Cinecittà

Cinecittà (Чинечита) је велики филмски студио у Риму, у Италији. Са површином од 400.000 квадратних метара (99 хектара), то је највећи филмски студио у Европи, и сматра се средиштем италијанске кинематографије. Студији су изграђени током фашистичке ере као део плана за оживљавање италијанске филмске индустрије и као конкуренција Холивуду.

Филмски ствараоци попут Федерика Фелинија, Роберта Роселинија, Лукина Висконтија, Серђа Леонеа, Бернарда Бертолучија, Франсиса Форда Кополе, Мартина Скорсезеа, Мела Гибсона и Луке Гвадањина радили су у студијима Cinecittà. Више од 3.000 филмова је снимљено тамо, од којих је 90 номиновано за Оскара, а 47 га је освојило. Педесетих година 20. века, број међународних продукција снимљених тамо довео је до тога да Рим добије назив „Холивуд на Тибру“.

Историја мини|Отварање студија 1937. године Студије су 1937. године основали Бенито Мусолини, његов син Виторио и његов шеф филмске опреме Луиђи Фреди под слоганом „Il cinema è l'arma più forte“ („Филм је најмоћније оружје“). Сврха није била само пропаганда, већ и подршка опоравку италијанске индустрије играних филмова, која је достигла најнижу тачку 1931. године. Сам Мусолини је отворио студије 21. априла 1937. Постпродукцијске јединице и сетови су конструисани и у почетку су интензивно коришћени. Рани филмови попут Сципиона Африканског (1937) и Гвоздене круне (1941) показали су технолошки напредак студија. Седам хиљада људи је било укључено у снимање сцене битке из Сципиона Африканског, а живи слонови су доведени као део реконструкције битке код Заме.

Током Другог светског рата студији су постали немачка војна касарна, лишена све електричне опреме, а сцене су разбијене и уништене. Студије су бомбардовали западни савезници током бомбардовања Рима у Другом светском рату.

Након рата, између 1945. и 1947. године, студији Cinecittà су коришћени као логор за расељена лица у периоду од око две године, након немачке окупације и савезничког бомбардовања које је уништило делове студија.A documentary, "DP Camp of Cinecittà" by Marco Bertozzi, based on research by Noa Steimatsky, had its world premier on January 30, 2012, at The Italian Cultural Institute of New York, in New York City. (http://www.iicnewyork.esteri.it/IIC_NewYork/ ) Процењује се да је тамо живело око 3.000 избеглица, подељених у два логора: италијански логор у којем су живели Италијани, као и расељена лица из италијанске Либије и Далмације, и међународни логор, укључујући избеглице из Југославије, Пољске, Египта, Ирана и Кине.

Након обнове у послератним годинама од стране Хенрија Хенигсона из MGM-а за филм Quo Vadis, студији су поново коришћени за постпродукцију. Cinecittà, названа Холивуд на Тибру, била је локација за неколико великих америчких филмских продукција, попут филмова Празник у Риму (1953), Удри ђавола (1953), Босонога контеса (1954), Бен-Хур (1959) и неких нискобуџетних акционих филмова са Лексом Баркером у главној улози. Баркер се такође појавио у филму Федерика Фелинија Сладак живот (1960), а студији су дуги низ година били уско повезани са Фелинијем.

У истом периоду, студији су коришћени за многе међународне продукције као што су Фрања Асишки (1961), Клеопатра (1963), Агонија и екстаза (1965), Зефирелијев Ромео и Јулија (1968), Фелинијев Казанова (1976), Травијата (1982) и многе друге продукције.

Студио је био домаћин Песме Евровизије 1991. године. Ово је било 36. такмичење за Песму Евровизије и одржано је на 15. бини. Због Заливског рата и растућих тензија у Југославији, РАИ је одлучио да премести такмичење из Санрема у Рим, што се сматрало безбеднијим.

Након периода скоро банкротства, италијанска влада је приватизовала студије Cinecittà 1997. године, продавши 80% удела. 9. августа 2007. године, пожар је уништио око 3.000 м² парцеле и околине. Историјски део који садржи сетове класика попут Бен-Хура није оштећен; међутим, добар део оригиналних сетова из серије HBO/BBC Рим је уништен. У јулу 2012. године, још један пожар је оштетио Театро 5, огромни студио у којем је Фелини снимао филмове Сладак живот и Сатирикон (1969). Трећи пожар у августу 2022. године уништио је део делимично демонтираног сета који приказује Фиренцу из доба ренесансе и пореметио снимање наставка филма Стара гарда.

Од 1990-их, филмови који су овде снимљени укључују Енглески пацијент (1996) и Талентовани господин Рипли (1999) Ентонија Мингеле, Скорсезеове Банде Њујорка (2002), Подводни живот са Стивом Зисуом (2004) Веса Андерсона, Страдање Христово (2004) Мела Гибсона, Конклава (2024) Томаса Бергера, Квир (2024) Луке Гвадањина и Карневал: На крају дана (ТБА) Терија Гилијама.

Значајне ТВ продукције мини|Снимање телевизијске серије Рим (2004–2007) Cinecittà је такође домаћин ТВ продукција, као што је Grande Fratello, италијанска верзија Великог Брата. Комплекс је такође био домаћин Песме Евровизије 1991. године.

Поред тога, серија Рим коју је организовао BBC/HBO снимана је тамо од 2004. до 2007. године, а серија је била широко призната због својих сценографија и дизајна. BBC Wales је поново користио неке од ових сетова за епизоду серије Доктор Ху из 2008. године, смештене у древну Помпеју, а Александар Астије је поново користио овај сет за шесту књигу своје телевизијске серије Kaamelott смештене у древни Рим.

У скорије време, серије Паола Сорентина Млади папа и Нови папа скоро су у потпуности снимљене у студију Cinecittà, укључујући реконструкцију ентеријера Сикстинске капеле и Базилике Светог Петра. Филм Два папе из 2019. године, чији су делови такође снимљени у студију Cinecittà, поново је користио реконструкцију Сикстинске капеле.

Будуће проширење Нови стратешки и амбициозни план поставља невиђене стандарде за производне капацитете Cinecittà. Захваљујући инвестицијама PNRR-а, изградња пет нових звучних сцена и комплетна реновација четири технолошки напредне сцене биће завршене до јуна 2026. године. Ово проширење ће повећати укупан број сцена са 20 на 25, повећавајући производни капацитет за 60%. Као резултат тога, Cinecittà ће додатно ојачати своју позицију највећег европског филмског студија, водећег италијанског аудиовизуелног продукцијског центра и једног од најнапреднијих и најсвестранијих на свету - потпуно опремљеног за организовање великих, иновативних и међународно значајних пројеката.

Штавише, потврда међународног пореског кредита од 40% - једног од најконкурентнијих на свету - додатно појачава атрактивност Студија за стране продукције, доприносећи Плану за период 2025–2029. који је осмишљен да побољша ефикасност управљања, обезбеди дугорочну стабилност и оптимизује оперативне трошкове, уз истовремено ублажавање тржишних ризика и стабилизацију прихода.

Cinecittà свет Студио је 2009. године објавио да намерава да направи тематски парк. Забавни парк са филмском тематиком, Cinecittà свет, отворен је у јулу 2014. Тематски парк вредан 250 милиона евра налази се отприлике 25 км југозападно од студија, на месту некадашњег филмског студија који је Дино Де Лаурентис изградио 1960-их.Povoledo, Elisabetta. (2014, July 21). Investing in Fantasy to Save a Fraying Reality. The New York Times.

Cinecittà свет је дизајнирао Данте Ферети, сценограф који је освојио три Оскара. Посетиоци улазе у Cinecittà свет кроз чељусти Молоховог храма, виђеног у филму Cabiria, немом филму снимљеном у Торину 1914. године. Тематски парк такође садржи реконструкцију Менхетна из 1920-их, како га је замислио Ферети.

Очекује се да ће Cinecittà свет имати 1,5 милиона посетилаца годишње. Планови за проширење тематског парка укључују резерват природе и велнес центар.

Галерија

Референце

Спољашње везе

History of Cinecittà RAI International:Cinecittà Documents Cinecitta'

Категорија:Филмска продукција Категорија:Филмска уметност Категорија:Италијански филмови Категорија:Рим