Балеос (, ; владао оквирно средином 3. века п. н. е.) био је илирски краљ чије је постојање научно потврђено искључиво на основу огромног обиља пронађеног античког новца (нумизматичких налаза) са његовим ликом и краљевском титулом.. Oxford, United Kingdom: Blackwell Publishing.
За разлику од краља Агрона или краљице Теуте, Балеос је потпуно прећутан у делима античких историчара попут Полибија, Тита Ливија или Апијана. Упркос томе што га писци не помињу, археолошки налази га сврставају међу најмоћније и економски најутицајније илирске владаре на Јадрану, који је оставио неизбрисив траг у хеленизацији илирског друштва.
Две историјске теорије о хронологији У модерној историографији дуго је вођена дебата о томе када је тачно краљ Балеос владао, због чега данас постоје две главне научне теорије:
1. Теорија о Агроновом претходнику (око 260—230. п. н. е.): Већина савремених археолога и историчара данас сматра да је Балеос био моћни регионални владар или сувладар који је управљао делом Илирије непосредно пре или истовремено са краљем Агроном и краљицом Теутом.Derow, P. S. (1973). „Kleemporos”. The Phoenix. 27 (2): 118–134. Ова теорија је доживела научни тријумф након великих археолошких открића у Рисну 2010. године.Dyczek, Piotr (2012). „Rhizon – Capital of Illyrian Kings”. Archaeology Wiki. 1 (1): 5–12. 2. Касна теорија (око 167—135. п. н. е.): Старија генерација историчара (попут енглеског археолога Артура Еванса) смештала је Балеоса у период након Трећег илирског рата и пада краља Генција.Evans, Arthur J. (1880). „Antiquarian Researches in Illyricum”. Archaeologia. 48: 45–52. Према овој тези, он је био локални римски вазал који је уживао делимичну аутономију у забаченом Рисну након што су Римљани укинули јединствену илирску државу. Данас је ова теорија у великој мери одбачена.
Нумизматика: Две ковнице новца Најважнији доказ Балеосове моћи јесте његов новац, који се одликује изузетно високим квалитетом израде и јасним хеленистичким утицајима.Gorini, Giovanni (2004). „Autonomous coinages of Rhizon in Illyria”. Mélanges de l'École française de Rome. 116 (1): 221–230. Истраживања показују да је Балеос имао две потпуно одвојене државне ковнице са специфичним карактеристикама:
Ковница у Ризону (Рисну): Новац кован у Боки Которској редовно носи званичну краљевску титулу. На аверсу (предњој страни) налази се десни профил краља Балеоса са бујном косом и владарском дијадемом. На реверсу (полеђини) стоји натпис на грчком језику ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΒΑΛΛΑΙΟΥ (Краља Балеоса) и приказ грчке богиње Артемиде како корача са бакљом у руци.A. Miškec (2002). „The Coinage of the Illyrian King Ballaios”. Numizmatičke vijesti. 44: 12–25. Рисонски тип новца је пронађен и у сребрној верзији (драхме), што је била права реткост за илирске прилике. Ковница на Фаросу (Хвару): На острву Хвару пронађена је огромна количина бронзаног Балеосовог новца. Овај тип је знатно ситнији и, за разлику од рисонског, не садржи краљевску титулу него само име ΒΑΛΛΑΙΟΥ, а израда је уметнички грубља. Често су га имитирала локална заједница и мањи трговци.
Широк географски распон циркулације овог новца (од Хвара, преко Херцеговине и Црне Горе, па све до Апулије у јужној Италији) јасно доказује да је Балеосова држава имала стабилан и развијен економски систем и јаке прекокоморске трговачке везе са Грцима и Римљанима.Narloch, K. (2021). „Coins of the Illyrian King Ballaeus in the Collection of the National Museum in Cracow”. Studies Dedicated to Professor Piotr Dyczek. 1: 175–186.
Велико откриће у Рисну (2010) Кључни преокрет у проучавању краља Балеоса догодио се у јуну 2010. године током археолошких ископавања у Рисну, које је изводио пољско-црногорски тим научника са Универзитета у Варшави под вођством професора Пјотра Дичека.„Coin hoards and pottery at ancient Rhizon”, Archaeology Wiki, 2012.
Унутар остатака једне велике хеленистичке куће, испод слоја паљевине, пронађена је велика керамичка посуда у којој се налазила **ризница са преко 4.600 бронзаних новчића краља Балеоса**.Dyczek, P. (2014). „The Rhizon Hoard of King Ballaios”. American Journal of Numismatics. 26: 33–45. Ово је до данас остала **највећа пронађена остава античког новца на простору читаве Илирије**. Радиокарбонско датирање угљенисаних остатака и керамике из овог слоја сместило је деструкцију куће у период између 270. и 210. године п. н. е., што је дефинитивно срушило стару Евансову касну хронологију и позиционирало Балеоса у средину 3. века п. н. е., као претходника или савременика краља Агрона.
Народно сећање у Улцињу Иако су археолошки налази везани за Рисан и Хвар, у црногорском приморском граду Улцињу и данас постоји жив заједнички траг ове историјске личности. У самом језгру старог дела града налази се вековима активан извор чисте пијаће воде који локално становништво поносно назива Балеосова чесма (Балова вода), што сведочи да се сећање на илирског краља сачувало у фолклору дуж јужног Јадрана.
Види још Илирски владари Рисан Ардијејци
Референце
Литература
Џон Вилкс, Илири, Бања Лука, 2001. Дује Рендић-Миочевић, Илири и антички свијет, Сплит, 1989.