Шантал Муф (; Шарлроа, 17. јун 1943) је белгијска политичка теоретичарка, која предаје на Универзитету у Вестминстеру. Најпознатија је по свом доприносу, заједно са Ернестом Лаклауом, развоју Есекшке школе анализе дискурса. Критичарка је делиберативне демократије и заговорник модела радикалне демократије оријентисан на конфликт.

Биографија

Образовање Рођена је 17. јуна 1943. у Шарлроу. Студирала је на универзитетима у Левену, Паризу и Есексу.

Радила је на многим универзитетима широм света, у Европи, Северној Америци и Латинској Америци. Као гостујући предавач је радила на Харварду, Корнелу, Принстону и CNRS-у (Париз). Од 1989. до 1995. године била је директорка програма на Колеџу за међународну филозофију у Паризу. Радила је као професорка на Одсеку за политику и међународне односе Универзитета у Вестминстеру у Уједињеном Краљевству, као члан Центра за проучавање демократије.

Политика Развила је врсту постмарксистичког политичког истраживања ослањајући се на Грамшија, постструктурализам и теорије идентитета, и редефинишући левичарску политику у смислу радикалне демократије.

Са Лаклауом је коаутор своје најчешће цитиране публикације „Хегемонија и социјалистичка стратегија”, као и ауторка утицајних дела о агонистичкој политичкој теорији, укључујући „Агонистика: Политичко размишљање о свету” и „Демократски парадокс”. Њена књига „За левичарски популизам” објављена је 2018. године.

Као истакнути критичар делиберативне демократије (посебно у њеним Ролсовским и Хабермасовим верзијама), позната је и по коришћењу дела Карла Шмита, углавном његовог концепта „политичког”, у предлагању радикализације модерне демократије – онога што она назива „агонистичким плурализмом”. Развила је интересовање за истицање радикалног потенцијала уметничких пракси.”Mouffe, Chantal, “Artistic Strategies in Politics and Political Strategies in Art” in Tom Bieling (Ed.) (2019): Design (&) Activism: Perspectives on Design as Activism and Activism as Design, Milano: Mimesis,

Њена књига „Агонистика: Политичко размишљање о свету” (2013) критикована је од Тимотија Лорија због снажног фокуса на државне институције, напомињући да је Муфов „изјашњени ентузијазам за (неке) незападне исламистичке покрете искључиво условљен њиховим преузимањем државних инструмената”.

Публикације

(eds). . London – Boston: Routledge / Kegan Paul, 1979. (са Ернестом Лаклауом) Hegemony and Socialist Strategy: Towards a Radical Democratic Politics. London – New York: Verso, 1985. (eds). . London – New York: Verso, 1992. The Return of the Political. London – New York: Verso, 1993. écouverte/MAUSS, 1994. (eds). . London – New York: Routledge, 1996. (eds). . London – New York: Verso, 1999. The Democratic Paradox. London – New York: Verso, 2000. (ed.) (eds). . Frankfurt am Main – New York: Peter Lang, 2001. On the Political. Abingdon – New York: Routledge, 2005. Hegemony, Radical Democracy, and the Political, edited by James Martin, London: Routledge, 2013. Agonistics: Thinking The World Politically. London – New York: Verso, 2013. Mouffe C, 1995 ‘Post-marxism: democracy and identity’, Environment and Planning D vol.13 ML: P305 E30. Podemos: In the Name of the People (trans. Sirio Canos), London: Lawrence & Wishart, 2016. For a Left Populism. London – New York: Verso, 2018. Towards a Green Democratic Revolution. London - New York: Verso, 2022.

Почасти

Почасни докторат, Универзитет Валпараисо, Чиле (2014). Почасни докторат, Универзитет Костарика (2019). Почасни докторат, Католички универзитет у Левену, Белгија (2019).

Референце

Литература

. . . . . Society is Always Divided , interview with Digital Development Debates, 2015 March.

Категорија:Рођени 1943. Категорија:Марксистички теоретичари Категорија:Белгијски политичари