Употреба гмизаваца код људи вековима укључује како симболичке, тако и практичне интеракције.

Симболичка употреба гмизаваца обухвата приказе у митологији, религији и фолклору, као и сликовне симболе попут кадуцеја испреплетаног змијама у медицини. Митови о створењима са змијоликим или гмизавачким особинама присутни су широм света, од кинеских и европских змајева до Вулунге (Woolunga) у Аустралији. Класични митови говоре о деветоглавој Лернејској хидри, сестрама Горгонама међу којима је и Медуза са змијама уместо косе, и Титанима са змијским ногама. Крокодили се појављују у религијама старог Египта, у хиндуизму, као и у културама Астека и других латиноамеричких народа.

Практична употреба гмизаваца укључује производњу противотрова за змијске уједе и узгој крокодила, углавном због коже, али и због меса. Гмизавци и даље представљају претњу људској популацији, с обзиром на то да од уједа змија годишње страда на десетине хиљада људи, док крокодили нападају и убијају стотине људи годишње у југоисточној Азији и Африци. Ипак, људи чувају неке гмизавце, попут игуана, корњача и питомих кукурузних смукова, као кућне љубимце.

Убрзо након њиховог открића у 19. веку, диносауруси су представљени јавности кроз скулптуре великих размера у Кристалној палати у Лондону, док су у 20. веку постали важни елементи у популарној машти, често сматрани лоше прилагођеним и застарелим промашајима еволуције, али и као фантастична и застрашујућа створења у филмовима о чудовиштима. У фолклору се веровало да крокодили лију крокодилске сузе како би намамили свој плен или из туге за њим, што је прича из античког доба коју су понављали сер Џон Мандевил и Вилијам Шекспир. Негативни ставови према гмизавцима, посебно змијама, довели су до њиховог широко распрострањеног прогона, што додатно отежава очување гмизаваца суочених са последицама људских активности попут губитка станишта и загађења.

Контекст

мини|Светилиште Нагараџава (бога кобре) у Сабаримали.

Култура се састоји од друштвеног понашања и норми присутних у људским друштвима, које се преносе путем социјалног учења. Културне универзалије у свим људским друштвима укључују експресивне форме попут уметности, музике, плеса, ритуала, религије, и технологија попут употребе алата, кувања, изградње склоништа и одевања. Концепт материјалне културе обухвата физичке изразе као што су технологија, архитектура и уметност, док нематеријална култура укључује принципе друштвене организације, митологију, филозофију, књижевност и науку.

Етнобиолог Луис Серијако (Luis Ceríaco) разматра место гмизаваца у култури, које проучава етнохерпетологија, узимајући у обзир њихову практичну употребу (храна, лекови и други материјали), њихов допринос „еколошкој равнотежи” (или равнотежи природе), као и негативне ставове или страх према њима (посебно према змијама), што доводи до прогона и представља додатни изазов за њихово очување. Овај прогон је, према Серијаку, повезан са митовима и фолклором о овим животињама, а можда је управо њима и изазван.

У ширем смислу, етнозоологија проучава место животиња у људском животу, обухватајући теме попут употребе животиња за храну (било ловом или припитомљавањем и узгојем), животиња као кућних љубимаца, у забави и спорту; извештаје о митским животињама; ставове људи према животињама; њихову медицинску и магијско-религијску употребу; као и експлоатацију традиционалног знања о животињама, на пример у очувању врста.

Новија перспектива посматра интеракције између људи и гмизаваца као однос „више од људског деловања”, односно као предмет мултиспецијских студија. На пример, понашање крокодила „конструисано је у интеракцији, како између људи и крокодила, тако и међу самим људима”; приметно различити резултати зависили су од „институционалних аранжмана и ставова према дељењу акумулација са крокодилима” у различитим селима у Бенину, где је познавање навика крокодила смањило број напада.

Симболичке интеракције

У митологији и религији мини|Скулптура змаја на врху храма Лунгшан, Тајван

Стварни гмизавци попут крокодила и змија, али и замишљени попут змајева, појављују се у митологијама и религијама широм света. Широко распрострањена тема је Космичка корњача која носи свет на својим леђима; присутна је у митологијама хиндуизма, Кине и код америчких староседелаца. Ромуло Алвес (Rômulo Alves) и његове колеге забележили су употребу 13 врста гмизаваца (крокодила и змија) у Бразилу у магијско-религијске сврхе, као што су магичне чини, привлачење сексуалних партнера и као амајлије за заштиту од урокљивог ока.

Змај је гмизавцу слично митолошко биће у митовима европских и кинеских култура, са панданима у Јапану, Кореји и другим источноазијским земљама. (Стварни) плесиосаурус Woolungasaurus добио је име по Вулунги, митском гмизавцу из Аустралије. У грчкој митологији змије се повезују са смртоносним антагонистима, као хтонски симбол, што се грубо преводи као „везани за земљу”. Деветоглава Лернејска хидра коју је поразио Херкул и три сестре Горгоне биле су деца Геје, богиње земље. Медуза је била једна од три сестре Горгоне коју је поразио Персеј. Описана је као одвратна смртница са змијама уместо косе и моћи да погледом претвара мушкарце у камен. Након што ју је убио, Персеј је њену главу дао Атини, која ју је поставила на свој штит познат као Егида. Титани су такође у уметности приказивани са змијама уместо ногу и стопала из истог разлога — они су деца Геје и Урана, те су стога везани за земљу.

мини|upright|лево|Староегипатски бог с главом крокодила, Собек

Крокодили су се појављивали у религијама широм света. Стари Египат је имао Собека, бога с главом крокодила чији је култни центар био Крокодилополис, као и Таверет, богињу порођаја и плодности која је имала леђа и реп крокодила. У хиндуизму, Варуна, ведски и хиндуистички бог, јаше макару, водену звер налик крокодилу, и назива се Нагараџа, господарем змија. Слично томе, богиње које представљају персонификације река Ганга и Јамуна често се приказују како јашу крокодиле. У Гои се практикује обожавање крокодила, као на годишњој церемонији Mannge Thapnee. У Латинској Америци, Сипактли је био џиновски земаљски крокодил код Астека и других народа Нава.

мини|upright|Барељеф из Ангкор Вата који приказује Вишнуа у центру, изнад свог аватара у облику корњаче, Курме

У хиндуизму, змије се обожавају као богови. Кобра се може видети око врата бога Шиве, док се Вишну често приказује како спава на седмоглавој змији или унутар њених намотаја. У Индији постоје храмови посвећени искључиво кобрама, које се понекад називају Нагараџа (краљ змија), а верује се да су змије симболи плодности. Током годишњег хиндуистичког фестивала Нага Панчами, змије се поштују, упућују им се молитве и дарују се млеком, слаткишима, цвећем и лампама.

У религијском смислу, змија се по важности у древној Мезоамерици такмичи са јагуаром. „У стањима екстазе, господари плешу змијски плес; велике змије које се спуштају красе и подржавају грађевине од Чичен Ице до Теночтитлана, а наватл реч coatl (коатл), што значи змија или близанац, чини део имена примарних божанстава као што су Мишкоатл, Кецалкоатл и Коатликуе.”

Амару, митолошко биће са змијоликим карактеристикама, чест је мотив у митологији андских цивилизација и Јужне Америке..

У хришћанству и јудаизму, змија се појављује у Књизи постања (3:1) како би искушала Адама и Еву забрањеним воћем са Дрвета познања.„Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?” Библија, Књига постања 3:1 У неопаганизму и вики, змија се сматра симболом мудрости и знања. Легенда каже да је Свети Патрик протерао змије из Ирске; тамо данас нема аутохтоних врста змија. Легенда о Светом Ђорђу и аждаји, која има предхришћанско порекло, говори да је светац, често приказиван на коњу и наоружан копљем, убио змаја (односно аждају).St. George and the Dragon: Introduction in: E. Gordon Whatley, Anne B. Thompson, Robert K. Upchurch (eds.), Saints' Lives in Middle English Collections (2004).

У новије време, урбана легенда о њујоршким алигаторима у канализацији тврди да су кућни љубимци гмизавци, пуштени када су постали превелики за своје власнике, преживели и нарасли до монструозних величина испод градских улица.

Као симболи

мини|upright=0.3|Змијом обавијен Асклепијев штап, симбол медицине.

Змија има снажну симболичку улогу у различитим културама. У историји Египта, нилска кобра красила је круну фараона. Обожавана је као једно од божанстава, али се користила и у мрачне сврхе: за убиство противника и ритуално самоубиство (Клеопатра). У Америци, змија је служила као симбол преваре, као када је амерички председник Ендру Џексон 1829. године поручио припадницима народа Крик да говори правим језиком, а не рачвастим.

Три медицинска симбола која укључују змије, а која се и данас користе, јесу Хигијејина чаша, која симболизује фармацију, те Кадуцеј и Асклепијев штап, симболи медицине.

Уроборос је широко коришћен симбол, за који се тврди да је повезан са алхемијом. Приказује се као смотана змија која једе сопствени реп, што представља циклус живота, смрти и поновног рођења. Змија је једна од 12 небеских животиња кинеског зодијака. Древне перуанске културе често су приказивале змије.

Корњача је била симбол плодности у древној Грчкој и Риму, као и атрибут богиње Афродите/Венере. Корњача заузима истакнуто место као симбол постојаности и спокоја у религији, митологији и фолклору широм света. Дуговечност корњаче сугерисана је њеним дугим животним веком и оклопом, за који се веровало да је штити од сваког непријатеља. У космолошким митовима неколико култура, Космичка корњача носи свет на својим леђима или подржава небеса.

У књижевности мини|лево|„Како је слон добио сурлу” у књизи Приче само за децу Радјарда Киплинга из 1902. године.

Гмизавци се појављују у књижевности од давнина. На пример, Плиније Старији описује легендарног василиска као змију „дугачку дванаест прстију”.viii. 33 Ова животиња се много пута поново појављује у западној књижевности, укључујући средњовековно дело Етимологије Исидора Севиљског, а у новије време и у роману Хари Потер и Дворана тајни списатељице Џ. К. Роулинг из 1998. године. Међу многим другим гмизавцима у дечјој књижевности, прича Радјарда Киплинга „Како је слон добио сурлу” из његове књиге Приче само за децу из 1902. године, приказује крокодила који хвата и развлачи слонов нос.

Корњаче се појављују у књигама за децу и одрасле, од басне о корњачи и зецу у Езоповим баснама преко Олдрмана Птолемија Корњаче у делу Прича о господину Џеремију Фишеру ауторке Беатрикс Потер, до Брата Корњаче у народним причама о Чика Ремусу. У серијалу Мрачна кула аутора Стивена Кинга, свет је створила корњача Матурин, једна од чуварки куле.

мини|upright|Жена-змија на насловници часописа Other Worlds, новембар 1949.

Змије су такође имале улогу у књижевности још од старог Рима; у Овидијевим Метаморфозама, Кадмо убија џиновску змију и, како је проречено, и сам се претвара у змију. Епонимна хероина у драми Вилијама Шекспира Антоније и Клеопатра извршава самоубиство помоћу отровне змије, док Џон Милтон у свом епу Изгубљени рај описује Сатану као моћну змију: „набор преко набора, уздиже своју главу / с крестом на врху, и очима попут карбункула; / са углачаним вратом од зеленкастог злата, усправан / усред својих кружних намотаја.” У песми Змија Д. Х. Лоренса, жедни песник је приморан да чека док змија „сркаше својим равним устима, / тихо пијаше кроз своје равне десни, у своје опуштено дуго тело, / нечујно.” Међу романима у којима се појављују змије истиче се дело Соба гмизаваца аутора Лемонија Сникета из 1999. године, које говори о херпетологу који брине о сирочади и умире од уједа змије, док трилер Барбаре Кингсолвер из 1998. године, The Poisonwood Bible, приказује мисионара у Конгу којег дочекује подметање смртоносних змија у куће његових пријатеља, а затим и у његову сопствену.