадњи у Анкари, а ступио на снагу 29. маја 1953. године. Пакт је требало да служи као средство одвраћања Совјета од експанзије на Балкан.

Март 5. март — Јосиф Стаљин је умро увече, што је објављено следећег јутра. Георгиј Маљенков га наслеђује на челу министарског савета (до 1955). Лаврентиј Берија је заменик премијера и министар унутрашњих послова (ресор је спојен са државном безбедношћу), спроводи мере либерализације. 9. март — Јосиф Стаљин сахрањен у Лењиновом маузолеју (до 1961). У гужви је страдало преко стотину људи. 10. март — Ваздушни сукоб изнад Мерклина: чешки МиГ-15 обара америчког Ф-84 близу немачке границе. 12. март — Три британска авиона пала током лета изнад Титовог брода, на путу у Енглеску (још "двојица пилота погинула" на аеромитингу 18-ог). 14. март — Маљенков се повлачи из секретаријата ЦК КПСС, а на прво место списка долази Никита Хрушчов - на челу партије до 1964. 14. март — Умро председник Чехословачке и лидер КПЧ Клемент Готвалд, на челу партије га наслеђује Антонин Новотни (до 1968) а нови председник је Антоњин Запотоцки (до 1957). 16. март — Петодневна посета Лондону, Јосипа Броза је прва званична посета једног комунистичког лидера Великој Британији. Посета је послужила као увод у Лондонски споразум потписан годину дана касније, када је Трст коначно припао Италији. 16 - 21. март — Јосип Броз у посети Великој Британији, недељу дана раније него што је било планирано (прва посета неког комунистичког шефа државе). Међу темама је Стаљинов одлазак и питање Трста. 17. март — Први нуклеарни тест из Операције Упшот-Кнотхоле у Невади. 18. март — Јак земљотрес на западу Турске, преко 1.000 мртвих. 19. март — Ново совјетско руководство позива на брзи крај непријатељстава у Кореји. 22. март — Избори у Аустрији: напредак социјалдемократа, наставља се велика коалиција са народњацима, само што је нови канцелар од априла Јулиус Раб (до 1961). 22. март — У ФНРЈ поскупело брашно 42% због прошлогодишње суше, цена белог брашна се слободно формира. 25. март — Прекинута градња неких великих пројеката у СССР: Трансполарна магистрала, тј. железничка пруга Салехард - Игарка на северозападу Сибира; Главни туркменски канал од Аму Дарје до Красноводска на Каспију и Сахалински тунел. 25/26. март — Мау Мау устанак у Британској Кенији, Масакр у Ларију: побуњеници брутално убили 97 лојалиста и чланова њихових породица. 26. март — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 27. март — Указ о амнестији у СССР: ослобађа се 1,2 - 1,35 милиона затвореника, углавном неполитичких, долази до скока криминала. 27. март — На снази је Луксембуршки споразум о репарацијама између Израела и СР Немачке: три милијарде марака у следећих 14 година. 29. март — Седморица југословенских олимпијских веслача стигла у Канаду, "нападају Броза". 30. март — Уредба о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга - крај колективизације у СФРЈ. Одредбе дају предност реорганизацији уместо ликвидацији и одласку сељака из задруге.

Април

5. април — Светозар Глигорић победио на шаховском турниру у Мар дел Плати, Аргентина. Финални меч је постао прототип Мар дел Платине варијације Краљеве индијске одбране. 6. април — У совјетском листу "Правда" објављен декрет којим су ослобођени учесници "Докторске завере". 6. април — Ванредни амерички грант од 11 милиона због суше за СФРЈ - укупно 106,75 милиона помоћи, скоро половина за храну. 8. април — Капенгуријска шесторица: Џомо Кенијата је међу осуђенима због наводне везе са устанком Мау Мау (у затвору до 1961, премијер па председник Кеније 1963-78). 9. април — СЗО и УНИЦЕФ извештавају да је искорењен ендемски сифилис у БиХ. 10. април — Даг Хамаршелд постао други Генерални секретар УН (до 1961). 15. април — Венецуела добила нови устав: више нису Сједињене Државе Венезуеле већ Република Венезуела (од 1999. Боливарска Република Венецуела). Ген. Маркос Перез Јименез је именован за председника, има диктаторска овлашћења. 19. април — Истраживачки центар у Винчи постао Институт за нуклеарне науке (овај дан ће постати Дан Института). 19. април — Западнонемачка фирма добила уговор за градњу рафинерије у Сиску, једна се већ гради у Босни. 23. април — Њујорк тајмс јавља да влада ФНРЈ купује америчко семе хибридног кукуруза. 27. април — Броз у Белом двору прима посланика Костарике Теодора Кастра - у ствари се ради о совјетском оперативцу Јосифу Григуљевичу.

30. април — Отворен за посетиоце Железнички музеј у Београду, основан 1950. године.

Мај

1. мај — Тројица југословенских пилота која су завршила обуку у САД затражила азил. 2. мај — Пунолетство ирачког краља Фаисала II (збачен и убијен 1958). 2. мај — Крунисан јордански краљ Хусеин I (умро 1999). 4. мај — Радио Београд извештава о сукобу на бугарској граници, сутрадан протест због "вређања" особља амбасаде у Софији. Размена ватре и на мађарској граници око 7-ог. 10. мај — Бугарска православна црква је изабраla патријарха: ранији намесник Синода Кирил (до 1971). 14. мај — Владајућа комунистичка партија у Источној Немачкој подигла радничке норме за 10% - расте незадовољство. 14. мај — Југославија и Румунија постигле споразум о заједничкој администрацији ђердапског сектора (потписивање 31. 5.). 18/19. мај — Залутали совјетски МиГ-15 пао у ФНРЈ, 20-так км од Загреба - пилот репатриран. 22. мај — Потписан споразум о узајамној одбрани између САД и Етиопије; на северу земље је од раније станица Кагнеу, америчка инсталација за радио прислушкивање. У августу је потписан и споразум о економској помоћи. 25. мај — Упшут-Кнотхоле Грабл: први и последњи амерички тест са нуклеарном артиљеријом. 25. мај — Формирала се тропска олуја Алис: почетак организоване праксе давања женских имена атлантским олујама и ураганима (од 1979. и мушка имена). 27. мај — Земљишни максимум у ФНРЈ смањен са 30 на 10 ха - 270.000 ха одузето српским сељацима и пренето друштвеном сектору. Породичне задруге и власници лоше земље могу имати 15 ха; беземљаши могу добити земљу само ако уђу у неку врсту кооперације. 27. мај — ФНРЈ добила половне америчке тенкове М-47 Патон. 28 - 29. мај — Корејски рат - Битка на Петљи: Британци одолевају многобројнијим Кинезима. 29. мај — Едмунд Хилари, новозеландски планинар и истраживач и шерпански водич Тензинг Норгај први људи на Монт Евересту, врху света. 29. мај — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету. 30. мај — Џеди Јаган постаје први Главни министар у Британској Гујани - колонијалне власти га смењују већ у октобру, из страха да је комуниста.

Јун 1. јун — У ЈНА укинута функција политичких комесара, замењују их помоћници команданта за морално-политичко васпитање (систем једностарешинства). Ове године је уведен систем испита за официре и генерал-мајоре; законом су утврђени и нови рокови службе за вој­нике. 2. јун — Елизабета II је крунисана као краљица Уједињеног Краљевства, у Вестминстерској опатији. 5. јун — Уставна реформа у Данској - једнодомни уместо дводомног парламента. 7. јун — Избори у Италији: Демокршћанска коалиција је опала али има релативну већину (требало им је неколико тисућа гласова да остваре супербонус и 2/3 мандата), комунисти и социјалисти су порасли. 8. јун — Светозар Вукмановић-Темпо најављује више инвестиција у потрошна добра у односу на тешку индустрију. Мења се порески систем. 8-9. јун — Олујни систем изазива торнадо у Флинт, Мичиген са 115 жртава и сутрадан у Вустеру, Масачусетс са 94. 10. јун — Битка код Кумсонга је последња кинеска офанзива Корејског рата, након што је јужни председник Сингман Ри ослободио 27.000 северних заробљеника, који нису хтели репатријацију - освојени терен напуштен по условима примирја. 11. јун — У Источној Немачкој објављен програм "Нови курс": критика раније политике, али нове норме остају - конфузија у партијским редовима, незадовољство у народу остаје. 12. јун — Трговачки споразум између ФНРЈ и Индонезије вредан 15 милиона долара. 13. јун — Ген. Густаво Ројас Пинила преузима власт у Колумбији у споразуму с партијама, како би повратио мир у земљи (Ла Виоленциа) - збачен као диктатор 1957. 15. јун — ФНРЈ добија амерички грант од 15 милиона долара. 16 - 17. јун — Побуна у Источној Немачкој, коју гуше совјетски тенкови и народна полиција (Волксполизеи). У Западној Немачкој до реуједињења 17. јун ће бити Дан немачког јединства. 16. јун — Односи СССР и Југославије враћени на амбасадорски ниво. Дозвољен пролазак совјетске флотиле из Беча. 17 - 18. јун — Мау Мау устанак, Масакр у Чуки: Британци убили 20 ненаоружаних људи.