Жупанија Сепеш (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Пре краја 19. века звао се Скепузијум (Scepusium). Његова територија данас лежи у североисточној Словачкој, са веома малим делом у југоисточној Пољској. Територија на којој се налазила, ова бивша жупанија, у Словачкој је позната под именом Спиш.Жупанија Сепеш у Католичком лексикону

Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Сепеш из 1891. thumb|300px|Сепешка жупанија на мапи савремене Словачке Жупанија се налазила на североистоку данашње Словачке, обухватајући Високе Татре и подручје источно од њих. Њену јужну границу чиниле су Ниске Татре и Словачке Рудне планине, док се на западу Сепеш граничио са регионом традиционално познатим као Липтов. Сепеш се већином налазио око река Попрад и Хернад (само до Јекељфалве). Мали део територије је део Пољске од 1918. године.

Ова историјска административна јединица делила је границу са Пољском на северу и северозападу (или, од 1772. до 1918. године, са аустријском крунском земљом Галицијом), са Шарош жупанијом на истоку, Абауј-Торна жупанијом на југоистоку, Гемером− кишхонтском жупанијом на југозападу и липтовском (Липто) жупанијом на западу.

Године 1910, жупанија је имала 172.867 становника на површини од 3.654 km².

Административно седиште Првобитно седиште владе жупаније Сепеш био је Спишки замак (мађарски: Szepesi vár), који је изграђен у 12. веку. Незванично од 14. века, а званично од 16. века, до 1920. године, главни град жупаније био је Лече (Lőcse)(данашња Љевоча).

Након великог градског пожара 1555. године, административно седиште била је стара, такозвана „Мала жупанија”, преуређена грађанска кућа на централном градском тргу, у којој се од 1911. године налази градска архива. Указом цара Јозефа II (умро 1790), између 1806. и 1826. године изграђена је много пространија „Велика жупанија”, управно на североисточни крај централног трга.

Историја Регион, првобитно насељен Словацима, освојила је Мађарска у другој половини 11. века и административно је организован као Жипска жупанија (comitatus Scepusiensis) око 100 година касније. Ова жупанија је у суштини постојала до стварања Чехословачке 1918. године. Међутим, до 1802. године, источно од града Попрада у јужном делу Жипса постојала је мала, засебна словачка жупанија (позната као Parvus comitatus, Sedes superior и Sedes X lanceatorum, „Столица десет носача копља”), чије је порекло непознато.

Већина насеља у округу Спиш настала је из немачких насеља (првенствено рударских насеља у Доњем Спишу). Од 12. века па надаље, а посебно након монголске инвазије 1242. године, немачке занатлије и рудари из Шлеске и централне Немачке, спишки Саксонци (Саси), доведени су у регион од стране мађарских краљева.

У 13. веку, становници спишке регије створили су сопствену верску организацију, Братство 24 краљевска свештеника, и, паралелно, политичку организацију, Лигу 24 спишка града, на челу са грофом Спишким, кога су бирале судије градова. Лига је уживала степен самоуправе отприлике еквивалентан оном краљевских слободних градова. Од 1370. године па надаље, 24 града Лиге, заједно са 20 других спишких насеља, примењивали су јединствени спишки закон (спишку самовољу).

Лига 24 спишка града је распуштена 1412. године када је краљ Жигмунд Луксембуршки, из финансијских разлога (да би позајмио новац за рат против Венеције), заложио 13 ових градова, као и подручје око замка Стара Љубовња (немачки: Altlublau, пољски: Lubowla), Пољској, која се, међутим, није мешала у њихову самоуправу. Номинално, заложене територије су остале део Мађарске, а заложена је само њихова економска употреба и администрација, пре свега порески приходи. Године 1412, заложени градови су формирали Лигу тринаест спишких градова и доживели економски успон због своје посредничке улоге (немачки градови у Мађарској заложени Пољској са словачким поданицима). Преосталих једанаест градова који су 1412. године формирали Лигу једанаест спишких градова, међутим, нису могли да одрже традиционално привилегован положај градова у спишком региону и пали су под контролу жипског замка већ 1465. године. Након тога су опали на ниво безначајних села и углавном су изгубили свој немачки карактер.

Залог спишких градова, како је било уобичајено у то време, није требало да дуго траје, али је прошло 360 година пре него што су се градови вратили Мађарској у Првој подели Пољске 1772. године. Поновно добијене територије су формално организоване као Покрајина 16 спишких градова почев од 1778. године.Подела пољске (пољски језик) Самоуправа спишких градова је укинута тек реформом жупаније из 1876. године.Мађарски именик места из 1877.

Након што су подручје окупирале чехословачке трупе 1918. године (уступила га је Мађарска по међународном праву тек 1920. године Тријанонским споразумом)Trianon Treaty text (енглески), новооснована Пољска је окупирала и анектирала 195 km² у северном Спишу, после чехословачко-пољских граничних сукоба.Félix Buttin. . Nr. 25/2006.. . PDF Делови жупаније који су остали Чехословачкој (сада се на словачком зову Спишска жупа) наставили су да постоје до 1922. године, иако су надлежности ове административне области биле потпуно другачије од оних претходне. Године 1923, Сепеш је подељен између новостворених жупанија Доње Татре (Подтатранска жупа) и Кошице (Кошицка жупа) и од тада постоји само као регион и предео Спиша.

Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године

+ Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки немачки мађарски рутени Друго или непознато 1880. 172.881 96.274 (57,99%) 48.169 (29,01%) 3.526 (2,12%) 16.158 (9,73%) 1.904 (1,15%) 1890. 163.291 93.214 (57,08%) 44.958 (27,53%) 4.999 (3,06%) 17.518 (10,73%) 2.602 (1,59%) 1900. 172.091 99.557 (57,85%) 42.885 (24,92%) 10.843 (6,30%) 14.333 (8,33%) 4.473 (2,60%) 1910. 172.867 97.077 (56,16%) 38.434 (22,23%) 18.658 (10,79%) 12.327 (7,13%) 6.371 (3,69%) + Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лузерани гркокатолици Јевреји Друго или непознато 1880. 172.881 110.810 (64,10%) 33.101 (19,15%) 22.506 (13,02%) 5.941 (3,44%) 523 (0,30%) 1890. 163.291 106.346 (65,13%) 28.923 (17,71%) 21.397 (13,10%) 6.095 (3,73%) 530 (0,32%) 1900. 172.091 114.130 (66,32%) 27.655 (16,07%) 22.189 (12,89%) 7.234 (4,20%) 883 (0,51%) 1910. 172.867 117.497 (67,97%) 26.459 (15,31%) 19.638 (11,36%) 7.475 (4,32%) 1.798 (1,04%)

Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Сепеш Од почетка 15. века, жупанија је била подељен на три процесуса. Број је промењен на четири 1798. године. У другој половини 19. века, број процесуса (округа) је повећан.

Почетком 20. века, поделе жупаније Сепеш биле су: Округ (járás) Окрузи Седишта ГелницбањаGölnicbánya (сада Гелњица) ИглоIgló (сада Спишка Нова Вес) КешмаркKésmárk (сада Кежмарок) ЛечеLőcse (сада Љевоча) ОлублоÓlubló (сада Стара Љубовња) СепешофалуSzepesófalu (сада Спишка Стара Вес) СепешсомбатSzepesszombat (сада Спишка Собота) СепешвараљаSzepesváralja (сада Спишке Подхрадје) Урбане четврти (rendezett tanácsú város)Гелникбања (сада Гелњица)Игло (сада Спишка Нова Вес)Кешмарк (сада Кежмарок)Либиц (сада Љубица)Лече (сада Љевоча)Попрад (сада Попрад)Сепешбела (сада Спишка Бела)Сепешоласи (сада Спишке Влахи)Сепешвараља (сада Спишке Подхрадје)

Белешке

Референце

Литература

Rainer Rudolf, Eduard Ulreich, Fritz Zimmermann (Jurist): Karpatendeutsche Landsmannschaft in Österreich, Wien 1982.

Спољашње везе Karte der Zips von 1939 Eintrag zum Komitat in Meyers Konversationslexikon von 1888 Eintrag im Pallas-Lexikon (мађарски)

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку