Миодраг Миjа Милутиновић (Братићи, 1. фебруар 1954) је српски дискограф, музички уредник и организатор културних манифестација. Већину професионалне каријере провео је у дискографској кући „Дискос“ из Александровца, где је био програмско-комерцијални директор, генерални директор и један од власника. Познат је по организацији бројних фестивала и концерата народне и забавне музике у Жупи и широм бивше Југославије.

Биографија

Рани живот и образовање Милутиновић је рођен 1. фебруара 1954. године у селу Братићи, у општини Александровац, као десето дете у породици Милутиновић. Основну школу похађао је у суседном селу Горња Ржаница, где је био најбољи ђак у генерацији. Осмогодишњу и средњу школу завршио је у Александровцу као ђак генерације; током школовања свакодневно је пешачио више од 20 километара од куће до школе.

По завршетку средње школе уписао је Економски факултет Универзитета у Београду, који је завршио за мање од три године и проглашен је за студента генерације Универзитета у Београду. На истом факултету уписао је магистарске студије на смеру монетарна економија и положио све испите предвиђене програмом.

После студија одслужио је војни рок у гарнизону у Приштини, а затим се вратио у родну Жупу.

Рад у локалној самоуправи и омладинским организацијама Први радни однос засновао је у Скупштини општине Александровац, где је радио од 1977. до 1979. године. Истовремено је био веома активан у Омладинској организацији и обављао функцију секретара општинске организације Савеза омладине.

У том периоду учествовао је у оснивању и организацији манифестације „Сусрети села”, као и омладинске радне бригаде „Жупски виноградари” за учешће на омладинским радним акцијама. Био је учесник више радних акција, а 1978. године налазио се у руководству омладинске радне акције „Ђердап 78“ у Кладову.

Каријера у „Дискосу” Године 1979. запослио се у дискографској кући „Дискос“ као програмско-комерцијални директор. Касније је именован за генералног директора и на тој функцији остао је до 1997. године. На иницијативу радника, 2001. године поново је постављен за генералног директора и на челу предузећа остао је до пензионисања.

Године 2002, у оквиру конзорцијума са Миломиром Кнежевићем, постао је један од власника „Дискоса” и наставио да учествује у креирању нових издања. Као уредник сарађивао је са бројним извођачима народне, забавне и озбиљне музике, као и са ауторима говорних и књижевних издања. Као главни и одговорни уредник уређивао је велики број музичких албума и издања „лепе речи” која се сматрају значајним за културу и друштвени живот.

Са чланом конзорцијума Миломиром Кнежевићем основао је радио станицу „Радио Дискос” и локалну телевизију „ТВ Дискос”, које програмом покривају Александровац и околину и афирмишу музику из фонотеке „Дискоса”.

Фестивали и концерти Милутиновић је организовао на десетине концерата широм некадашње Југославије са познатим естрадним уметницима. Као представник „Дискоса” предводио је извођаче те куће на фестивалима „Илиџа”, „Сплит”, „Опатија”, „Београдски сабор”, „Загребачки фестивал”, „Моравски бисери”, фестивалу народне музике у Паризу, „Међународном сајму музике” (MECAM), манифестацији „Оскар популарности”, „Врњачка бања”, „Прва хармоника – Сокобања“, „Прва хармоника Шумадије” и другим.

Организовао је и велики број хуманитарних концерата у корист појединаца, културних, спортских и других организација. У фудбалском клубу „Жупа” из Александровца учествовао је у руководству клуба и организовао утакмице естрадних звезда и ветерана, после којих су одржавани концерти на локалном стадиону „Маракана”, а приход је уступан рукометном и фудбалском клубу.

Осамдесетих година 20. века подржао је и допринео одржавању Naissus Jazz фестивала у Нишу; дела извођена на овом фестивалу више година објављивана су на плочама „Дискоса”.

Он је оснивач фестивала песама о вину и винограду „Вино и песма – Жупа“ у Александровцу, који се одржава у оквиру туристичко-привредне манифестације „Жупска берба”. Такође је оснивач и обновљеног фестивала народне музике „Врњачка Бања – Нови гласови Дискоса“, намењеног афирмацији и познатих и нових аутора и интерпретатора.

Сарадња са дискографским кућама и организацијама С обзиром на развијену музичку индустрију у Југославији, Милутиновић је иницирао сарадњу „Дискоса” са бројним дискографским кућама у земљи и региону, укључујући ПГП, Југотон, Дискотон, Сарајево диск, РТВ Љубљана, Југодиск, Суза-ја, Мелос Краљево, Комуна и друге.

Остварио је контакте и заједничке пројекте са продукцијама „Гранд” и City Records, као и са организацијама за заштиту ауторских и сродних права – Сокој, организацијом за заштиту интерпретаторских права ПИ, организацијом за заштиту права произвођача фонограма ОФПС, Самосталним синдикатом естрадних уметника и извођача Србије и Савезом естрадних музичара и уметника Србије (СЕМУС).

Награде и признања За дугогодишњи рад у привреди и култури добитник је више признања Регионалне привредне коморе Краљево и Привредне коморе Крушевац. Специјално признање „Златна птица” уручио му је Савез естрадно-музичких уметника Србије – СЕМУС.

Лични живот Од 1980. године Милутиновић је у браку са супругом Неном. Имају ћерку Ану, професорку српског језика и књижевности и заменицу директора основне школе, и сина Ацу, дипломираног правника који се бави адвокатуром. Ћерка Ана са супругом Милошем има два сина, Андреја и Александра.

Садашње делатности И после пензионисања, Милутиновић остаје активан у виноградарству и воћарству у Жупи. Укључен је у припрему програма за фестивале „Врњачка Бања – Нови гласови Дискоса“ и „Вино и песма – Жупа“, као и у дигитална издања и дистрибуцију каталога „Дискоса” на онлајн платформама. Сарађује на снимању документарног филма о „Дискосу” и историји југословенске дискографије и прикупља грађу за књигу под радним насловом „Дискос 60+“. Активан је и у организацији јубиларног концерта поводом више од шездесет година рада и постојања „Дискоса”.

Референце

Категорија:Рођени 1954. Категорија:Александровчани Категорија:Српски уредници Категорија:Српски економисти Категорија:Студенти Економског факултета Универзитета у Београду