1935. је била проста година.
Догађаји
Јануар 7. јануар — Франко-италијански споразум: Француска прави колонијалне уступке Мусолинију, не би ли га одвојила од Хитлера (италијански парламент га није ратификовао). 13. јануар — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој. 15 - 17. јануар — Током Дугог марша, одржава се састанак политбироа КП Кине у месту Зунyи на коме Мао Цедунг долази на чело партије, пораз групе 28 бољшевика. 16. јануар — ФБИ у оружаном окршају ликвидирао банду Баркерових, укључујући Ма Баркер. 17. јануар — Лав Камењев и Григориј Зиновјев осуђени на 5 одн. 10 година затвора у вези са Кировљевим убиством (биће им поново суђено у августу 1936). 21. јануар — Експлозија метана у руднику "Српски Балкан" близу Зајечара - 11 мртвих. 22. јануар — Бугарски цар Борис ІІІ изнудио оставку премијера Кимона Георгијева - постављен ген. Пенчо Златев (до априла). 26. јануар — Први број НИН-а (Недељне информативне новине) - забрањен у септембру, обновљен 1951. 30. јануар — Закон о гувернерима Рајха практично укида аутономију немачких савезних земаља.
Фебруар 13. фебруар — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга. 26. фебруар — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира. 26. фебруар — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.
Март 1. март — Покушај пуча у Грчкој, Анастасиос Папулас у корист Венизелоса; почетак краја Друге грчке републике (Венизелос осуђен на смрт 5. маја у одсуству, као и још тројица). 2. март — Абдицирао сијамски/тајландски краљ Прајадхипок Рама VII, наслеђује га малолетни Ананда Махидол Рама VIII (до 1946). 8. март — У Јапану умро верни пас Хачико. 16. март — Хитлерова Немачка одбацује војне одредбе Версајског споразума, уводи се општа војна обавеза, почиње наоружавање. Рајхсвер постаје Вермахт ("Одбрамбене снаге"). 16. март — Војни рок у Француској продужен са једне на две године. 19. март — Харлемски нереди након гласина да је црни дечак пребијен на смрт - троје мртвих, велика материјална штета; ово се сматра првим модерним расним нередима и крајем оптимизма Харлемске ренесансе. 21. март — Иран од западњачких држава тражи да се у међународној употреби користи ендоним уместо увреженог егзонима Персија. 29. март — У Београду основан Музеј кнеза Павла.
Април 8. април — У САД основана Воркс Прогрес Администрејшн, највећа и најамбициознија агенција Њу Дила, која упошљава незапослене на јавним радовима (траје до 1943). 14. април — "Фронт из Стрезе": споразум премијера Француске, Велике Британије и Италије у Стрези за независност Аустрије и против немачких покушаја промене Версајског споразума. 14. април — Црна недеља: Дуст Бовл олуја погађа источни Нови Мексико, Kолорадо и западну Оклахому. април — У Краљевини Југославији укинуте таксе и порези на аутомобиле, као и бановинске таксе на моторна возила. 15. април — У Вашингтону потписан Роериков пакт: заштита културних објеката има првенство у односу на војне потребе. 17. април — Друштво народа осудило немачки поступак од 16. марта - без ефекта. 21. април — Нови бугарски премијер је Андреј Тошев (до новембра). 23. април — Априлски устав у Пољској: уведен председнички систем са елементима ауторитаризма. 24. април — "Пролећни бал пуног Месеца": амерички амбасадор у Москви Вилиам Кристиан Буллит, Јр. приредио раскошан пријем (Булгаков га је описао у "Мајстору и Маргарити"). 25. април — Шарк Арм кејз: ајкула у сиднејском акваријуму повратила људску руку са тетоважом - испоставиће се да је то траг убиства.
Мај 5. мај — Избори за народне посланике Краљевине Југославије.
9. мај — У Осијеку почело суђење за Нашичку аферу, Светозару Гргину и још 104 оптужена - велика фирма Нашичка д.д. је утајила утврђених 230 милиона динара пореза (могуће и много више) и починила и друге злоупотребе; 1.400 осумњичених, 106 изведено пред суд. 12. мај — Умро маршал Јозеф Пилсудски, де факто лидер Пољске. 14. мај — На Бернском процесу пресуђено да су "Протоколи сионских мудраца" фалсификат. 15. мај — Отворен Московски метро. 16. мај — Уговор о узајамној помоћи између Чехословачке и СССР. 18. мај — Након судара изнад Москве, пао огромни авион Тупољев АНТ-20 "Максим Горки" - укупно 45 мртвих, што је била најгора авионска несрећа до тада. 22 — 28. мај — Штрајк у Копербелту у Северној Родезији (Замбија), окончан након што је полиција убила шесторицу штрајкача. 27. мај — Врховни суд САД оценио неуставним Закон о националном индустријском опоравку који је давао овлашћења председнику да регулише индустрију. 29. мај — 3. 6. — Прво путовање луксузног, највећег и најбржег путничког брода СС Нормандие, стиже у Њујорк за 4 дана, 3 сата и 14 минута. 29. мај — Први пробни лет Месершмит Бф 109. 31. мај — Балочистански земљотрес разара Kвету у данашњем Пакистану, 30 до 60 хиљада мртвих.
Јун 3. јун — Прво заседање новоизабране југословенске Скупштине, опозиција бојкотује. 7. јун — Kонзервативац Стенли Болдвин замењује лабуристу МацДоналда на челу коалиционе Британске Националне владе (до 1937). 7. јун — Пјер Лавал постаје француски премијер по други пут, са ванредним овлашћењима за решавање кризе франка. 9. јун — Тајни споразум Хе — Умезу: Република Kина (Kуоминтанг), заузета борбом против комуниста, препушта Јапанцима контролу североисточне Kине. 10. јун — Kрај Рата за Чако, Парагвај победио Боливију, контролише већи део региона, велике жртве с обе стране. 13. јун — Велика експлозија у фабрици муниције у Реинсдорфу близу Витенберга, преко 100 мртвих. 18. јун — Англо-немачки поморски споразум: Kриегсмарине може имати 35% тоталне тонаже Ројал Нави, што је више од версајског лимита и изазива несугласице између Британије и Француске. 20. јун — Оставка владе Богољуба Јевтића. 24. јун — Милан Стојадиновић саставио нову владу. 24. јун — Карлос Гардел, "отац танга", погинуо у авионској несрећи. 26. јун — У Немачкој уведена Реицхсарбеитсдиенст, шестомесечна радна обавеза за омладину.
Јул 1. јул — У Немачкој основан институт Ахненербе ("Наслеђе предака") за истраживање замишљене прошлости Аријеваца. 4. јул — Декларација Стојадиновићеве владе, помињу се широке народне самоуправе, нови закони о изборима и штампи, зборовима и договорима... 14. јул — Велике манифестације у Паризу, левичарске странке се удружују у Народни фронт. 14. јул — Заједнички слет бугарских и југословенских Сокола у Софији. јул — Почела производња у Улцињској солани. 25. јул — Потписан Kонкордат између Југославије и Ватикана (ратификација се одлаже до 1937. и није довршена). 25. јул — 20. 8. — Седми и последњи конгрес Kоминтерне - усвојена политика Народног фронта са свим партијама и групама противним фашизму. 26. јул — Група демонстраната у њујоршкој луци скинула нацистичку заставу са брода Бремен и бацила је у реку Хадсон. 28. јул — Први лет прототипа Боеинг Б-17 "Летећа тврђава".
Август 1. август — На албанској граници код Ђаковице убијено шест одметника и две девојке. 9. август — Велики сукоби између радника и војске у Тулону. 12. август — Аизавин инцидент у Јапану: потпуковник Аизава убио мачем генерала Нагату из супарничке фракције, индикатор растуће политизације и поларизације у јапанској војсци. 13. август — Преко 100 мртвих након пуцања бране код Оваде у Италији. 14. август — Амерички председник Рузвелт потписао Закон о социјалној сигурности (Социал Сецуритy Ацт). 14 — 15. август — Побуна у Фиеру, у Албанији - брзо је угушена, мисли се да ју је финансирао Шефкет Верлаци. 15. август — Авијатичар Вили Пост и глумац и хумориста Вил Роџерс погинули на Аљасци. 16. август — На берлинском сајму радија представљен Магнетофон K1 фирме АЕГ. 17. август — Забрањене масонске ложе у Немачкој. 18. август — Нереди након Сињске алке, у сукобу жандармерије и демонстраната има рањених и један погинуо. 19. август — Пријављена Југословенска радикална заједница (ЈРЗ - "јереза") - чине је Стојадиновић и стари радикали, Спахови муслимани и Kорошцеви клерикалци. 19 — 20. август — Пожар на радио изложби у Берлину, 3 мртвих; сутрадан несрећа на градилишту тунела у Булевару Хермана Геринга, страдало 19 радника. 23. август — Стаљин наредио да се двоглави орлови на кулама московског Kремља замене петокраком. 29. август — Белгијска краљица-супружница Астрид погинула у саобраћајној несрећи у Швајцарској. 31. август — Алексеј Стаханов наводно ископао 102 тоне угља за 5х и 45мин (норма је седам тона) - у СССР креће Стахановски покрет. 31. август — Председник САД Теодор Рузвелт потписао први Закон о неутралности (та политика САД траје до 1941).
Септембар 2. септембар — Премијер Краљевине Југославије Милан Стојадиновић, који је и председник Мале Антанте, у посети Паризу. 2. септембар — Ураган на Дан рада 1935. - најјачи ураган који је погодио САД, највише разарања на Флориди, 488 мртвих. 8. септембар — У Лујзијани убијен Хуеy Лонг, амерички сенатор, радикални популиста. 8. септембар — Четворица сељака погинула у сукобу са жандармима у Таборском., 15-ог још двојица у Кокинцу код Бјеловара и један цивил и један жандарм у Ориовцу код Славонског Брода, чему су се изјашњавали и банови Савске и Приморске бановине. 13. септембар — Хауард Хјуз летео брзином 566 км/х авионом Хугхес Х-1 Рацер. 15. сптембар — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео је закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца 15. септембар — Нацистичка застава постаје једина национална застава Немачке (од 1933. коришћена уз царску црно-бело-црвену). 17. септембар — Мануел Л. Куезон изабран за првог председника Комонвелта Филипини (мандат од новембра, до смрти 1944). 19. септембар — Скандал Страперло (легализовање намештеног рулета) изазива пад владе Алејандра Лероуxа у Шпанији. 22/23. септембар — Крвава туча мештана Грабовца и сезонских радника државног добра Беље - убијена тројица радника, 18 рањених (вишегодишње казне потврђене 18. марта 1937). 24. септембар — Пуштен у саобраћај пут Пљевља - Тара - Жабљак, са привременим мостом преко Таре (раније завршен пут према Никшићу). 27. септембар — Експлозија метана у руднику Ртањ - 12 погинулих на месту, још најмање шесторица касније подлегла.
Октобар 3. октобар — Након вишемесечне напетости и гомилања снага, почиње италијанска, Де Бонова, инвазија Етиопије, чиме почиње Други италијанско-абесински рат (завршен маја 1936). 10. октобар — Пуч у Грчкој: укинута република, за регента се прогласио ген. Георгиос Кондилис. 10. октобар — Торнадо срушио дрвену радио-антену у Лангенбергу, Немачка, висине 160 метара. 11. октобар — Друштво народа изгласало прве санкције Италији због рата у Абисинији, ступају на снагу 18. новембра, трају до следећег јула - неефективно. 11. октобар — Земљотрес у Бања Луци, велика материјална штета. 14. октобар — Либерали В. Л. М. Кинга побеђују на изборима у Канади, он по трећи пут постаје премијер, до 1948. 16. октобар — Цементни инцидент: у палестинској луци Јафа откривена тајна пошиљка оружја за јеврејску Хагану, Арапи ће због тога организовати генерални штрајк 26.10., праћен насиљем. 16. октобар — Након Пандели Евангјелија, нови албански премијер је Мехди Фрашери (до нов. 1936). 16. октобар — Вежба ваздушног напада на Београд, са пробом вештачке магле. 19. октобар — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 20. октобар — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 km. 25. октобар — Од урагана Џереми страдало најмање 2.000 људи на Хаитију. 25. октобар — Судар возова у Арачићеву (Ново Ланиште) код Јагодине, 4 мртвих.