Жупанија Киш-Кикиле (, , , ) је била административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија је сада у централној Румунији (централна Трансилванија). Киш-Кикиле је мађарски назив за реку Тарнава Мика. Главни град округа био је Дичесентмартон (данас Тарнавени).
Географија thumb|left|200п|alt=''Мапа жупаније хуњад у Краљевини Мађарској|Мапа Хуњада, 1891. Жупанија Киш-Кикиле је делила границе са мађарским жупанијама Алшо-Фехер, Торда-Арањош, Марош-Торда, Удвархељ и Нађ-Кикиле. Река Муреш је чинила део њене северне границе, река Тарнава Маре њене јужне границе. Кроз округ је текла река Тарнава Мика. Површина жупаније је 1910. године била .
Историја Округ Киш-Кикиле је настао 1876. године, када је промењена административна структура Трансилваније и жупанија Кикиле је подељена.Magyarország 1873. évi helységnévtára Године 1920, тријанонским споразумом, жупанија је постала део Краљевине Румуније.Trianon Treaty text (in English) Након Друге бечке арбитраже, мали део бившег округа је поново постао део Мађарске и додељен је обновљеној жупанији Марош-Торда. После Другог светског рата и то је враћено Румунији а данас њена територија се налази у данашњим румунским жупанијама Муреш (око Тарнавенија), Алба (југозапад) и Сибиу (југ, око Думбревенија).
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно румунски мађарски немачки Друго или непознато 1880. 92.214 44.372 (49,92%) 21.604 (24,31%) 16.976 (19,10%) 5.933 (6,67%) 1890. 101.045 49.573 (49,06%) 27.652 (27,37%) 18.273 (18,08%) 5.547 (5,49%) 1900. 109.197 55.276 (50,62%) 32.491 (29,75%) 19.292 (17,67%) 2.138 (1,96%) 1910. 116.091 55.585 (47,88%) 34.902 (30,06%) 20.272 (17,46%) 5.332 (4,59%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици калвинисти лутерани православни римокатолици унитаристи Јевреји Друго или непознато 1880. 92.214 33.520 (36,35%) 15.701 (17,03%) 16.794 (18,21%) 16.627 (18,03%) 3.999 (4,34%) 3.968 (4,30%) 1.246 (1,35%) 359 (0,39%) 1890. 101.045 35.781 (35,41%) 17.979 (17,79%) 18.174 (17,99%) 18.073 (17,89%) 4.806 (4,76%) 4.483 (4,44%) 1.418 (1,40%) 331 (0,33%) 1900. 109.197 39.047 (35,76%) 19.936 (18,26%) 19.089 (17,48%) 18.925 (17,33%) 5.690 (5,21%) 4.874 (4,46%) 1.621 (1,48%) 15 (0,01%) 1910. 116.091 41.323 (35,60%) 21.995 (18,95%) 20.159 (17,36%) 19.438 (16,74%) 6.488 (5,59%) 4.916 (4,23%) 1.766 (1,52%) 6 (0,01%)
Окрузи мини|300п|Локације округа на мапи жупаније Хуњад Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ДичесентмартонDicsőszentmárton (сада Тарнавени) ЕржебетварошErzsébetváros (сада Думбравени) ХосуасоHosszúaszó (сада Ваља Лунга) РаднотRadnót (сада Јернут)Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) Дичесентмартон (сада Тарнавениi) Ержебетварош (сада Думбравени)
Белешке
Референце
Литература
Kis-Küküllő. In A Pallas nagy lexikona. Szerk. Bokor József. Budapest: Arcanum – FolioNET. 1998.
Спољашње везе Eintrag zum Komitat in Meyers Konversationslexikon von 1888 Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку