Бугарска народна ношња представља народно одевање Бугара од периода националног препорода до средине XX века, а делимично се задржала и до савременог доба. Она одражава особености традиционалне културе, начина живота и свакодневице бугарског народа.
Историја Према етнографским истраживањима, порекло бугарске народне ношње претежно је балканско, уз уочљиве утицаје одевања народа са којима су Бугари били у контакту, као што су Турци, Грци, Албанци и Власи. По својој намени, ношња је првобитно представљала свакодневно радно одело, које је украшавањем и декоративним елементима добијало свечани карактер. Одликује се изузетном практичношћу, прилагођеном како радним активностима, тако и традиционалним обредима и празницима. Разликују се мушке и женске ношње, као и свечане и свакодневне варијанте, при чему свака етнографска област у Бугарској поседује своје специфичности и локалне особености. Након ослобођења 1878. године долази до значајних промена под утицајем градског начина одевања. Данас се народне ношње најчешће користе у оквиру фолклорних ансамбала, док се поједини декоративни елементи примењују у примењеној уметности и уметничким занатима, а ређе и у савременом одевању. Класификација Мушке ношње деле се на две основне групе, у оквиру којих постоје бројне регионалне варијанте, црнодрешна ношња, распрострањена на већем делу бугарске територије, и белодрешна ношња, карактеристична за северозападне крајеве. Женске ношње сврставају се у три основне групе: двопрегачна ношња (у северној Бугарској), сукманска ношња (у средишњим и источним деловима земље) и сајска ношња (у Родопима и југозападној Бугарској).
Галерија
Референце
Категорија:Национални симболи Бугарске Категорија:Бугарска култура