Тирено—Адријатико 2026. било је 61 издање етапне бициклистичке трке Тирено—Адријатика, која је одржана у периоду од 9. до 15. марта у Италији, као седма трка у оквиру -{UCI}- ворлд тура 2026. Вожено је седам етапа, укупна дужина износила је 1.165,5 -{km}-, старт је био у Лидо и Камајореу, док је последња етапа вожена до Сан Бенедето дел Тронта. Вожен је хронометар, двије равне етапе, једна брдска, двије средње планинске и двије тешке планинске. Највећи фаворити су били Исак дел Торо и Примож Роглич, док су међу осталим фаворитима били Ричард Карапаз, Антонио Тибери, Џај Хиндли, Ђулио Пелицари, Матео Јоргенсон, Пељо Билбао, Тимен Аренсман и Ленерт ван Етвелт. Највећи фаворити за спринт су били Јаспер Филипсен, Џонатан Милан, Пол Мањије и Тобијас Лунд Андерсен, док су од универзалнијих спринтера возили Матје ван дер Пул, Ваут ван Арт и Арно де Ли.

На хронометру на првој етапи побиједио је Филипо Гана који је тако побиједио на хронометру на отварању Тирено—Адријатика по четврти пут. На другој етапи је Ван дер Пул напао на 5 -{km}- до циља, што је пратио Јоргенсон, али му се пробушила гума. Дел Торо и Пелицари су достигли Ван дер Пула послије километар, радили су заједно, а на последњем успону је Дел Торо нападао али није могао да се одвоји. У спринту је побиједио Ван дер Пул испред Дел Тороа и Пелицарија, Халанд Јоханесен је завршио 15 секунди иза, а главна група 17 секунди, захваљујући чему је Дел Торо преузео лидерску мајицу три секунде испред Пелицарија. На трећој етапи је Лунд Андерсен побиједио у спринту, чиме је остварио десету побједу у каријери. На четвртој етапи, на успону на 12 -{km}- до циља издвојила се група од 13 возача, из које је Ван дер Пул побиједио у спринту, чиме је остварио другу побједу на трци, а на другом мјесту је завршио Пелицари, који је захваљујући секундама бонификације узео лидерску мајицу двије секунде испред Дел Тороа. На петој етапи је побиједио Михаел Валгрен из бијега, чиме је остварио прву побједу послије пет година. Дел Торо је напао на око 2 -{km}- до циља, што је пратио само Јоргенсон и завршили су 20 секунди испред Пелицарија, захваљујући чему је Дел Торо преузео лидерску мајицу. На шестој етапи је Пелицари напао на 2,5 -{km}- до циља, што је одмах пратио Дел Торо, а затим је напао Сторер и поново Пелицари, који је стекао предност на 800 метара до циља. Дел Торо је напао на 700 метара до циља, што су пратили Јоргенсон, Чиконе и Халанд Јоханесен и достигли су Пелицарија. По достизању је Дел Торо одмах напао, што је пратио само Јоргенсон, који је почео први да спринта али га је Дел Торо обишао на 200 метара до циља и побиједио је, чиме је остварио прву побједу на трци и повећао предност у генералном пласману, а такође је преузео вођство у класификацији по поенима. На последњој, седмој етапи, Јоргенсон је узео три секунде бонификације на пролазном циљу, захваљујући чему је дошао на друго мјесто у генералном пласману. На 2 -{km}- до циља десио се пад у којем су учествовали Мањије и Филипсен, у спринту је побиједио Милан испред Велсфорда, који је тако побиједио на последњој етапи трке трећу годину заредом. Трку је освојио Дел Торо 40 секунди испред Јоргенсона и 42 секунде испред Пелицарија који је завршио на трећем мјесту. Он је такође освојио класификацију по поенима и за најбољег младог возача, Дијего Пабло Севиља је освојио брдску класификацију а Ред бул—Бора–ханзго тимску класификацију.

Тимови

На трци су учествовала 24 тима са по седам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу, с тим што су могли да прескоче по једну трку у сезони, изузев гранд тур трка и монументалних класика, а исту трку није могло исте сезоне да прескочи више од четири тима, док су три најбоља про тур тима за претходну сезону такође имала аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују. Тудор про сајклинг, Пинарело Ку 36.5 про сајклинг и Кофидис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2025. али је Кофидис одлучио да прескочи трку, док су специјалне позивнице добили Бардијани—КСФ 7 сабер, Каха рурал—сегурос РГА, Полти визит Малта и Солушен тех нипо рајли.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—премијер тех Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЖ јунајтед Декатлон КМА КГМ ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Лидл—трек Лото—интермарше Мовистар НСН сајклинг Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ Уно—Х мобилити ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Бардијани—КСФ 7 сабер Каха рурал—сегурос РГА Пинарело Ку 36.5 про сајклинг Полти визит Малта Солушен тех нипо рајли Тудор про сајклинг

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд на трци износио је 145.000 евра. Побједник је добио 16.000, другопласирани 8.000, трећепласирани 4.000, четвртопласирани 2.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 10. до 20. мјеста добијали по 400 евра. У брдској, класификацији по поенима и класификацији за најбољег младог возача награде је добило пет првопласираних возача на крају трке, побједници су добили по 4.000, другопласирани по 2.000, трећепласирани 1.000, четвртопласирани по 700, а петопласирани 300. Побједник тимске класификације добио је 6.000 евра, другопласирани 3.000, а трећепласирани 2.000.

Побједник сваке појединачне етапе добио је по 4.000, другопласирани 2.000, трећепласирани 1.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 10. до 20. мјеста добијали по 100 евра.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаЕтапеКласификације Генерални пласман Класификацијапо поенима Брдскакласификација Најбољимлади возач Тимови1. 2. 3. 4. —5. 6. — 7.8. 9.10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

Бодови

Бодове у -{UCI}- свјетском рангирању добило је првих 60 возача. Побједник трке добио је 500, другопласирани 400, трећепласирани 325, четвртопласирани 275, а петопласирани 225. Бодове је добијало првих десет возача на свакој етапи, побједник 60, другопласирани 40, а трећепласирани 30, док је лидер трке добијао 10 бодова на свакој етапи.

+ Бодови на крају трке Позиција Генерални пласман Етапе1. 500 602. 400 403. 325 304. 275 255. 225 206. 175 157. 150 108. 125 89. 100 510. 85 2 11. 70 — 12. 60 13. 50 14. 40 15. 35 16—20. 30 21—30. 20 31—50. 10 51—55. 5 56—60. 3 Дневно 10

Рута и етапе

+Карактеристике етапа и побједници: Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник Реф. 1. Лидо ди Камајоре — Лидо ди Камајоре 11,5 -{km}- 20px|link= Индивидуални хронометар 2. Камајоре — Сан Ђимињано 206 -{km}- 20px|link=|alt= Брдска етапа 3. Кортона — Маљијано де Марси 221 -{km}- 20px|alt=|link= Равна етапа 4. Таљакоцо — Мартинсикуро 213 -{km}- 20px|link=|alt= Средња планинска етапа 5. Марота Мондолфо — Момбарочо 184 -{km}- 20px|link=|alt= Планинска етапа 6. Сан Северино Марке — Камерино 188 -{km}- 20px|link=|alt= Планинска етапа 7. Чивитанова Марке — Сан Бенедето дел Тронто 142-{km}- 20px|alt=|link= Равна етапа Укупно 1.165,5 -{km}-

Етапе 1. етапа

9. март 2026. — Лидо ди Камајоре — Лидо ди Камајоре, 11,5 -{km}-

2. етапа

10. март 2026. — Камајоре — Сан Ђимињано, 206 -{km}-

3. етапа

11. март 2026. — Кортона — Маљијано де Марси, 221 -{km}-

4. етапа

12. март 2026. — Таљакоцо — Мартинсикуро, 213 -{km}-

5. етапа

13. март 2026. — Марота Мондолфо — Момбарочо, 184 -{km}-

6. етапа

14. март 2026. — Сан Северино Марке — Камерино, 188 -{km}-

7. етапа

15. март 2026. — Чивитанова Марке — Сан Бенедето дел Тронто, 142 -{km}-

Класификације

мини|лево|усправно|Исак дел Торо (сликано 2025.) побједник трке.

На Тирено—Адријатику су се додјељивале четири различите мајице за четири класификације, а поред њих постојала је и тимска класификација.

Прва и најважнија класификација био је генерални пласман, јер је побједник генералног пласмана такође и побједник трке. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи осим хронометра добијали су временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима, додјељивале су се такође секунде бонификације, за прву тројицу возача, од 3, 2 и 1 секунде. Возач са најмањим укупним временом у току трку носио је плаву мајицу и сматра се побједником на крају трке.

Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. На свакој етапи поене је добијало првих десет возача, а број поена који се додјељивао био је исти без обзира на тип етапе. Побједник је добијао 12 поена, другопласирани 10, трећепласирани 8, док су возачи од четвртог до десетог мјеста добијали 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен. На пролазним циљевима, поене су добијала четири првопласирана возача, 5, 3, 2 и 1 поен. Лидер класификације је носио љубичасту мајицу, а у случају да су возачи били изједначени, гледао се број етапних побједа, а затим број побједа на пролазним циљевима, док се као последња опција гледала позиција возача у генералном пласману.

Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се поени додјељивали првим возачима који пређу преко означених успона, који су били категоризовани у двије категорија. На успонима супериорне категорије поене је добијало седам првопласираних возача, 15, 10, 7, 5, 3, 2 и 1, а на успонима обичне категорије поене су добијала четири првопласирана возача, 5, 3, 2 и 1. Лидер је у току трке носио зелену мајицу, а побједник класификације је возач са највише поена на крају трке. У случају да су возачи били изједначени прво се гледао број првих мјеста на успонима супериорне категорије, затим на успонима обичне категорије, а ако су били изједначени по свему, гледала се позиција у генералном пласману.

Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. У класификацији су се такмичили само возачи млађи од 25 година, а лидер се одлучивао према оствареном времену, исто као и за генерални пласман. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи осим хронометра добијали су временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима, додјељивале су се такође секунде бонификације, за прву тројицу возача, од 3, 2 и 1 секунде. Возач са најмањим укупним временом у току трку носио је бијелу мајицу и сматра се побједником класификације на крају трке.

Последња класификација била је тимска класификација, која се рачунала тако што су се на крају сваке етапе сабирала времена прве тројице возача из сваког тима, а водећи тим је био тим са најмањим укупним временом. У случају да су тимови били изједначени у дневној класификацији, рачунала се укупна сума позиција тројице возача на етапи, а у случају да су и по томе били изједначени гледала се позиција најбоље пласираног возача на етапи. У случају да су тимови били изједначени на крају трке, рачунао се број првих мјеста у тимској класификацији по етапама, а затим број других, трећих, четвртих мјеста итд. док се као последња опција гледала позиција возача у генералном пласману. Сваки тим који би остао са мање од три возача био је дисквалификован из класификације.

+ Лидери класификација по етапама Етапа ПобједникГенерални пласманКласификација по поенимаБрдска класификацијаНајбољи млади возачТимска класификација 1. Филипо Гана Филипо Гана Филипо Гана Није додијељена Магнус Шефилд Инеос гренадирс 2. Матје ван дер Пул Исак дел Торо Матје ван дер Пул Исак дел Торо Ред бул—Бора–ханзго 3. Тобијас Лунд Андерсен Исак дел Торо Дијего Пабло Севиља 4. Матје ван дер Пул Ђулио Пелицари Матје ван дер Пул Ђулио Пелицари 5. Михаел Валгрен Исак дел Торо Исак дел Торо ЕФ едукејшон—изипост 6. Исак дел Торо Исак дел Торо Ред бул—Бора–ханзго 7. Џонатан Милан Крај Дијего Пабло Севиља Исак дел Торо Ред бул—Бора–ханзго

Резултати

Легенда Означава побједника генералног пласмана Означава побједника класификације по поенима Означава побједника брдске класификације Означава побједника класификације за најбољег младог возача