Цензура ЛГБТК питања се спроводи у појединим земљама широм света. Може имати различите облике, укључујући законе о анти-ЛГБТК наставним програмима у појединим савезним државама Сједињених Америчких Држава, руски закон против ЛГБТК особа који забрањује „промовисање нетрадиционалних сексуалних односа”, мађарски анти-ЛГБТК закон који забрањује „садржај који приказује или промовише промену пола или хомосексуалност”, као и законе у појединим исламским државама попут Авганистана, Саудијске Арабије и Ирана, који забрањују заговарање које вређа исламски морал.
Закони против „ЛГБТК пропаганде”
У табели испод наведене су, хронолошким редоследом, државе чланице Уједињених нација које су усвојиле законе којима се изричито забрањује „пропаганда хомосексуалности и нехетеросексуалне оријентације”.
Држава Датум Дуги наслов 1 Русија 1. јул 2013. У циљу заштите деце од информација које заговарају негирање традиционалних породичних вредности 2 Мађарска 1. јул 2021. О предузимању строжих мера против педофила и измени одређених закона ради заштите деце 3 Бугарска 16. август 2024. О измени и допуни закона о школском образовању 4 Грузија 3. октобар 2024. О породичним вредностима и заштити малолетника 5 Казахстан 1. јануар 2026. О уношењу измена и допуна у неке законодавне акте Републике Казахстан о питањима архивске делатности и ограничењима дистрибуције илегалног садржаја 6 Белорусија 19. јун 2026. О изменама и допунама кодекса Републике Белорусије о питањима административне одговорности
Неколико земаља криминализује истополне сексуалне активности, док истовремено задржава специфичне статуте о „промовисању хомосексуалности”.
Држава Датум Дуги наслов 1 Нигерија 7. јануар 2014. Закон који предвиђа забрану односа између особа истог пола, склапања брака међу њима и за друга питања у вези са тим 2 Уганда 30. мај 2023. Закон који забрањује сваки облик сексуалних односа између особа истог пола; забрањује промоцију или признавање сексуалних односа између особа истог пола; и за сродна питања. 3 Буркина Фасо 11. јул 2024. Закон бр. 024-2024/ALT од 11. јула 2024, којим се утврђује Кривични законик. 4 Мали 13. децембар 2024. Закон бр. 2024-027 од 13. децембра 2024, којим се утврђује Кривични законик. 5 Сенегал 30. март 2026. Закон бр. 2026-15 од 27. марта 2026, којим се мења Закон бр. 65-60 од 21. јула 1965, којим се утврђује Кривични законик.
Белорусија
Бугарска
Грузија
Мађарска
Казахстан
Русија
Нигерија
Уганда
Буркина Фасо
Мали
Сенегал
Укинути закони Аустралија (поднационални ниво)
У децембру 1989. године у држави Западна Аустралија, Парламент Западне Аустралије усвојио је Закон о реформи закона (декриминализација содомије) из 1989., којим је декриминализован приватни геј секс, док је истовремено проглашено кривичним делом ако особа „...промовише или охрабрује хомосексуално понашање као део наставе у било којој основној или средњој образовној установи...” или креира јавну политику у вези са недефинисаним промовисањем хомосексуалног понашања. Овај закон је укинут 2002. године путем Закона о изменама закона (Реформа закона о хомосексуалцима и лезбијкама) из 2002., којим су такође укинути закони који су се односили на промоцију хомосексуалног понашања у јавној политици и у образовним установама.
Бразил (поднационални ниво) Од 2023. године, бразилски Врховни савезни суд (STF) поништио је неколико закона и предлога закона против употребе родно неутралног језика у школама, било на општинском или државном нивоу. Судије су анализирале Тврдњу о непоштовању основних начела коју су поднели Национална ЛГБТИ алијанса и Бразилско удружење хомотрансафективних породица током виртуелне пленарне седнице. Организације тврде да законодавство крши основна права на слободу говора, као и на слободу учења и професуру, и да забрана подразумева цензуру наставника, утичући на достојанство небинарних особа — оних који се не идентификују искључиво као мушкарци или жене — забрањујући им коришћење језика на којем се осећају најугодније. Институције подсећају на одлуке Врховног суда којима су призната права ЛГБТИ+ популације.
Држава Алагоас је 5. маја 2016. године усвојила закон којим се успоставља програм Escola Livre (Слободна школа), који забрањује „идеолошку и политичку индоктринацију” у државним школама. Судија Врховног суда Луис Роберто Баросо суспендовао је закон 21. марта 2017. године путем прелиминарне забране.
У октобру 2017. године, одборник др Брито (Патриота) предложио је два нацрта закона за успостављање програма Escola sem Partido у школама у Фоз до Игуасуу. Усред одобравања једног од ових предлога, наставници и активисти за права ЛГБТК особа протестовали су против њега. Судија Дијас Тофоли је 5. јула 2018. издао забрану којом се закон суспендује, након тужбе коју је поднела Комунистичка партија Бразила (PCdoB). Дана 8. маја 2020. године, Врховни савезни суд је једногласно гласао за поништење градског закона.
Градско веће Лондрине је 13. септембра 2018. усвојило закон којим се забрањује подучавање родних питања у школама. Судија Луис Роберто Баросо је 13. децембра 2019. издао забрану којом се поништава општински закон.
Законодавна скупштина Амазонаса донела је 17. октобра 2024. закон којим се забрањује „репродукција дигиталних медија који користе децу повезану са хомосексуалношћу”. Закон је предложио државни посланик Карлињос Беса (Зелена партија) и одобрен је са 21 гласом за, ниједним против, и 3 уздржана.
Закон је 13. децембра 2025. измењен предлогом закона 816/2024, који је такође предложио Карлињос Беса, уклањајући термин „хомосексуалност”. Од тада, важећи закон забрањује „репродукцију сексуалног садржаја повезаног са децом у културним и уметничким медијима”.
Куба Након Кубанске револуције 1959. године, влада је спровела политике које су цензурисале и потискивале ЛГБТК изражавање, посебно током 1960-их и 1970-их. Режим је 1965. године основао Војне јединице за помоћ производњи (UMAP), где су појединци који су сматрани „антидруштвеним”, укључујући хомосексуалце, били подвргнути принудном раду усмереном на „рехабилитацију”. Ови логори су радили до 1968. године и били су део ширих напора да се спроведу хетеронормативни стандарди.
Током „Сивих година” (1971–1976), периода који је обележила културна репресија, кубанска влада је појачала цензуру ЛГБТК садржаја. Уметници и интелектуалци за које се сумњало да су хомосексуалци суочили су се са стављањем на црну листу, а дела која су садржала ЛГБТК теме била су забрањена или строго цензурисана. Ово доба значајно је ограничило видљивост и права ЛГБТК особа у кубанском друштву.
Правне реформе почеле су да се појављују крајем 20. века. Куба је 1979. године декриминализовала споразумне истополне сексуалне активности између одраслих. Међутим, јавно испољавање хомосексуалности остало је кажњиво према законима против „јавног скандала” све до 1997. године, када су такве одредбе уклоњене, што је сигнализирало помак ка већем прихватању.
Литванија
Сејмас (Литвански парламент) је 16. јуна 2009. одобрио амандман на Закон о заштити малолетника од штетних утицаја јавних информација (), који би ефективно забранио „промоцију хомосексуалних односа”. Амандман је требало да ступи на снагу 1. марта 2010. Председница га је ставила ван снаге због „недостатка дефиниција”, али је Парламент поништио вето. Текст закона забрањивао је „пропаганду хомосексуалних, бисексуалних или полигамних односа”. Према мишљењу неких политичара који су гласали за закон, могућност дефинисања „пропаганде” требало би препустити адвокатима.
Европски парламент је 17. септембра 2009. усвојио резолуцију којом се осуђује закон и захтева од Агенције ЕУ за основна права да изда правно мишљење о њему. Као одговор, Сејмас је 10. новембра 2009. усвојио резолуцију којом се од Владе тражи да захтева поништење резолуције Европског парламента, коју је осудио као незаконит акт. Агенција ЕУ за основна права писала је Европском парламенту да неће доставити тражено правно мишљење, јер нема мандат да оцењује законодавство држава чланица.
Новоизабрана председница Далија Грибаускајте изразила је снажно неслагање са законом и формирала комисију за израду нацрта за укидање дискриминаторних одредби. Дана 22. децембра 2009. елиминисане су клаузуле које забрањују промоцију међу малолетницима „хомосексуалних, бисексуалних и полигамних односа”, али као компромис, параграф је замењен „забраном ширења информација које би промовисале сексуалне односе или друга схватања склапања брака или стварања породице осим оних утврђених Уставом или Грађанским закоником”. Тврдило се да је ова одредба први корак ка увођењу забране критиковања Владе и њених одлука, те да стога представља претњу демократији у земљи. Заговорници закона су тврдили да их води жеља за заштитом традиционалне породице и деце. Неки од њих су изразили мишљење да би закон забранио било какве информације у јавности о хомосексуалности, без обзира на њихову доступност малолетницима, или забранио било какве јавне расправе и догађаје повезане са ЛГБТ особама. (Зато предлажемо да се успостави ограничење да промовисање на јавним местима није могуће како би се заштитила наведена три члана Устава, али без сумње у неким унутрашњим просторијама ти људи имају право да организују догађаје, да промовишу, да расправљају). Нову верзију је потписала председница, задовољна што су „хомофобичне одредбе укинуте”.
Значајно је да је исти закон забрањивао исмевање и малтретирање на основу сексуалне оријентације. Такође је поседовао низ других амандмана, као што су забрана промоције нездраве исхране малолетницима, информација које „скрнаве породичне вредности” и приказ хипнозе.
Амандман је понекад упоређиван са Чланом 28, актом који је забрањивао расправу о хомосексуалности у британским школама.
Током његовог постојања, било је неколико покушаја да се примене анти-ЛГБТК одредбе закона. Неуспешно је цитиран како би се забранила парада поноса 2010. године, и 2013. године, а успешно се на њега позивало да се једна реклама везана за параду поноса у Вилњусу 2013. прогласи прикладном за емитовање искључиво ноћу и уз логотип садржаја за одрасле. Разлог који је навео Одбор стручњака Службе инспектора за новинарску етику био је тај што је једна особа у реклами имала мајицу са натписом на литванском „За разноликост породица”. По њиховом мишљењу, то је подстакло другачије схватање породице и брака од оног утврђеног у литванским законима.
Током 2014. године, на сличним основама, иста институција је препоручила ограничавање дистрибуције дечје књиге бајки под насловом „Gintarinė širdis” („Килибарно срце”) коју је објавио Литвански универзитет образовних наука, јер су две приче у њој биле повезане са истополним везама. Одбор је наложио да књига буде означена са „Није прикладно за децу млађу од 14 година”, а позивајући се на ову препоруку, Министарство културе је књигу у потпуности забранило. Случај је ескалирао до Европског суда за људска права у новембру 2019. године, а расправа пред Великим већем одржана је 23. марта 2022. године. У јануару 2023. године, Суд је пресудио да су акције владе представљале кршење члана 10, права на слободу изражавања, из уговора.
Те 2014. године, све главне литванске ТВ станице одбиле су да емитују видео клип организације за права хомосексуалаца који промовише толеранцију према ЛГБТ особама, упркос томе што није имао никакав отворени садржај везан за сексуалност, страхујући од потенцијалног кршења Закона о заштити малолетника. Кршење је касније једногласно потврдио Одбор стручњака Службе инспектора за новинарску етику.