1957. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — У Њујорку је објављена књига Нова класа - Једна анализа комунистичког система Милована Ђиласа, у којој критички описано формирање нове повлашћене класе током једнопартијске власти Комунистичке партије Југославије на челу са Јосипом Брозом. 1. јануар — Сарланд враћен Немачкој, након француског протектората од 1947 - последња територијална промена у Европи до 1990. 5. јануар — Амерички председник Двајт Ајзенхауер излаже своју доктрину: блискоисточне земље могу затражити америчку економску и војну помоћ у случају инвазије (нарочито ако је инвазију започела комунистичка земља). Конгрес одобрио у марту. 7. јануар — Битка за Алжир: пошто се полиција у граду Алжиру не може изборити са герилом ФЛН, ствар преузима војска - енергичне мере обухватају и тортуру, ФЛН је до јесени поражен у граду. 10. јануар — Епилог Суецке кризе: Харолд Макмилан је нови британски премијер (до 1963), дан након оставке Антхони Едн-а. 10. јануар — Харолд Макмилан постаје премијер Уједињеног Краљевства. 15. јануар — Репресија у Мађарској: позивање на штрајк може бити кажњиво смрћу. 21. јануар — Ухапшен Георге Метескy, "Луди бомбаш", који је од 1940 поставио бар 33 бомбе у Њујорк. 22. јануар — Епилог Суецке кризе: израелске снаге се повлаче са Синаја, осим Акапског залива и Појаса Газе, где траже гаранције УН (и одатле се повлаче у марту). 25. јануар — У ФНРЈ тренутно има 11.018 избеглица из Мађарске, и још пристижу. 26. јануар — Врховни суд Србије потврдио 3-годишњу казну за Милована Ђиласа. 26. јануар — Петиција у конгресу САД против Брозове посете заказане за април, противи јој се и њујоршки градоначелник Вагнер - Броз отказује 1. фебруара.
Фебруар 4. фебруар — Француска забрањује мешање УН у Алжиру. 11. фебруар — У СССР обновљена Чечено-Ингушка АССР у оквиру Руске СФСР, дозвољен повратак Чечена и Ингуша. 13. фебруар — Оштар говор Енвера Хоџе против југословенског ревизионизма - сматра се у име СССР. фебруар - На југу НР Kине се шири Азијска грип - до априла стиже до Хонг Kонга и Сингапура, у јуну до САД и УK. 15. фебруар — Андреј Громико постао министар иностраних послова СССР (до 1985). 18. фебруар — У британској Kенији погубљен лидер Мау Мау Дедан Kиматхи. 19. фебруар — У Јаворјовом долу код Никшића камион са радницима пао у провалију - седам мртвих. 22. фебруар — Kомуниста пуцао на јужновијетнамског председника Диема. Ове године почиње организованија герила. 25. фебруар — Алберто Улластрес постаје шпански министар економије (до 1965), приписују му економско Шпанско чудо 1959-74. 25. фебруар — Привремено принудно одузимање необрађене земље у ФНРЈ. 26. фебруар — Објављено да је СССР ускратио кредит од 175 милиона долара ФНРЈ.
Март 2. март — Југословенски ваздухопловни пилот прелетео у Аустрију. 6. март — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 8. март — Египат поново отворио Суецки канал (у потпуности до 28. 4.). Израелци напуштају преостале делове Синаја и Газу и уништавају инфраструктуру. 10. март — Затварањем Даллеске бране на Колумбији, потопљено је рибарско подручје Келило Фолс, које су Амерички староседеоци настањивали 15.000 година. 13. март — Студентски револуционарни директориј извео напад на председничку палату у Хавани - већином су изгинули и ухваћени, полиција спроводи репресалије против свих опозиционара. 14. март — Сукарно прогласио ратно стање у Индонезији, јер регионални војни покрети држе три провинције Суматре и северни Сулавеси (Перместа). 14. март — Завршени други генерални избори у Индији, Нехруов Национални конгрес задржава доминацију, комунисти су други (али формирају владу у Керали). 17. март — Филипински председник Рамон Магсаyсаy погинуо у авионској несрећи са још 24 људи. 19. март — Папа Пије XII. одобрио вечерње мисе. 20. март — Састанак представника Балканског пакта у Београду, разговара се о "активацији" након затегнутих грчко-турских односа због Кипра. 24 - 25. март — Албански Зери и Популлит оптужује ФНРЈ да жели истребити Албанце на Косову и Метохији, а "Борба" Албанију да скрнави српске гробове из Првог светског рата. 25. март — Потписани Римски уговори, којима су успостављени Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију. 25. март — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија су потписале Римски уговор којим су основане Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију. 27. март — 29. додела Оскара: најбољи филм је Пут око света за 80 дана (филм из 2004), пет награда из осам номинација; први пут додељена награда за страни филм: Ла Страда. Први пут су сви кандидати за најбољи филм у колору, емисија је први пут снимљена на траци. 30. март — У складу са Деферреовим оквирним законом, којим се неке овласти пребацују на колоније, спроведени избори у Француској Западној и Екваторијалној Африци - генерално најјача партија Расемблемент Дéмоцратиqуе Африцаин Хоупхоуëт-Боигнyја.
Април 4. април — Kолоније у Француској Западној и Екваторијалној Африци добијају аутономију. 5. април — Вон Kохорн Интернатл је завршио фабрику вискозе у Лозници, вредну 25 милиона долара. 10. април — Анте Павелић убијен у Аргентини - умире 1959. 10. април — Насилне демонстрације у Сиди Ифнију, шпанској ексклави на југу Марока - следе нереди и убиства прошпанских појединаца, увертира за рат. 13. април — Насерове присталице и део војске покушали побуну у Јордану након смене премијера Набулсија. 16. април — Француски Kамерун добија аутономију, следећег месеца за премијера изабран Андре-Марие Мбида. 17. април — Совјетско-албанска партијска изјава позива на боље односе са ФНРЈ, али и да ова промени став - Броз 19-ог реафирмише независност, одбацује оптужбе да има кривице у Мађарској револуцији. 25. април — Разорни потрес у граду Фетхије у југозападној Турској. 27. април — Василиј Смислов победио Ботвиника у мечу за светског шаховског првака - али Ботвиник враћа титулу већ следеће године.
Мај 10. мај — Kолумбијски војни диктатор Густаво Ројас Пинилла је смењен под притиском масовних протеста - војну хунту наредне године смењује споразумни Национални фронт, ротација либерала и конзервативаца на власти (1958-74). 10. мај — Економска реформа 1957. у СССР: оснивају се совнархози, Савети народне економије, у почетку их је 105.. 15. мај — Операција Грапл: Велика Британија детонирала своју прву хидрогенску бомбу на тихоокеанском острву Kиритимати - принос слабији од очекиваног. 15. мај — Завршена забрана војне помоћи САД за ФНРЈ - омогућено слање опреме вредности 100 милиона долара, зависно од односа са СССР; прва пошиљка су три млазњака. 16. мај — Албански генерал Панајот Плаку успео побећи у ФНРЈ. 16. мај — Паул-Хенри Спаак је други генерални секретар НАТО (до 1961). 17. мај — Антивахабитски нереди у Бамаку. 24. мај — Гомила у Тајпеју запалила америчку амбасаду, након што је ослобођен амерички војник који је убио тајванског. 25. мај — Основан Kултурни центар Београда. 27. мај — Пуштена у рад ХЕ Вруток код Гостивара. 28. мај — Масакр у Мелоузи: алжирски ФЛН убио преко 300 сељана у обрачуну са ривалским покретом МНА.
Јун 3. јун — Несрећа на Илеру: 15 падобранских регрута Бундесвехра се утопило у реци. 3. јун — Основан Универзитет у Тирани. 10. јун — Универзитет уметности у Београду: донет Закон о уметничкој академији, којим су удружени музичка, драмска, ликовна и примењених уметности академија. 11. јун — Хапшење и нестанак математичара и комунисте Маурица Аудина у Алжиру изазива аферу у Франуцској. 18. јун — Југословенски припадник УНЕФ на Синају погинуо, и четворица повређена, када је возило налетело на противтенковску мину. 21. јун — Совјетски шпијун Рудолф Абел ухапшен у САД - у новембру осуђен на 30 година, размењен за Гарyја Поверса 1962. 25. јун — Потписана Kонвенција о укидању принудног рада (на снази од 1959). 27. јун — Ураган Аудреy погодио Камерун, Лоуисиана, преко 400 жртава. 29. јун — "Антипартијска група": Хрушчов савладао покушај смене, који су водили Маљенков, Молотов и Kаганович.
Јул 1. јул — Почиње Међународна геофизичка година: 18 месеци заједничких научних напора Истока и Запада. 2. јул — Мазандарански земљотрес у Ирану, 1,100 мртвих. 6. јул — 29. јул — Интербау: Међународна изложба архитектуре је одржана у Берлину. јул - У НР Kини заустављена Kампања стотину цветова и покренута Антидесничарска кампања, највише против интелектуалаца. 16. јул — Чистка и у Бугарској комунистичкој партији, смењен заменик премијера Георги Чанков и још двојица. 18. јул — У Москви састанак Никите Хрушчова са Kардељом и Ранковићем, потпредседницима владе ФНРЈ. 25. јул — У Тунису збачена Хусеинидска династија, премијер Хабиб Боургуиба постаје председник републике (до 1987). 27. јул — 4. август — 4. Филмски фестивал у Пули, најбољи филм "Поп Ћира и поп Спира". 28. јул — Уставотворни избори у Аргентини, како би се поништила Перонова измена из 194септембар — перонистима је забрањено учешће, било је 24% белих листића. 28. јул — У Исахаји код Нагасакија страдало преко 500 људи од поплаве и клизишта. 29. јул — Основана Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА). 29. јул — У Москви обновљен југословенско-совјетско-источнонемачки споразум о градњи алуминијумског комбината у Никшићу и хидроцентрале (као и одговарајућем зајму Југославији).
Август 1 - 2. август — Састанак Броза и Хрушчова у Румунији - идеолошко примирје; Тито умирује негативне реакције на Западу. 4. август — Хуан Мануел Фанхио осваја рекордну пету титулу, четврту заредом (надмашио тек Михаел Шумахер 2003. одн '04.). 8. август — Источни и Западни регион британске Нигерије добијају унутрашњу самоуправу (две године касније и Северни, независност 1960). 14. август — Марокански султан Мухамед V узео титулу краља. 17. август — Из Аустрије се извештава да су бекства из ФНРЈ постала масовна, 1.500 у јуну, 2.600 у јулу , одн. 8.000 током лета 1957. 20. август — Отворен хотел "Метропол" у Београду. 21. август — Совјетски Савез је извршио први успешан лет ракете Р-7 Семјорка, прве интерконтиненталне балистичке ракете. 21. август — Први успешан тест интерконтиненталне балистичке ракете - совјетска Р-7 Семјорка летела 6.000 км. 23. август — Отворен Београдски сајам. У америчком павиљону највише пажње привлачи супермаркет. 28. август — Сенатор Стром Термонд опструира током 24 сата и 18 минута доношење Закона о грађанским правима. 31. август — Малезија Малајска Федерација независна од УК (Малезија настаје 1963. уједињењем са Сингапуром, Северним Борнеом и Сараваком). Тунку Абдул Рахман је премијер до 1970.
Септембар 1. септембар — У железничкој несрећи на Јамајци страдало 175 људи. 4. септембар — Волфенденов извештај у Великој Британији препоручује да хомосексуалност више не буде кривично дело (декриминализована 1967. у Енглеској и Велсу). 4. септембар — Форд уводи марку Едсел - "аутомобили будућности" се продају до 1960, Форд губи 250 милиона долара а "Едсел" постаје синоним комерцијалног неуспеха. 4. септембар — Криза у Литтл Року: гувернер Аркансаса Орвал Фаубус позвао Националну гарду те државе да спречи улазак деветоро црних ђака у тамошњу средњу школу. 6. септембар — У Лондону је без резултата завршио рад УН-ове комисије за разоружање. 9. септембар — У САД ступио на снагу Закон о грађанским правима, први од периода Реконструкције након Грађанског рата: савезна заштита гласачких права црнаца, али тешко се спроводи. Основана савезна Комисија о грађанским правима. 10-16. септембар — Посета пољске делегације Југославији, на челу са Гомулком. 15. септембар — Избори за западнонемачки Бундестаг: једини пут да неко добије апсолутну већину, ЦДУ/ЦСУ канцелара Аденауера. 15. септембар — Румунија предлаже да се Балканском пакту (ФНРЈ, Грчка, Турска) придруже и они, Албанија и Бугарска - Грчка и Турска су против.