Рекет за заштиту () је шема рекетирања, коју обично спроводи криминална организација, а која на редовној основи приморава појединца или групу на плаћање у замену за пристанак да им се не нанесе зло (или за наводну „заштиту“). Претња наношењем зла може бити индиректно саопштена или имплицирана, а може укључивати насиље, пљачку, преметачину, паљевину, вандализам итд. Исплате се називају „новцем за заштиту” или „заштитном таксом”. Организована криминална група одређује прихватљиву цену преговарајући са сваким од својих платилаца како би се обезбедило доследно и благовремено плаћање. Рекети заштите могу се разликовати по нивоу софистицираности или организације.

Починиоци рекета заштите могу штитити рањиве мете од других опасних појединаца и група или могу једноставно понудити да се уздрже од тога да сами извршавају нападе на мете, при чему се обично оба ова облика заштите подразумевају у рекету. Због честе импликације да рекеташи могу допринети наношењу зла мети у случају неплаћања, рекет заштите се генерално сматра обликом изнуде. У неким случајевима, главна потенцијална претња мети може бити изазвана од исте групе која нуди решење у замену за плаћање, али та чињеница се понекад може прикривати како би се обезбедило стално покровитељство и финансирање криминалног синдиката од стране принуђене стране. У другим случајевима, у зависности од нивоа утицаја починилаца код власти и законитости посла који се штити, рекети заштите такође могу нудити заштиту од полиције и органа реда, посебно ако починиоци подмићују или прете локалним органима за спровођење закона.

Рекет заштите углавном продаје физичку безбедност. Кроз веродостојну претњу насиљем, рекеташи одвраћају како треће криминалце, тако и људе из сопствене криминалне организације од варања, пљачкања, повређивања, саботирања или другог наношења штете својим клијентима. Рекет се често јавља у ситуацијама и местима где криминалне претње одређеним предузећима, ентитетима или појединцима нису ефикасно спречене или решене преовлађујућим системом права и поретка или управе, или у случајевима неадекватне заштите од стране закона за одређене етничке или социоекономске групе. Рекети заштите имају тенденцију да се формирају на тржиштима на којима се не може рачунати на органе реда да пруже правну заштиту, због некомпетентности (као у слабим, корумпираним, или пропалим државама), незаконитости (када је циљани ентитет умешан у црна тржишта), и/или зато што облици неповерења у владу постоје међу укљученим странама. Стога су рекети заштите уобичајени у местима или територијама где криминалне организације личе на фактичке власти, или паралелне владе. Сицилија, Италија, истакнути је пример овог феномена, где Коза ностра локално прикупља новац за заштиту и подсећа на фактичку власт, или паралелну владу.

Рекети заштите се у пракси често не разликују од рекета изнуде, а генерално се могу разликовати од социјалних услуга и приватног обезбеђења по степену имплициране претње; сами рекеташи могу претити и нападати предузећа, технолошку инфраструктуру и грађане ако се уплате не изврше. Могуће је направити разлику између „чистог“ рекета изнуђивачке заштите, у коме рекеташи могу пристати само да не нападну посао или ентитет, и ширег рекета заштите који нуди неко стварно приватно обезбеђење поред такве изнуде. У оба случаја, рекеташи генерално пристају да бране посао или појединца од било каквог напада, било од стране њих самих или трећих лица (других криминалних банди). У стварности, разлика између ова два типа рекета заштите је сумњива, јер у оба случаја рекеташи изнуђивачи можда морају да бране своје клијенте од ривалских банди да би одржали свој профит. Сходно томе, криминалне банде можда морају да одржавају контролу над територијама (турфовима), јер локална предузећа могу пропасти ако су принуђена да плаћају заштиту од превише рекета, што онда штети свим укљученим странама.

Поједини научници, попут Дијега Гамбете, класификују криминалне организације које се баве рекетирањем заштите као „мафију”, пошто је рекет популаран и код Сицилијанске мафије и код Италијанско-америчке мафије.

Преглед Рекет заштите је операција у којој рекеташи пружају заштиту лицима и имовини, решавају спорове и спроводе уговоре на тржиштима где се на полицију и судски систем не може ослонити.

Књига Дијега Гамбете Сицилијанска мафија (1996) и књига Федерика Варезеа Руска мафија (2001) дефинишу мафију као тип групе организованог криминала која се специјализовала за пружање приватне заштите.

Рекеташи заштите или мафијашке групе делују углавном на црном тржишту, пружајући купцима и продавцима безбедност која им је потребна за несметане трансакције; али емпиријски подаци које су прикупили Гамбета и Варезе сугеришу да су мафијашке групе у стању да понуде приватну заштиту корпорацијама и појединцима на легалним тржиштима када држава не успе да понуди довољну и ефикасну заштиту људима у невољи. Два елемента разликују рекеташе од легалних фирми за обезбеђење. Први елемент је њихова спремност да примене насилне облике одмазде (идући до убиства) који излазе изван граница које закон нормално пружа цивилним фирмама за обезбеђење. Други елемент је да су рекеташи спремни да се укључе у илегална тржишта.

Недавне студије показују да мафијашке групе или банде нису једини облик рекета заштите или ванправног заштитника, те да су још један важан облик рекета заштите корумпиране мреже које се састоје од јавних службеника, посебно оних из агенција за кривично правосуђе. На пример, Вангова књига Кинеска мафија (2017) истражује рекете заштите у Кини и предлаже два типа ванправних заштитника, наиме Црну мафију (локалне банде) и Црвену мафију (мреже корумпираних владиних службеника). Вангов наратив сугерише да су локалне банде квази-спроводиоци закона и на легалним и на илегалним тржиштима, а корумпирани јавни службеници су ванправни заштитници, који штите локалне банде, штите илегалне предузетнике у криминалном подземљу, нуде заштиту пословним људима и продају јавна именовања купцима.

Територијални монополи Рекеташ заштите не може толерисати конкуренцију унутар своје сфере утицаја од другог рекеташа. Ако избије спор између два клијента (нпр. привредника који се такмиче за грађевински уговор) који су заштићени од ривалских рекеташа, двојица рекеташа би морала да се боре један против другог како би добили спор за своје клијенте. Исходи таквих борби могу бити непредвидиви, и ниједан рекеташ не би могао гарантовати победу свом клијенту. То би њихову заштиту учинило непоузданом и од мале вредности; њихови клијенти би их вероватно отпустили и решили спор на други начин. Стога рекеташи преговарају о територијама на којима могу монополизовати употребу насиља у решавању спорова. Ове територије могу бити географске, или могу бити одређена врста посла или облик трансакције.

Пружање стварне заштите Понекад ће рекеташи упозорити друге криминалце да је клијент под њиховом заштитом и да ће казнити свакога ко науди клијенту. Услуге које рекеташи могу понудити могу укључивати повраћај украдене имовине или кажњавање вандала. Рекеташи могу чак унапредити интересе клијента тако што ће истиснути (или на други начин ометати или застрашивати) незаштићене конкуренте.

Заштита од крађе и вандализма је једна од услуга коју рекеташ може понудити. На пример, на Сицилији, мафијаши познају лопове и прекупце на својој територији и могу да уђу у траг украденој роби и казне лопове који нападају њихове клијенте.

Рекеташи заштите успостављају оно за шта се надају да ће бити неограничено дуге везе са својим клијентима. То омогућава рекеташима да јавно прогласе клијента под својом заштитом. Тако ће лопови и други предатори имати мало забуне око тога ко јесте, а ко није заштићен.

Рекеташи заштите нису нужно криминалци. У књизи A Short History of Progress, Роналд Рајт примећује на 49. страни: „Ратничка каста, наводно заштитници друштва, често постаје рекеташи заштите. У временима рата или кризе, моћ лако отимају малобројни од многих уз обећање безбедности. Што је непријатељ неухватљивији или измишљенији, то је боље за производњу пристанка.“

Примери Данегелд је био порез за заштиту који је хришћански свет плаћао да заустави викиншке нападе. Током касног средњег века и раног модерног доба у Шкотским маркама, локални фармери су често морали да плаћају пограничним разбојницима као облик новца за заштиту како би се осигурали да не буду нападнути. Ови споразуми су називани „црни мал” (black mal), где „мал” потиче од старонордијске речи за споразум. Реч уцена (blackmail) ушла је у енглески језик 1530. године као резултат тога, али се значење речи од тада променило. Многа рана исламска царства наметала су порез немуслиманима у замену за заштиту и ослобађање од обавезне војне службе. Нема записа да је порез наметнут од стране неке нације после касних 1800-их. У Мелбурну, Аустралија, Алфонсо Гангитано је водио рекет заштите дуж чувене улице Лајгон током 1990-их. На Сицилији, Италија, званичници кажу да 80% предузећа у граду Палерму плаћа пицо, или новац за заштиту, Сицилијанској мафији. У Сијудад Хуарезу, Мексико, када је Мексички рат против дроге ескалирао 2008. године, криминалне групе попут Хуареског картела су виделе да је њихова финансијска основа угрожена и почеле су да траже новац за заштиту од предузећа, од продавница до клубова и ресторана, уз претњу да ће спалити посао или побити све унутра митраљезима. У раној историји пост-совјетске Русије, спровођење закона је било сувише недовољно финансирано и лоше обучено да би штитило предузећа и спроводило уговоре. Већина предузећа је морала да се придружи рекету заштите (познатом као krysha, руска реч за „кров”) који су водили локални гангстери.The Washington Post Banditry Threatens the New Russia 2. 5. 1997. Vintage. У Уједињеном Краљевству 1950-их и 60-их, близанци Креј су водили рекете заштите у Ист Енду у Лондону.Metropolitan Police Service - The Kray twins - jailed in 1969 Чаут, који су тражили Самбаџи и Пешве током Махарата инвазија на Бенгал и Махарата пљачкања Гое и Бомбај-Басеина. Бразилске милиције представљају парадигматски случај рекета заштите. Милиционери су обично агенти јавне безбедности или бивши агенти који се организују да би искористили вакууме моћи које су оставиле државне и општинске владе широм земље. Рекети заштите постали су мултимилионски сегмент организованог криминала блиско повезан са високопрофилираним политичарима као и институционалним руководством и јавног и приватног сектора.

Види још Злоупотреба моћи и контрола Индекс платилаца мита Намештање понуда Блат (везе) Сукоб интереса Изнуда Финансијска злоупотреба Закон о страним коруптивним праксама Трговина утицајем Утицање на пороту Лобирање Намештање утакмица Траг новца – Новчани круг Организовани криминал Плати да играш Пицо (изнуда) Политичка корупција Принципал-агент проблем Рекет (криминал) Револуционарни порез Опорезивање као крађа Опорезивање Јевреја у Европи Транспаренси интернешенел Тријада (организовани криминал) Данак

Референце

Категорија:Изнуда Категорија:Организовани криминал Категорија:Корупција Категорија:Рекетирање