Жупанија Солнок−Добока (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада налази у северној Румунији (северна Трансилванија). Главни град, седиште, жупаније је био град Деж (сада Деж, Румунија).Жупанија Сатмар у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Солнок−Добока из 1891. Читаво подручје бивше жупаније је било брдовито и планинског карактера. На северу, планине Лапош и Циблес покривале су његову територију, на западу планине Илошвај, а на југоистоку Мезешег. Његове најважније реке биле су Нађ- и Киш- Самош, као и реке Лапош. Његова највиша тачка био је врх Циблес, висок 1839 m, а најнижа тачка око 200 m у долини Самоша. Граничио се са жупанијама Сатмар и Марамарош на северу, жупанијом Бестерца-Насод на истоку, жупанијом Колож на југу и жупанијама Сатмар и Силађ на западу.
Површина жупаније је 1910. године била .
Историја Жупанија Солнок-Добока је формирана као резултат реформације жупанија 1876. године, када су уједињени Белше-Солнок округ (њен центар је био Деж), већи део Добока округа (њен центар је у почетку био Добока, касније Самошујвар/Герла) и источни део округа Кеварвидек/Киоар.Именик места у Мађарској из 1877.
Године 1920, Тријанонским споразумом, жупанија је постала део Румуније,Trianon Treaty text (енглески) осим од 1940. па до краја Другог светског рата, када је враћен Мађарској Другом бечком арбитражом, са незнатно измењеном територијом. Територија жупаније је сада подељена између румунских округа Клуж (центар и југ, између осталог Деж), Марамуреш (север), Бистрица-Насеуд (исток) и Салај (запад).
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно румунски мађарски немачки Друго или непознато 1880. 193.677 146.135 (77,83%) 31.559 (16,81%) 4.604 (2,45%) 5.465 (2,91%) 1890. 217.550 166.806 (76,67%) 38.961 (17,91%) 6.234 (2,87%) 5.549 (2,55%) 1900. 237.134 180.309 (76,04%) 47.212 (19,91%) 7.252 (3,06%) 2.361 (1,00%) 1910. 251.936 189.443 (75,19%) 52.181 (20,71%) 6.902 (2,74%) 3.410 (1,35%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици православни калвинисти Јевреји римокатолици Друго или непознато 1880. 193.677 119.154 (61,52%) 31.549 (16,29%) 24.303 (12,55%) 7.589 (3,92%) 7.523 (3,88%) 3.559 (1,84%) 1890. 217.550 133.198 (61,23%) 35.032 (16,10%) 27.283 (12,54%) 9.890 (4,55%) 8.670 (3,99%) 3.477 (1,60%) 1900. 237.134 147.322 (62,13%) 36.247 (15,29%) 30.353 (12,80%) 11.791 (4,97%) 9.164 (3,86%) 2.257 (0,95%) 1910. 251.936 155.364 (61,67%) 38.608 (15,32%) 32.230 (12,79%) 12.797 (5,08%) 10.522 (4,18%) 2.415 (0,96%)
Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Солнок−Добока Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта БетленBethlen (сада Бекљан) ЧакигорбоCsákigorbó (сада Гарбоу) ДежDés (сада Деж) Каполникмоноштор Kápolnokmonostor (сада Копалник Манаштур) КекешKékes (сада Киокиш) МађарлапошMagyarlápos (сада Таргу Лапуш) НађилондаNagyilonda (сада Иљанда) СамошујварSzamosújvár (сада Герла)Урбане четврти (rendezett tanácsú város) Деж (сада Деж) Самошујвар (сада Герла)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку