Момчило Мацановић (Никшић, 1966) црногорски је академски сликар и вајар. Дипломирао је на Факултету ликовних умјетности на Цетињу на Одсеку за вајарство, али се у свом каснијем уметничком раду определио пре свега за сликарство. Живи и ствара у Тивату.

Биографија

Момчило Мацановић рођен је 1966. године у Никшићу. Дипломирао је 1993. године на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, на Одсеку за вајарство, у класи професора Павла Пејовића.

Током студија добио је прву награду за скулптуру Факултета ликовних умјетности на Цетињу. Члан је Удружења ликовних умјетника Црне Горе од 1994. године.

После завршених студија вајарства Мацановић се определио за сликарство. Његово вајарско образовање остало је видљиво у начину грађења фигуре и простора на сликама, које често делују тродимензионално.

Мацановић је излагао на више од педесет колективних изложби у земљи и иностранству, а учествовао је и на бројним међународним ликовним колонијама.

Живи и ствара у Тивту, где је постао један од запажених представника савремене ликовне сцене Боке которске.

Уметнички рад

Мацановићево сликарство припада фигуративном изразу, а у стручној литератури и лексикографским изворима повезује се са метафизичким сликарством и магичним реализмом. Његове композиције одликују прецизан цртеж, пажљиво моделовани облици, наглашена игра светлости и сенке и изражена медитеранска атмосфера.

Тематски је окренут свакодневици Боке, Тивта и малих приморских места. На његовим сликама појављују се улице, тргови, пристаништа, ентеријери бокељских кућа, бродови и барке, пролазници, познаници, рибари и морнари, као и различити предмети који припадају приморском амбијенту.

У његовим радовима често се појављују стари аутомобили, бицикли, барке и други предмети који носе трагове протеклог времена. Комбинацијом савремених призора и елемената прошлости Мацановић ствара атмосферу заустављеног тренутка и визуелног сећања на свакодневни живот приморских места.

Посебно место у његовом изразу имају светлост и сенка. Његове слике карактеришу медитеранска светлост, рафиниран колорит и тонови који граде атмосферу између реалног призора и метафизичког доживљаја.

У техничком погледу најчешће користи уље на платну, а бави се и акварелом. На његов развојни пут утицали су рана италијанска ренесанса и ренесансни реализам, као и сликарство фламанских мајстора.

Мацановић своје сликарство описује као прецизну фигурацију, али га не повезује са фотореализмом. У композиције уноси детаље који могу имати гротескни или хумористички карактер, док се поједини призори развијају из једног детаља или мотива који му привуче пажњу.

У његовим сликама присутна је и метафизичка димензија. Уметнички критичари истичу статичност фигура, прецизно обрађене детаље и осећај заустављеног времена, као и напетост између пуноће простора и празнине времена.

Уметник је више пута истицао значај непосредног окружења за свој рад, али и чињеницу да његово сликарство није засновано на традицији црногорског сликарства. Његов приступ полази од фигурације и личног тумачења стварности, при чему настоји да изгради сопствени ликовни језик.

Изложбе

Самосталне

Према подацима Галерије Пизана, Мацановић је самостално излагао у Београду, Тивту, Котору, Херцег Новом, Подгорици, Пљевљима, Пирану, Женеви, Љубљани и другим градовима.

1997 — Галерија КНУ, Београд. 1997 — Галерија „Буча“, Тиват. 1997 — Котор, Стари град. 1998 — Галерија „Спинакер“, Херцег Нови. 1998 — Галерија „Пизана“, Подгорица. 2002 — Галерија „Буча“, Тиват. 2003 — Галерија уметничких дела, Београд. 2004 — Studio Gašpar, Пиран. 2004 — „Montenegro Stars Art“, Бечићи. 2004 — Галерија „Витомир Србљановић“, Пљевља. 2006 — Галерија „Меркатор“, Љубљана. 2006 — „Europ'Art“, Женева. 2007 — Штањел, Словенија. 2008 — Галерија „Artita“, Пиран. 2010 — Галерија „Чигота“, Златибор. 2011 — Галерија града Београда, Београд. 2011 — Галерија Летњиковца „Буча“, Тиват. 2011 — Галерија „Буча“, Тиват. На изложби је представљено око четрдесет радова из циклуса који је описан као „метафизичке ликовне поеме“ и „магични реализам“. 2012 — Галерија Летњиковца „Буча“, Тиват. 2012 — Хиландар, Грчка. 2013 — Галерија „Пизана“, Подгорица. 2014 — „Europ'Art“, Женева. 2015 — Галерија „Меркатор“, Љубљана. 2016 — Уметничка галерија „Витомир Србљановић“, Пљевља. 2017 — „Montenegro Stars“ Art Gallery, Бечићи. 2018 — Галерија Studio „Gašpar“, Пиран. 2019 — Галерија уметничких дела, Београд. 2020 — Галерија Летњиковца „Буча“, Тиват. 2021 — Галерија „Пизана“, Подгорица. 2022 — Галерија „Спинакер“, Херцег Нови. 2023 — Галерија „Стари град“, Котор. 2024 — Галерија Летњиковца „Буча“, Тиват. 2025 — Галерија „КНУ“, Београд.

Мацановић је током 2010-их представљао своје радове и на самосталним изложбама у Библиотеци града Београда, а у оквиру сарадње са Галеријом „Пизана“ учествовао је и на представљању на сајму „Europe Art“ у Женеви.

Колективне

Мацановић је учествовао на више од педесет колективних изложби у Црној Гори и иностранству.

Међу изложбама на којима је учествовао налазе се Recentno crnogorsko slikarstvo, одржана у Галерији Парламента Аустрије у Бечу, Грацу и Линцу 2000. године, као и Memorije i relacije, изложба прве генерације Факултета ликовних умјетности Универзитета Црне Горе на Цетињу, одржана у Галерији „Пизана“ у Подгорици 2015. године.

Учествовао је и на међународним ликовним колонијама „Штањел“ у Словенији, „Artita“ у Пирану, „Чигота“ на Златибору и у Хиландару, као и на ликовним колонијама у Хрватској, Грчкој, Србији и Црној Гори.

Награде и признања

1993 — прва награда за скулптуру, Факултет ликовних умјетности на Цетињу. 2005 — награда за сликарство на изложби Ex-tempore у Пирану, Словенија.

Према подацима Галерије Пизана, Мацановић је 2012. године добио прву награду за слику Бициклиста на изложби Различитост заједништва у Ковину, а 2013. награду за сликарство на манифестацији Ex-tempore у Пирану.

Збирке и заступљеност

Радови Момчила Мацановића налазе се у јавним и приватним збиркама у Црној Гори и иностранству. Његова дела су представљана и путем међународне онлајн платформе Saatchi Art.

Године 2024. Музеј и галерија Тиват добио је на поклон Мацановићеву слику Веспа, уље на платну димензија 70 × 50 cm. У музејској збирци већ су се налазила његова дела Трубач, Барке и Топ.

Уметничка поетика

У Мацановићевим сликама свакодневни призори Боке и Тивта добијају карактер визуелних сцена у којима су време, простор и предмети пажљиво организовани. Фигуре су често статичне, док предмети и архитектонски елементи преузимају значајне композиционе улоге.

У његовом раду сусрећу се реалистички приступ мотиву, прецизна обрада детаља и метафизичка атмосфера. Критика је његово сликарство повезивала са старим мајсторима, посебно због прецизности у постављању елемената композиције и обради детаља.

Сам Мацановић процес стварања описује као непредвидив: почетна идеја током рада може да се промени под утицајем детаља који се појави на платну. Своју уметничку праксу види као део сопственог живота, а сликарство као процес у којем се идеја развија током самог рада.

Литература

Мираноовић, Анастазија. Тиватски сликари. Тиват, 2015. Ломпар, Миодраг. Црногорски сликари. Подгорица, 2010. Никчевић, Н. Лексикон црногорских умјетника, 1946–2001. Подгорица, 2001. Словинић, С. Ars Libris (1999–2012). Подгорица, 2013. COBISS.CG, библиографски запис за публикацију о тиватским сликарима.

Референце

Категорија:Црногорски сликари Категорија:Црногорски вајари Категорија:Црногорски уметници Категорија:Савремени уметници Категорија:Људи из Никшића Категорија:Људи из Тивта Категорија:Алумнисти Факултета ликовних умјетности на Цетињу Категорија:Рођени 1966.