Дорније -{Do 19}- је био четворомоторни стратешки бомбардер који је 1936. године пројектовала и направила компанија Dornier Metallbauten GmbH у Фридрихсхафену. Први лет је обављен 26.10.1936. године. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Цртеж авиона Dornier -{Do 19}- у 3 пројекције мини|десно|300п|Авиона Dornier -{Do 19}- на аеродрому мини|десно|300п|Авиона Dornier -{Do 19}- протптип Након Хитлеровог доласка на власт почетком 1933. основано је ново Министарство ваздухопловства ( Reichsluftfahrtministerium – RLM). на чије је чело постављен генерал Валтер Вевер који је не само препознао важност авијације дугог долета, већ је постао ватрени присталица доктрине стратешког бомбардовања, коју је створио Ђулио Дуе, италијански генерал и теоретичар авијације. Према Веверу, немачко ваздухопловство мора имати флоту тешких бомбардера са четири мотора, стратешких бомбардера који ће бити у стању да изводе нападе дугог долета на непријатељску територију и уништавају циљеве као што су енергетска постројења, фабрике војне опреме, железницу, рударске објекте или тешку индустрију. Без обзира на сва противљења и ограниченост финансијских средстава Вевер је започео неке незваничне преговоре са Дорнијеом и Јункерсом, подржавајући њихове планове за пројектовање четворомоторних бомбардера, што је крајем 1935. године довело и до званичне поруџбине за израду по два прототипа стратешких бомбардера. Сада је пројекат могао и званично наставити, а нови авион је добио ознаку код Дорнијеа Дорније Do 19 а код Јункерса Јункерс Јункерс Ju 89.
Основни захтеви програма су наглашавали оперативни долет већи од 2.000 километара уз ношење најмање 1.500 килограма бомби, омогућавајући ударе на утврђене циљеве у позадини недоступне тактичким бомбардерима кратког домета. Технички опис Концепцијски био је то авион потпуно металне конструкције са конзолним средњим крилом, увлачивим стајним трапом и репом са дуплим вертикалним стабилизаторима и кормилима правца. Авионом је морала да управља посада са седам до десет члановаhttps://afterburner.com.pl/28-october-1936-first-flight-of-dornier-do-19/.
Труп је био потпуно затворен, конструисан као монокок од оквира и уздужних греда, квадратног попречног пресека са заобљеним ивицама. У трупу се налазила заворена пилотска кабина са два седишта (једно поред другог), затим кабина за радиотелеграфисту и навигатора а онда остале просторије, бомболук и места са куполама за стрелце. Одбрамбено наоружање је укључивало куполу у носу за бомбардира са митраљезом МГ-15, сличан митраљез у репу и две велике хидраулично управљане куполе за две особе, једну на горњој страници трупа и једну доле на трбуху авиона, са топовима калибра 20 -{mm}-.
Погонска група се састојала од четири ваздухом хлађена звездаста мотора Брамо 322 Ј2 снаге 526 -{kW}- (715 -{КS}-) уграђених у гондоле које су се налазиле на предњој ивици крила. Елисе су биле вучне металне трокраке са променљивим кораком производ -{VDM}-.
Крило је имало трапезасти облик са заобљеним крајем. Састојало се из три дела, централни део крила везан је за труп авиона и у том делу крила се налазе гондоле са моторима и крајеви крила. Центрани део крила има четири носеће греде (рамењаче) од легираног челика, док крајеви крила имају по три рамењаче. Крилна ребра су решеткасте конструкције од дуралуминијума а облога крила је од Дуралплата што повећава носивост и крутост крила. Крила су променљиве дебљине почев од центраног дела крила се ка крајевима тање Гориво се налазило у резервоарима од котонида смештених у шупљинама крила. Резервоари за уље и њихови хладњаци су смештени у гондолама мотора.
Стајни трап се увлачио уназад помоћу хидрауличног уређаја у централне моторске гондоле. Точкови стајног трапа су били опремљени нископритисним гумама великог пречника што је омогућавало авиону лако приземљење и код лошијих полетно слетних стаза. Када се точак увуче у гондолу за њим се затворе клапне тако да стајни трап у лету авиона не проузрокује додатни отпор. На репу авиона је био увлачећи гумени точак.
Репни склоп се састојао од хоризонталних стабилизатора који су били конзолни, постављен на пола висине репног дела трупа. Хоризонтални стабилизатори су били подесиве конструкције потпуно од метала, кормила висине су била металне конструкције са облогом од платна. Тримери су били управљиви из кокпита. На половини размаха хоризонталних стабилизатора били су постављени вертикални стабилизатори са кормилима правца. Врхови вертикалних стабилизатора су металним упорницама били повезани за труп авиона и тиме их додатно учврстили.
Наоружање
Оперативно коришћење Направљена су три прототипа -{Do 19}-, означена од V1 до V3. V1 је имао свој први лет 28. октобра 1936. године, али перформансе новог авиона су биле разочаравајуће. -{Do 19}- је био спор, мотори нису били довољно ефикасни и као последица тога, могао је да носи само 1.600 -{kg}- бомби и имао је долет далеко испод стратешких потреба. У пролеће 1937. програм тестирања је био завршен и авиони су предати Луфтвафе-у. До 1938. два прототипа су отписана а један се и после тога користио ка транспортни авион за превоз трупаhttps://www.luftfahrtmuseum-hannover.de/images/wehrmann/Dornier%20Do%2019.pdf. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH.
Види још Јункерс Ju 89 Боинг B-17 Хендли Пејџ Халифакс Авро Ланкастер Дорније Do P Дорније Do 23 Дорније Do 13 Дорније Do 11 Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату
Спољашње везе https://simviation.com/fsdcbaindo19.htm https://www.silverhawkauthor.com/post/warplanes-of-germany-luftwaffe-dornier-do-19 https://www.destinationsjourney.com/historical-military-photographs/dornier-do-19/ https://afterburner.com.pl/28-october-1936-first-flight-of-dornier-do-19/ https://www.globalsecurity.org/military/world/europe/history/do-19.htm https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft30526.htm https://www.luftfahrtmuseum-hannover.de/images/wehrmann/Dornier%20Do%2019.pdf https://www.aviastar.org/air/germany/dorn_do-19.php https://www.airwar.ru/enc/bww2/do19.html
Категорија:Дорније авиони Категорија:Војни авиони Категорија:Бомбардерски авиони